"Istinite priče i sudbine ljudi koji su imali kontakt sa vanzemljacima"

Drama "NLO" Ivana Viripajeva, u režiji isidore Goncić, premijerno će biti izvedena u utorak, 11. aprila na Sceni „Petar Kralj“ u Pozorištu Atelje 212. Delo jednog od najznačajnijeg i najizvođenijeg savremenog ruskog autora, preveo je Novica Antić, a u predstavi igraju Svetozar Cvetković, Svetislav Goncić, Dragana Đukić, Luka Grbić, Đorđe Stojković i naša sagovornica Lana Adžić.

U pseudo-dokumentarnom formatu, devet lica govore o svom susretu sa vanzemaljcima, i o tome kakve posledice je to iskustvo imalo na njihov život. Pričajući i opisujući najvažnije trenutke svog života na duhovit način, svaka od ovih ispovesti postaje putovanje u unutrašnje biće, otkrivanje neistraženih teritorija, traganje za božanskim načelom, koje je do tada izgledalo nedostižno. Drama „NLO“ nas vodi kroz kosmos naših nemira, postavljajući pitanja koja su, u suštini, veća od života. Šta je stvarnost, a šta iluzija?- Igram dve uloge, Emili Venser iz Australije i Džoanu Haris iz Ilinoisa. To su potpuno različite osobe, i po godinama i po poreklu, pa su tako i njihove priče drugačije, ali sa sličnom potrebom za suštinom i kontaktom, komunikacijom, koja ima duboki smisao. I to je nešto što nas povezuje kao ljudska bića bez obzira ko smo i odakle dolazimo, svi težimo da odgovorimo na ta pitanja – priča za Lana Adžić.Na konstataciju da je danas lakši put za tim kontaktom, zahvaljujući društvenim mrežama, naša sagovornica smatra da su one korisne samo ako ih kontrolišemo.- One brzo i lako povezuju ljude i olakšavaju komunikaciju, ali odgovornsot svakog od nas jeste kako će se ponašati i koju će granicu postaviti da ne pređe u ono što je loše kao što je agresija, zavisnost…

Predstava „NLO“ za nju ima poseban značaj, jer se igra na sceni Ateljea 212, kuće u kojoj je odrasla.- Mnogo sam srećna, jer je to teatar za koji sam posebno vezana, u njemu sam provela svoje detinjstvo. Istina je i da sam na tom mestu otkrila magiju pozorišne umetnosti, u tim hodnicima, garderobi, sceni, to je bilo nešto meni tada najbliže. Put me posle vodio nekim drugim stazama i toliko sam sada uzbuđena i srećna što mi se pružila prilika, taj trenutak da izađem na tu scenu, da ne mogu da opišem koliko mi je to intimno važno. Sa Isidorom Goncić radim drugi put, a obe smo baš ovde odrasle i dobro se razumemo. Cela ekipa je stvorila dobru atmosferu da se svako od nas oseti slobodno i da kreira uloge i predstavu koju će publika rado gledati – iskrena je Lana, ćerka dramske umetnice Tanje Bošković i reditelja Dejana Karaklajića.Iako bi mnogi komentarisali da joj je lako zbog toga što je kći poznatih roditelja, ona to demantuje i kaže da svako, pa i ona, ima svoj put i trenutke i kada je lako i teško.- Ne volim da se bavim tim temama, prevazišla sam te priče, a sada shvatam da ni ranije nije trebalo time da se bavim. Jednostavno, pogrešno je razmišljati samo iz jednog ugla. Ono što radim jeste moja ideja kako ću sebe da pobedim i dokažem da mogu makar za mrvicu da budem bolja od prethodnog puta, da rastem.

Lana je rođena 1989. godine u Beogradu. Glumu je završila na Akademiji umetnosti u Beogradu u klasi prof. Nebojše Dugalića i asistentkinje Hane Selimović. Ostvariila je uloge u serijama „Besa“ (Nataša) i „Svi vole Raleta“ (Daca). Igra u predstavama Malog pozorišta „Duško Radović“ i „Madlenianum“.- „NLO“ mi je otvorio prozor utehe. Kad pogledamo sudbine ovih ljudi, nadam se da će i publika na kraju izaći sa tom utehom, odgovorima na pitanja o ljubavi, razumevanju, o kontaktu sa Bogom, kosmosom, našim suštinskim bićem, i generalno, zašto smo rođeni baš ovde i šta je to što treba da ispunimo, uradimo da bismo bili srećni.  Da li je dovoljno živeti i biti uspešan u materijalnom smislu ili su važne neke duhovne stvari koje su u nama. Ono što bih izdvojila, što mene najivše zanima, jeste ta potreba u čoveku da podeli svoja najdublja osećanja sa drugima.Na pitanje da li je ona nekad razmišljala da li postoji život na nekoj drugoj planeti, Lana odgovara:- Teško je to da definišem, ali sklonija sam da kažem. a da ne zvučim čudno, da neki osećaj zaista postoji. Da nije samo ova sadašnjost i trenutak sve što nam je ponuđeno, nego da postoji nešto više što svojim mozgom ne možemo da dokučimo, ali možemo da osetimo.

Ivan Viripajev je dramu „NLO“ napisao 2014, a premijerno je izvedena 2015. u Varšavi, zatim, 2016. godine u Moskvi, u Teatru „Praktika“, u režiji samog pisca. Dramaturg predstave u produkciji Ateljea 212 je Đorđe Kosić, scenografkinja Mina Miladinović, kostimografkinja Maria Marković Milojev, a kompozitorka Irena Popović. Prva repriza je 20. aprila.Bonus video: Tanja Bošković o Ateljeu 212

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tanjaboskovicateljeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2683108"]