Generacije i tada i sada su bez patika, ako ćemo tako da opredmetimo socijalnu bedu koja je na snazi, s tim što je moja generacija patike krala u trku razbijajući izloge i tako stizala do svog socijalnog statusa, a u ovoj novoj patike se uzimaju kod kontejnera, kaže dramaturškinja i rediteljka Jelena Bogavac.
Komad „Betmen Robin Beograd“ premijerno će biti odigran večeras u Dorćol placu, a kako u razgovoru za Nova.rs Bogavac objašnjava, u pitanju je dramatizacija njenih romana „Betmen nad Zvezdarom“ (1996) i „Robin sa Krsta“ (2020) koji govore o sudaru generacija u Beogradu devedesetih i danas.
Bogavac ističe da su generaciju koja je bila mlada devedesetih, zamenila njiihova već odrasla deca, ali da se i jedni i drugi bave pitanjima pravde, pobune, herojstva i super-herojstva.
– Tema komada su beogradski klinci i njihova inicijacija u uličnom herojstvu 1996. i 2021. godine. U pitanju je priča o ocu i sinu i sudaru te dve generacije koje dosta liče po nekim sociološkim, ekonomskim i političkim uslovima, ali i po društvenom haosu i socijalnoj bedi koja se promalja, a živeli smo je devedesetih godina – kaže na početku rediteljka.
Ističe da je ponosna na ovu predstavu jer ju je stvarala sa glumcima iz Reflektor teatra koje mnogo voli i sa kojima radi već 10 godina.
– Neki su školovani glumci, drugi amateri, ali nas sve zajedno okuplja ludačka ljubav prema pozorištu. Reflektor teatar je nezavisno pozorište koje opstaje od donacije, budžeti za naše predstave su mali, zapravo postiđujući u odnosu na ostala pozorišta koja oficijalno rade, ali znam da naše predstave dolaze do svoje publike. Dokaz tome je i nekoliko stotina repriza koje smo do sada imali. Poslednjih godina smo u Dorćol placu to je naš izvedbeni prostor i dobro se tamo osećamo jer se bavimo teatrom koje osvetljava društvene probleme i daje nam izvesnu autorsku slobodu koju u oficijalnim pozorištima ne bi mogli da imamo – kaže dramaturškinja.
Na pitanje šta se dogodi kada se sudare dve generacije, Bogavac ističe da su to sudari iste genetike koju povezuje isti DNK ne samo krvni, nego i DNK ovog grada.
– Na prvom mestu ovo je predstava o Beogradu. O tome kako je disao ovaj grad poslednjih 50 godina. To je zapravo sudar tri generacije. U ovoj predstavi, kao i u mojim knjigama, uključeni su i životi naših roditelja, majki, baba, tetki… Namerno govorim u ženskom rodu jer je ovo muška predstava o uličnom herojstvu, a zapravo komad u kojem sedam glumaca igra sve njih iz svoje vizure. Za mene je to bilo jako interesantno i podsećalo me je na šekspirovsko glumište u kojem su uglavnom igrali muškarci sve uloge.
Pitamo i kako se Beograd menjao „od Betmena do Robina“, a rediteljka ističe da su joj podeljena osećanja kada govori o ovom gradu.
– Imam osećanje duboke tragike i ogromne ljubavi. Ovaj grad je sve mrtviji i ubijeniji raznim političkim strujanjima, monstruoznom vladavinom različitih ljudi koji na vlast dolaze ili onih koji zbog para mlade ljude varaju, iskorišćavaju, lažu i ucenjuju… S druge strane to je grad koji obožavam i u koji sam zaljubljena jer on zauvek preživljava vezan tim koncima ljubavi i slobode unutar andergraund slojeva društva. Ti slojevi su njegov krvotok kao impuls i on kroz njih opstaje – kaže Bogavac.
Upoređujemo i decu onda i sada, generacije X, Y, Z…
– Deca devedesetih, odnosno mi koji smo tada bili mladi, smo deca rata i živeli smo u potpuno ratnom i kriminalizovanom društvu. Današnja omladina takođe živi u potpuno kriminalizovanom društvu samo što je ono stavljeno u rukavice. Mi smo i jedni i drugi bez patika, ako ćemo tako da opredmetimo socijalnu bedu koja je na snazi bila i onda i sada, s tim što je Betmen, ili moja generacija patike krala u trku razbijajući izloge i tako stizala do svog socijalnog statusa, a u ovoj novoj patike se uzimaju kod kontejnera – ističe i dodaje:
– To su neki klinci koje od nas razlikuje to što nemaju više kompleks koji nameće kapitalističko tržište i ostale budalaštine. Mislim da ovi mladi prete da naruše kapitalističko-lopovski poredak našeg sistema koji im uvaljuje stalni kompleks da nemaju dovoljno. Ova generacija nije generacija lopova i ubica, već autizma i potpunog potiskivanja i odustajanja od materijalnih vrednosti.
Prema njenom mišljenju, ovo je takođe i onlajn generacija, a tome je verovatno doprinela i „gomila izolacija zbog različitih epidemija i kuga koje su udarile po njihovom sistemu.“
– Njihov autizam je nešto čega sam se najpre uplašila. Bilo me je strah od te neželje da se učestvuje i odbijanja društvenog poretka. Prvo mi se učinilo da su oni pasivna ekipa dece zaključana u svojim kompjuterima, a onda sam shvatila da su oni ekipa koja je u stanju da meterijalno prezre i da je taj kompleks u stvari pobeđen. S tim u vezi, oni će biti neka nova levica i lopta je u njihovom dvorištu. Čini mi se da su u stanju da iz samog korena promene čitam društveni sistem jer su oni nova renesansa.
Bonus video: Branka Katić za Nova.rs
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare