5
Tužnim smo se događajem danas okupili… Ovim rečima započela je obraćanje na skupu sećanja na Isidoru Žebeljan u SANU pozorišna rediteljka i književnica Vida Ognjenović.
Samo delić ogromnog opusa koji je iza sebe ostavila Isidora Žebeljan i sećanja njenih prijatelja i saradnika izazvali su buru emocija na današnjem skupu u čast prerano preminule kompozitorke, pijanistkinje, profesorke i akademika.
U prisustvu porodice Isidore Žebeljan, supruga Borislava Čičovačkog i sina Petra, prijatelja, poštovalaca, akademika i predsednika SANU Vladimira Kostića skup je otvorio sekretar Odeljenja umetnosti SANU i akademik Milan Lojanica, podsetivši da smo nažalost kompozitorku izgubili „u jeku stvaralačke snage“.
Žebeljan, svojevremeno najmlađi akademik u našoj istoriji, i jedna od najizvođenijih i najcenjenijih srpskih kompozitorki na svetskoj muzičkoj sceni preminula je 29. septembra 2020. u 54. godini.
Osvrnuvši se na sve njene izuzetne domete, koji su bili od ogromnog značaja za ovu sredinu ali i šire, Lojanica ju je nazvao „užurbanim nomadom“:
– Sve što je radila, radila je s žustrinom, emotivno. Nije se ustručavala da iskaže svoje britko mišljenje ne samo o muzici, već o svim pitanjima kulture, ali i društveno-aktuelnim zbivanjima. Radila je to svesna rizika da neće biti prihvaćena, i na svoju štetu. I neretko je, zbog toga, ostajala po strani dominantnih struja – konstatovao je Lojanica, ocenivši da će njena muzika ostati da odzvanja u našim i koncetnim dvoranama širom sveta.
Svog prvog susreta sa Isidorom Žebeljan još početkom devedesetih na Muzičkoj akademiji prisetila se Ivana Medić iz Muzikološkog instituta SANU, nazvavši je „vunderkindom“, koja je uvek bila ispred svih.
– Veliki problem naše umetničke sredine jeste što ne prepoznajemo značaj kompozitorskog stvaralaštva i sistem porudžbina. Tužno je što smo najveći deo Isidorinih ostvarenja dobili zahvaljujući strancima. Praktično, na poklon, jer su oni to platili – istakla je Medićeva i iz njenog opusa izdvojila pet opera koje su joj, po njenom sudu, obezbedila mesto u savremenim enciklopedijama.
– Brodski kvartet uradiće sve da muzika Isidore Žebeljan ostane živa. Isidora, volimo te – bila je poruka koju je putem video bima uputio umetnički rukovodilac londonskog Brodski kvarteta Pol Kesidi, s kojim je naša kompozitorka intenzivno sarađivala.
I Danijel Rouland, profesor Kraljevskog muzičkog koledža, koju ju je prvi put upoznao 2007. u Holandiji, istakao je kako svako ko je imao priliku da se susretne sa Isidorom odmah bi je zavoleo:
– Šta može biti veće od toga da ste muzički briljantni, na nivou genija, ali i osoba koju svi vole, bilo da su u pitanju studenti, saradnici, publika, porodica. E to je bila Isidora!
U obraćanju koje je naslovila „Duboki naklon kompozitorki Isidori Žebeljan“ pozorišna rediteljka i književnica Vida Ognjenović tužno je konstatovala:
– Naša kompozitorka Isidora Žebeljan odnedavno obitava samo u svojoj muzici i na toj njenoj astralnoj adresi ćemo je ubuduće nalaziti – mi njeni savremenici sa još većim i nežnijim slušateljskim divljenjem, uz poneku srodničku i prijateljsku suzu zbog naglih osećanja, a naredna pokoljenja će je pohoditi kao retku muzičku pojavu i teško dostižnu. I dok je bila sa nama u svom stvaralačkom zamahu, haosu života kojeg mi smatramo prirodnim, u saradničkim poslovima u pozorištu i na filmu, u SANU, u porodici, u društvu – i tada je muziku smatrala svojim jedinim sigurnim utočištem. Zato što je muziku i dobro poznavala i u svakom smislu dobro osećala. Od muzike je bolovala i muzikom se lečila. Muziku je smatrala sferom čistote. Zato se prava muzika po njoj ne sme varvarski cepati i krpariti od poderotina. Muzika je za Isidoru bila predeo dosegljivog savršenstva, koje je vredno svakog napora – istakla je Vida Ognjenović.
Isidora se zato, kako je navela, nije štedela u svom stremljenju ka savršenom zvuku, niti je priznavala umor:
– Nije podnosila površni muzički nered, ni nepodnošljivu lakoću vršljanja po autorskim notama. Svaku aljkavost u muzici smatrala je zloupotrebom. Sporost nije bila njen tempo. Nije verovala u dokolicu kao blagotvorno punjenje baterija. Njene baterije su punjene erupcijom njenog uraganskog talenta. Nije dozvolila da taj eruptivni dar razduva njenu ozbiljnu potrebu za učenjem i saznanjem – ocenila je rediteljka, koja je mnogo puta sarađivala sa Isidorom Žebeljan.
Otuda i ove njene reči:
– U pozorišnu muziku unela je mnoge izvanredne novine. Prva i osnovna bila je da muzika nije tek puka ilustracija osećanja, ni bojenja atmosfere određenih situacija zvučnim efektima. Isidora je za predstave komponovala muziku čiji je zadatak bio da izrazi ono što glumac i ostali gradivni činioci predstave ne mogu. Da dopuni i upotpuni scensko zbivanje. Zajedno smo uradile mnogo predstava, i na delu sam se u toj, za mene dragocenoj saradnji, uverila koliko je sadržajnost muzike u pojedinim scenama pomogla da se na pravi način objedine radnja i ideja u predstavi. Taj naš zajednički rad u predstavama proticao je u punom stvaralačkom poverenju i saglasju, a s moje strane u dubokom divljenju za velike sposobnosti ove vrhunske umetnice. U toj čestoj saradnji stvoreno je i naše prijateljstvo – prisetila se Vida Ognjenović, dodajući kako je prijateljstvo prošireno i prijateljskom saradnjom sa Isidorinim voljenim suprugom Borislavom Čičovačkim, čiju je priču rediteljka dramatizovala i režirala u Srpskom narodnom pozorištu.
Radovala se, kako je priznala, „biblijski skladnoj i muzički harmoničnoj bračnoj vezi“ Isidore i Borislava. Zato im je često govorila:
– Ne čudim se toliko toj višoj sili koja vas je stvorila tako darovite i sjajne, ali se divim što vas je sastavila u tako divotno jedinstvo. Eto, nažalost, vidimo da i više sile umeju ljuto da pogreše. Njihov rastanak je surovo ogrešenje o tu životnu harmoniju. Kao što je, sa izuzetkom SANU, grešna i naša javna svest. U Isidorinom slučaju, kao i mnogo puta do sada, nismo bili u stanju ili nismo hteli da uvidimo da među nama živi i radi umetnica blizu genijalnosti. Zato je Isidora Žebeljan sve svoje opere napisala po narudžbini kuća u inostranstvu, od kojih su samo neke, uglavnom jednom ili dva puta, izvedene kod nas. I to ne na operskim scenama – ukazala je rediteljka.
Ni muzička kritika se, po njenom sudu, nije pokazala da je rada da se bori za kvalitet.
– Danas znam da je muzika pobednička umetnost koja deluje neposredno na sva čula i zato naravno sama sebe najbolji brani i najbolje tumači. Isidora je to znala. I zato se borila i postizala da je izvode i snimaju najbolji – istakla je Vida Ognjenović.
Uprkos ogromnoj tuzi što Isidora Žebeljan više nije sa nama, rediteljka i književnica iznela je uverenje da će nad njenim delom budno bdeti suprug Borislav Čičovački.
– Još samo da se duboko poklonim njoj i njenoj muzici, u kojoj sada živi. I da joj zahvalim za sve što je učinila za ovu kulturnu zabit, koja opstaje na časnim izuzecima i samohvalisanju. Slava joj!
Bonus video:
Mehta na Kolarcu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
