Izložba slika umetnice Jasne Opavski "Mater-Pater" biće otvorena večeras u 19 časova u Galeriji 73, saopštili su organizatori.
Na postavci koja će biti otvorena do 27. jula biće izloženo više od 30 ulja na platnu, koji odražavaju polaritet između muškog i ženskog, racionalnog i iracionalnog, svesnog i nesvesnog.
Kuriozitet postavke je monumentalna slika „Zora nad Srbijom“, tri metra širine, koja se nalazi u vlasništvu „Zbirke Mihajlović – Feniks“ i u Galeriji 73 će imati svoju beogradsku premijeru. Na slici je prikazana biblijska vizija heruvima, sa simbolima četvorice jevanđelista: orlom, lavom, čovekom i bikom.
Na otvaranju izložbe Jasna Opavski će sa kolegama izvesti performans pod maskama inspirisan verovanjima starog Balkana, a biće predstavljena i knjiga sa reprodukcijama svih izloženih radova i pratećim esejima koji otvaraju nove poglede na odnos mater – pater.
„Besprekorna lepota naglašenog identiteta prikazanih žena i muškaraca antičkih i renesansnih estetskih ideala. Ili, drugačije rečeno – neobična spona akcentovane mitologije stare Grčke i duhovne snage.
To su savremene Arijadnine niti koje nas upliću u ciklus slika, nastalih u poslednje četiri godine, beogradske umetnice Jasne Opavski. Jer, za nju, mitovi su univerzalna, vanvremenska priča o ljudskoj egzistenciji, preneta u moderan likovni jezik“, zabeležila je likovna kritičarka i novinarka Maja Živanović u tekstu koji prati izložbu.
„Vešto rešavajući kompleksne anatomske i svetlosne izazove slikanja, Jasna gradi scenične kompozicije strastvenih, moćnih, podatnih figura, gde dualistički vladaju kultovi tela, lepote i snage – oba pola. U njenom stvaralaštvu slavi se život.
Kada govorimo o složenosti likovnih elemenata, osim centralnih motiva moramo da obratimo pažnju i na raznolikost pozadina svakog dela. To je važan činilac, jer nam otkriva arhitektonske elemente koji mogu da budu i starogrčki i renesansni, a svakako su metafizički. U skladu s naracijom, drugi plan otvara novu dimenziju, podstičući znatiželju posmatrača – a zapravo je kulisa za izražavanje istinskih emocija umetnice.
Minotaur, kao simbol zabranjene želje i animalne strane ljudske prirode, čest je motiv u slikarstvu Jasne Opavski. Biće čudesne snage ona interpretira inovativno – dok koncentrisano igra šah, lebdi ili ležerno hoda – ne umanjujući time njegov kompleksni mitološki značaj“, navodi Živanovićeva.
Izdvaja delo „Donesi mi cveće“, kojim je izražena ženska srodnost s prirodnim:
„Kroz predstavu izazovne devojke obnaženih grudi, okružene ružama kao znamenjem mladosti i lepote (ali i prolaznosti) – vidimo povezanost žene sa zemljom i plodnošću. Latentna erotika ogleda se i kroz dve jabuke koji su simbol greha. Idiličan prizor narušen je opominjućim, ispredimenzioniranim rukama, koje grabe ruže, a samim tim i mlade godine“, piše Maja Živanović i dodaje:
„Konstantno poigravanje Jasne Opavski s mizanscenom, najbolje je prikazano u kompoziciji `Magično pozorište`, specifičnom imaginarnom putovanju u paralelnu stvarnost Hermana Hesea. Ikonografska deskripcija formirana je u dva vremena, s božanstvom Janusom koje nadgleda scenu… a zapravo je odraz duševnog i priželjkivanog – transponovanog u ovovremeno.
U sličnom maniru doživljavamo sliku `Nebesko telo`. Repeticija Janusa s dva lica (lice prošlosti i lice budućnosti) ukazuje na nestalnost. Smirenijeg tonaliteta od većine Jasninih slika, ženske figure u predahu zanosa kleče, a znatiželjni hrtovi – iako simboli brzine i neustrašivosti, u ovom slučaju su zaustavljeni u sekvenci“.
Kapitalno tetramorf delo „Zora nad Srbijom“, po Maji Živanović objedinjuje arhaično, biblijsko, ali i genetsko:
„U pitanju je fantastično izvedena kompozicija, personifikacija četvorice jevanđelista – lava, bika, orla i anđela – koji lebde na nebu iznad Manasije, a samim tim i Srbije. Skladnog kolorita, dominantnih figura, a naglašene energije i svetlosti – oni su zaštitnici i čuvari.
Kada govorimo o `mater-pater` odnosima, na nekim od radova umetnica je uspela da objedini zanos i staloženost. To su slike manjih formata, na kojima nas spoj plave i zlatne boje simbolički upućuje na prostranstvo, slobodu i iluminaciju. Njima dominiraju metamorfična anđeoska i mitološka bića oba pola, atletske građe, smeštena u arhetipske prostore, opčinjena u igri u netipičnim pozama. Prateći njihovu euforiju, lebdenje ili skok – čini nam se kao da izlaze iz formata slike.
I ova postavka uvek autentične Jasne Opavski, može da se posmatra dvojako – kao intimni dijalog prošlosti i sadašnjosti, nasleđenog i doživljenog… ali i kao Gordijev čvor koji je presečen radošću i životnom energijom. Tako njeno eklektično slikarstvo isijava, stvarajući interaktivne veze sa svakim posmatračem“, zaključak je Maje Živanović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar