Ja sam izgubio brata i ne može meni nijedan film, niti ova nagrada to nadoknaditi. Ništa mi to ne može nadoknaditi, kazao je večeras hrvatski autor Juraj Lerotić, apsolutni pobednik 28. Sarajevo film festivala koji je ovenčan sa dve nagrade u ključnim kategorijama.
Najboljim filmom na 28. Sarajevo film festivalu proglašeno je hrvatsko ostvarenje “Sigurno mjesto” koje je scenaristički potpisao, režirao, i u njemu igra glavnu ulogu Juraj Lerotić na večerašnoj svečanoj ceremoniji u Narodnom pozorištu Sarajevo.
Dvostruki laureat Takmičarskog programa Lerotić, kojem je dodeljeno Srce Sarajeva u dve kategorije – za najboljeg glumca i najbolji film, uz novčanu nagradu od 16.000 evra, bio je pomalo zbunjen, pa je na ceremoniji u Narodnom pozorištu Sarajevo, koje je bilo ispunjeno do poslednjeg mesta, umesto klasičnog govora odrecitovao pesmu Danijela Dragojevića “Na putu za sedam”, koju je završio rečima: “Zdravo sedam”…
Lerotić je nakon okončanja ceremonije dodele nagrada novinarima na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta priznao da još uvek ne zna šta ga je snašlo.
– Još nemam pojma šta mi znači ova nagrada, tek sam je dobio, pa sam malo zbunjen. Ali, verujem da svaka nagrada daje glas nekome, pa talo i ova. Doduše, nisam nikad u životu glumio, ovo je prvi put i eto nagrade – istakao je Lerotić.
A najbolji film Sarajevo film festivala, koji je juče imao regionalnu premijeru, a svetsku na Lokarno festivalu, počinje traumatičnim događajem – iznenadnim pokušajem suicida, koji stvara potpuni razdor u jednoj porodici. Cilj je spašavanje bližnjega, ali sve se pretvara u pakao…
U filmu „Sigurno mjesto“ Lerotić donosi istinitu, svoju životnu priču u kojoj je ne samo igrao, već ju je i režirao. Upitan da li je stvaranjem filma doživeo neku vrstu katarze, ovako je odgovorio:
– Mislim da je to nemoguće. Znate, ja sam izgubio brata i ne može meni nijedan film, niti ova nagrada to nadoknaditi. Ništa mi to ne može nadoknaditi. Ali, na neki način mislim da moj film ne govori samo o tome, o mom gubitku, već o mentalnom zdravlju i nadam se da će se ta dramaturgija filma preneti i u neku javnu raspravu. Želeo bih bar da iniciram da se u javnosti otvoreno priča o mentalnom zdravlju – poručio je dvostruki laureat.
Najboljom glumicom, po sudu žirija u kojem su bili Katrijel Šori, Milan Marić, Antoneta Alamat Kusijanović, Lucile Hadžihalilović i Sebastijan Majse, proglašena je Viki Kreps, za rolu u ostvarenju „Korset“, a Srce Sarajeva za najbolju režiju dobila je Marina el Gorbač za ukrajinsko-turski film „Klondike“. Primajući priznanje nasmejala je sve u sali Narodnog pozorišta rekavši:
– Sarajevo je divan grad za život, ali nesnosan za spavanje!
U kategoriji dokumentarnih filmova, specijalno priznanje otišlo je „Krhkom sećanju“, nagrada za ljudska prava „Veće od traume“, najboljim kratkim filmom proglašen je „Mi,…Kompozicija“, dok je Srcem Sarajeva za najbolji dokumentarac ovenčano srpsko-hrvatsko-češko ostvarenje „Muzej revolucije“, koje je potpisao Srđan Keča.
Najbolji kratki film je „Naopako“ (Balaž Turaj), specijalno priznanje za kratki dokumentarac dobio je naslov „Pet poslepodne kraj mora“, takođe i „Babajanja“ (Ante Zlatko Stolica), a najveće domete u žanru studentskog filma ostvario je naslov „Nije zima za komarce“ (Jovan Sekulić, Klara Šovagović), dok je specijalnu nagradu za promociju rodne ravnopravnosti dobio britanski film „Posle sunčanja“ Šarlote Vels.
I dok su u prepunom Narodnom pozorištu na svečanoj ceremoniji dodeljivana priznanja, samo nekoliko stotina metara dalje, pred publikom u Ljetnjem Kinu poklonila se ekipa filma „Praznik rada“ Pjera Žalice, koji je večeras, u vantakmičarskoj konkurenciji zatvorio, bar zvanično, Sarajevo film festival. No, uživala je publika, uprkos pretnji kišom, još u silnim naslovima na različitim lokacijama širom Sarajeva. A bulumenta ljudi koja nije gledala filmove ili vatromet šetala se centrom grada, kojim gotovo da niste mogli proći, ili je zaposela neke od brojnih lokala oko Festivalskog trga iz kojih je iz sve snage odzvanjala muzika…
Bonus video: Mads Mikelsen na Sarajevo film festivalu
