"NIN je postao oportunistički medij, a NIN-ov žiri ostaje slep na tu promenu": Istražujemo - da li je u poplavi nagrada srpska književnost ugušena

Ko će biti novi laureat NIN-ove nagrade znaće se 19. januara. Tada će žiri na susretu s medijima na Kolarcu saopštiti svoj sud o najboljem romanu u 2025. godini. A izbor su sveli na šest romana. Toliko ih je u finalu za 72. NIN-ovu nagradu za najbolji roman u proteklih 12 meseci.

U poslednjoj "seči" žirija, kog čine Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković, pre proglašenja laureata NIN-ove nagrade ispalo je sedam romana, te se u finalnom izboru žirija nalazi šest romanesknih dela, što je dva više u odnosu na prošlu godinu kada je u najuži izbor ušlo četiri naslova.

Finalisti 72. NIN-ove nagrade su: "Karota" Darka Tuševljakovića, "Balada o ubici i ubici i ubici" Dalibora Pejića, "Frau Beta" Laure Barne, "Besmrtne ludosti gospođe Kubat" Milana Tripkovića, "Razgovori s Vješticom" Vladimira Vujovića i "Opatija Svetog Vartolomeja" Miloša Perišića.

Koji će od ovih romana poneti titulu najboljeg saznaćemo na Bogojavljenje, a još ovih nekoliko dana titulu laureata "držaće" Marinko Arsić Ivkov koji je prošle godine ovenčan NIN-ovom nagradom za delo "NDGL".

Upravo je ishod trke za NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 2024. godini ponovo u javnosti izazvao polemike. Najpre, NIN-ova nagrada dodeljivana je u trenutku dok je Beograd stao zbog studentskih protesta i blokade Autokomande. Bilo je, prilikom saopštavanja 71. laureata prošlog januara, jasno svima da članovi žiirija ne mogu da se usaglase da li i kako da se "vode" u tom prelomnom društvenom trenutku… Slična situacija bila je i na svečanoj dodeli. A i sam izbor najboljeg romana, tek u prvoj godini rada žirija, mnogi u stručnoj javnosti doveli su u pitanje.

Skandali kroz istoriju

Naravno da istorija NIN-ove nagrade, duga više od sedam decenija, nije prošla bez turbulencija. Bilo je i u davnim danima sporenja oko romana koji su dobili odnosno nisu ovenčani nagradom, skandala oko "nameštanja", brojnih kontroverzi, napuštanja žirija, a jedne godine - 1959. nije ni dodeljena zbog "nekompetentnosti žirija".

No, u skorije vreme najviše povika na NIN-ovu nagradu moglo se čuti 2020. godine kad je 18 srpskih pisaca pozvalo na bojkot ovog priznanja. Pobunu protiv NIN-ove nagrade obrazložili su rečima da o priznanju odlučuju "što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi". Ti, kolokvijalno prozvani - bojkotaši, bili su: Miro Vuksanović, Vladimir Tabašević, Muharem Bazdulj, Igor Marojević, Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović, Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Dejan Stojiljković, Ljubica Arsić, Đorđe Pisarev, Sava Damjanov, Milan Ružić, Laura Barna, Lidija Jelisavčić Ćirić, Marko Krstić, Slaviša Pavlović i Franja Petrinović. Nekompetenti članovi žirija bili su, po njihovom sudu, novinarka i urednica na RTS-u Marija Nenezić, pesnik, esejista i urednik časopisa "Gradac" Branko Kukić, filozof i kritičar Ivan Milenković, pesnik i književni kritičar Marjan Čakarević i pokojni kolumnista, kritičar i urednik Kulture nedeljnika "Vreme" Teofil Pančić. Kako su godine prolazile tako su se neki od bojkotaša predomislili i počeli da prijavljuju svoje romane za NIN-ovu nagradu. Čak i pre promene tog žirija.

I kada su 2022. u žiri ušli Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Korunović, a godinu dana kasnije i Violeta Stojmenović, potom i Tamara Mitrović, neki od tih pisaca bojkotaša ostali su pobunjeni. Za vakta Đorđijević i Korunovića kao članova žirija NIN-ovom nagradom ovenčani su Danica Vukićević za delo "Unutrašnje more" i Stevo Grabovac za roman "Poslije zabave".

Međutim, na proleće 2024, posle samo dve godine žiriranja, Milena Đorđijević i Goran Korunović odustali su, uz Violetu Stojmenović i Žarku Svirčev, od daljeg rada u žiriju za NIN-ovu nagradu. Koincidirala je ta odluka s promenom vlasničke strukture NIN-a, odlaskom gotovo čitave redakcije i formiranjem nove u ovom nedeljniku.

I ustanovljen je nov žiri kog su neki od bojkotaša "prigrlili". Jedna od originalnih potpisnica bojkota Laura Barna ove je godine u finalu, a prošle je to bio Muharem Bazdulj. Ko će trijumfovati i kakve će reakcije u stručnoj ili široj javnosti izazvati odluka žirija, ostaje da se vidi. No...

