1
Slučaj otkazivanja svečanosti dodele nagrade palestinskoj spisateljici Adaniji Šibli obeležio je Frankfurtski sajam knjiga, ali i zabrinuo mnoge ljude u svetu književnosti.
Književno udruženje “Litprom” je prošle nedelje otkazalo svečanost dodele nagrade palestinskoj autorki Adaniji Šibli za roman „Manji detalj” na Sajmu knjiga u Frankfurtu, jednom od najvećih svetskih izdavačkih sajmova knjiga, piše kolumnistkinja „Njujork tajmsa“.
Roman, koji je bio finalista američke Nacionalne nagrade za knjigu i koji je bio na široj listi za Međunarodnu Bukerovu nagradu, trebalo je da bude nagrađen jer je osvojio “LiBeraturpreis”, nemačku književnu nagradu koja se svake godine dodeljuje ženama iz zemalja u razvoju. Panel na kojem je Šibli, koja živi između Jerusalima i Berlina, trebalo da vodi sa svojim nemačkim prevodiocem Ginterom Ortom, takođe je otkazan.
U izjavi kojom brani tu odluku Jirgen Bos, direktor Frankfurtskog sajma knjiga, distancirao je organizaciju sajma od nagrade, rekavši da je nagrada došla od druge grupacije, koja sada traži „prikladan format i okruženje“ da oda priznanje Šibli na nekom drugom mestu. Takođe je rekao da snažno osuđuje Hamasov varvarski teroristički rat protiv Izraela i da se sajam „oduvek bavio humanošću; njegov fokus je uvek bio na mirnom i demokratskom diskursu”. Štaviše, rekao je Bos, Sajam knjiga u Frankfurtu „potpuno solidarno stoji na strani Izraela“.
Neki čitaoci, poput organizatora festivala, takođe su u potpunosti stali na stranu Izraela, koji su brutalno napali Hamasovi teroristi 7. oktobra. Drugi su stali na stranu Hamasa ili palestinskog naroda, koji je sada pod vatrom izraelskih snaga. Drugi mogu imati komplikovanije stavove, osuđujući akcije Hamasa dok podržavaju uspostavljanje demokratske palestinske države ili podržavajući Izrael dok ne odobravaju taktiku vlade premijera Benjamina Netanjahua ili njene vojske.
Ali zauzimanje neke strane u ratu ne zahteva zauzimanje stava o književnom delu, bez obzira na temu ili nacionalnost autora, i to je posledica odluke organizatora sajma. Otkazivanje svečanosti dodele nagrade nekom autoru možda nije isto što i zabrana knjige, ali odluka organizatora se svodi na demonizaciju pisca i gušenje njenog gledišta, dodaje kolumnistkinja „Njujork tajmsa“.
Ovaj potez šalje nesrećnu poruku i autorima i čitaocima, promovišući lažnu ideju da je za određene autore ili romane pogrešno vreme i da sada nije vreme za palestinsku književnost. Kao da su romanopisci na neki način odgovorni za globalne sukobe i da im se mora suditi u skladu sa političkim događajima koji se dešavaju u vreme objavljivanja.
Čak i ako neko izabere stranu u ovom ratu, književnost i stavovi pisaca ne bi trebalo da postanu kolateralna šteta. Ništa više nije pogrešno čitati najnoviji roman palestinske spisateljice Izabele Hamad u ovom trenutku nego čitati komične pripovetke izraelskog pisca Etgara Kereta. Sada je možda, zaista, trenutak kada ima smisla razmotriti kreativno delo koje dolazi sa druge strane.
Šibli je rekla da se ne boji efekata akcija “Litproma” i Sajma knjiga toliko koliko se plaši onoga što se oni odražavaju u smislu političkih promena.
– Alarmantno je biti svedok ovog populizma koji pokušava da preuzme literaturu. Ali književnost ne može biti u zagrljaju jedne grupe, kada stvara intimnu vezu sa svakim čitaocem – kaže spisateljica.
Šibli nije kanselovana. Njena dela su još uvek dostupna u prevodu sa arapskog. Ali nešto jezovito se dogodilo. Organizatori jednog od najistaknutijih godišnjih književnih događaja na svetu izneli su ideju da njena beletristika i, samim tim, dela drugih palestinskih pisaca nekako nisu u redu za naš trenutak. I da je rad književnih institucija da ojačaju granice, a ne da omoguće književnosti da ih prevaziđe.
Slučaj Adanije Šibli naterao je više od 600 izdavača, urednika, prevodilaca, pisaca i drugih u književnoj industriji, uključujući Ijana Makjuana, Kolma Toibina, En Enrajt i dobitnika Nobelove nagrade Abdulrazaka Gurna, da potpišu otvoreno pismo na veb stranici “ArabLit”.
„Sajam knjiga u Frankfurtu ima odgovornost“, objašnjava se u pismu, „da stvara prostor za palestinske pisce da podele svoje misli, osećanja, razmišljanja o književnosti kroz ova strašna, okrutna vremena, a ne da ih zatvaraju“.
U saopštenju Bos je istakao „mirni i demokratski diskurs“. On i organizatori sajma bi trebali da razmisle o ovome: kada isključite ljude (bilo da se radi o cenzuri, zabranama, kampanjama na društvenim mrežama, otkazanoj dodeli nagrade knjige ili mahinacijama autokratskog režima), kada se ljudi osećaju osuđenima ili lišeni glasa koji izražava njihovu — i našu zajedničku — ljudskost, mi zaziđujemo naše umove.
Trenutak kada se ljudi postroje na suprotnim stranama, kada im se oči i srca čvrsto zatvore, upravo je trenutak kada nam je potrebna literatura koja najviše dovodi u pitanje našu pretpostavljenu odanost.
Bonus video: Nova knjiga Nenada Novaka Stefanovića – „Srbija opisana kućama“