Nagradna nezasitost

Književna kritičarka, publicistkinja, doskorašnja urednica književno-tribinskog programa u Narodnoj biblioteci Srbije i nekadašnja članica NIN-ovog žirija Milena Đorđijević ne želi da komentariše najužu selekciju za nagradu za najbolji roman, što za Nova.rs ovako objašnjava:

- Naša književna scena, romaneskna nadasve, danas više liči na administraciju nagrada nego na prostor žive kreacije i mišljenja. Nagrade su postale zamena za književni život koji je gotovo prestao da postoji izvan njih. Književni život se preselio na podkaste, čiji su domet i trajanje još uvek otvoreno pitanje. Dakle, od književnog života koji smo poznavali, ostale su nagrade koje su se savremenosti prilagodile u hiperproduktivnosti što je utvrdilo njihovu opštu beznačajnost. One su gotovo jedini preostali oblik "scene": kruže unutar uskog, zatvorenog kruga aktera. Takva scena je samodovoljna i administrativna pa je gotovo ostala bez stvare publike - smatra Đorđijević.

Kad već naša sagovornica pominje nagrade koje su postale zamena za stvaran literarni život, nije zgoreg pomenuti da ćemo odmah nakon NIN-ovog laureata saznati i ko je peti dobitnik još jednog priznanja za roman godine - "Beogradski pobednik", potom Nagrade "Špiro Matijević", pa "Zlatnog suncokreta", Nagrade "Biljana Jovanović", "Nikola Milošević", "Andrićeve", priznanja "Meša Selimović", "Vladan Desnica"… Na desetine i desetine je književnih nagrada u nas, a neko je s pravom pre nekoliko godina primetio da je Srbija rekorder po broju literarnih priznanja.

Otuda ne čudi što Milena Đorđijevič primećuje pojavu još jednog zanimljivog "fenomena" u nas kog naziva - nagradna nezasitost.

- Uprkos tome što su najznačajniji segmenti književnog života ugušeni, pojedinici uz pomoć resursa uticaja, ako su tako u mogućnosti, teže umnožavanju priznanja, kao da se simboličkim kapitalom može zameniti istinska vrednost i izgubljeni društveni i estetski smisao književnosti. Ta nezasitost za nagradama ne govori o vitalnosti scene, već o njenoj anksioznosti: o potrebi da se stalnim obeležavanjem i rangiranjem potvrdi sopstveno postojanje u prostoru koji je ostao bez dijaloga, bez rizika i bez stvarnog čitalačkog horizonta. U takvim okolnostima, komentarisati nagrade znači učestvovati u simulaciji književnog života - odsečna je Milena Đorđijević.

Demistifikacija bojkota

Još jedan bivši član NIN-ovog žirija, pisac i profesor Filološkog fakulteta Goran Korunović, osvrćući se na sve ono što se desilo od kad je 2024. istupio iz žiriranja za književno priznanje, konstatuje za Nova.rs da je "aktuelni NIN, nažalost, postao oportunistički medij". I to uprkos, kako naglašava, nastojanju NIN-a da u javnosti o sebi stvori drugačiju sliku:

- I sam NIN-ov žiri, sva je prilika, ostaje slep pred tom negativnom promenom. Ako je nešto dobro došlo sa tom promenom, onda je to konačna demistifikacija bojkota NIN-ove nagrade. Nema ničeg lošeg u tome da pisci žele da dobiju to priznanje, ali uvijati to u priče o kulturnom ratu i borbi za srpsku književnost je u najmanju ruku neukusno. Najbolji dokaz da bojkotaški gest nema kulturnu i političku težinu je to što se ništa od njihovih deklarativnih stavova nije skopčalo sa narodnim i studentskim buntom u poslednjih godinu dana. Bojkot je jednostavno bio gest za privatnu upotrebu. I to govorim uz kritički otklon i prema radu žirija koji je prethodio bojkotu - priča Korunović.

Osvrće se naš sagovornik i na recentne izjave aktuelnih članova žirija NIN-ove nagrade:

- Glasovi iz sadašnjeg žirija koji sa patosom pozivaju srpske pisce da dosegnu književnu "paripurnu" i "parinamu", možda bi mogli da budu interesantni u slučaju dodele neke indijske NIN-ove nagrade, ali srpske svakako ne. Oni samo pokazuju ignoranciju i odsustvo svesti akademske kritike o sopstvenoj odgovornosti za stanje u srpskoj književnosti. Kao i nedostatak vere, i na književnom i na političkom planu, u generacije koje dolaze. Moje poverenje, i u književnoj i u političkoj sferi, ide ipak mladim ljudima - kaže na kraju Goran Korunović.

Drugu NIN-ovu nagradu nemamo

Univerzitetski profesor u penziji, književnik, kritičar i nekadašnji član NIN-ovog žirija Mihajlo Pantić priznaje da ne može da komentariše finalnu selekciju, s obzirom da knjige iz najužeg izbora nije čitao, međutim svedoči o značaju ovog priznanja, uprkos svemu:

- NIN-ova nagrada je i dalje relevantna jer nemamo drugo priznanje sa takvom tradicijom. Niko se toliko ne interesuje za nagradu "Beskrajni plavi krug" koju je ustanovila Matica srpska kao pokušaj pandana NIN-ovoj, niti za "Beogradskog pobednika". Kada su ustanovljene te nagrade, nismo dobili radikalno drugačiji pogled na književnost. NIN-ova nagrada je takva kakva je, ali drugu nemamo - zaključuje Mihajlo Pantić.