Nevena Nerandžić: Glumački posao je nepredvidiv, ali volim da kažem kako sam imala sreće

Piše: Nikola Marković

Jedna od lepih tradicija Bašta festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, jeste da mladi glumac ili glumica, koji je doživeo/la veliki uspeh u prethodnoj godini, otvori festival. Na ovogodišnjem izdanju, koje se održava od 3. do 6. jula, tu ulogu će imati Nevena Nerandžić, koja se istakla u rolama u serijama "Nečista krv", "V efekat", "Ringišpil", "Krunska 11", "Branilac", kao i u filmovima "Manja" i "Jenga, čudna igra".

Govoreći o Bašta festu, Nevena u razgovoru za Nova.rs objašnjava kako je „godinama slušala o vatrometu energije i emocija“ na festivalu, a kada se i sama uverila u to pre nekoliko godina, bila je oduševljena.

- Stvarno ima nečeg posebnog u atmosferi Bašte. Ne postoji festival sličan njemu. Osim fantastičnih filmova, koje inače nemate baš mnogo prilika da pogledate, nađete se u jednoj skupini predivnih ljudi koji zaista vole to što rade, ulažu sve svoje napore i puno ljubavi u ovaj festival. Mislim da je to glavna stvar koja se oseti kada ste tamo. Ljubav u umetnosti. Ljubav prema umetnosti. Ljubav generalno - priča Nevena Nerandžić o festivalu.

Studirala si na Akademija umetnosti u Novom Sadu, koja poslednjih godina daje sve više glumaca i glumica za domaće filmove i serije; može se reći i da je postala gotovo sasvim ravnopravna sa Beogradom. Koja iskustva su ti bila najvažnija tokom školovanja?

- O Akademiji u Novom Sadu za početak imam da kažem sledeće: da mogu da vratim vreme sto puta, sto puta bih ponovo otišla na taj prijemni i upisala. Mnogo mi je drago što je konačno zaista počela da se oseća ta ravnopravnost, jer Akademija je oduvek imala odlične profesore, sjajan program rada, talentovane ljude na klasama, samo je nekako sve to stajalo u zapećku.

Iskustvo studija na Akademiji je stvarno prelepo. Prvo je što se zgrada u kojoj studirate nalazi u samom centru grada, ali je tako ušuškana da uopšte nemate osećaj da ste u centru zbivanja. Pritom, Novi Sad je poseban grad. On ima stvarno neki svoj lagani tempo i mnogo mi je drago što sam u njemu provela sedam godina. Naučio me je strpljenju.

Takođe, naša klasa je specifična jer nas ima četrnaestoro, desetoro glumaca i četvoro reditelja, i tu vrstu studiranja ne bih menjala ni za šta na svetu, jer stvarno je važno od prvih koraka učiti da sarađujete sa drugim ljudima. To je ono na čemu sam mnogo zahvalna profesorima. Učili su nas da ne budemo samo pojedinci, već da budemo pojedinci koji se daju za kolektiv. Nisu nas od momenta upisa tretirali kao glumce, kao neku vrstu proizvoda, već bukvalno kao mlade ljude koji su u razvoju, koji osim zanata treba da nauče kako da budu dobri, saradljivi i etični.

Od samog starta karijere gledamo te u popularnim domaćim serijama. Koje snimanje ti je ostalo u sećanju, i koji su to autori, reditelji ili kolege glumci i glumice starije generacije ostavili poseban trag?

- Svako snimanje nosi neku svoju energiju i uspomene, koje nosim sa setova, u mojoj glavi su kao neki kratki filmovi. I rad na svakom projektu je za mene bio značajan na razne načine. Za početak iskustveno. U svaki projekat sam ulazila sa malo više iskustva, tako da je svaki put bivalo sve lakše i jednostavnije.

Uvek volim da izdvojim rad na seriji ,,Nečista krv”, jer je ono za mene na neki način bilo odskočna daska za sve ostalo. Uloga Vaske je bila veliki izazov za mene, jer sam u tom trenutku tek sveže diplomirala i za mene je to bio test oslobađanja i prelazak u svet odraslih. Što se kolega tiče, stvarno imam predivna iskustva. Ne bih želela da izdvojim ikoga posebno, jer ne bi bilo fer prema ostalima, zato što od svakog može da se nauči ponešto. Kada provodite toliko vremena sa ljudima, vi podsvesno upijate i razne lekcije, što profesionalne, što životne. I tu leži jedna od većih lepota ovog posla.

https://www.youtube.com/watch?v=KEF9Pmpx0wc

Kada govorimo o velikom platnu, imala si i tu nekoliko uloga - posebno zapažena si bila u ulozi Manje u istoimenom filmu. Da li praviš razliku u glumačkoj pripremi zavisno od toga radiš li za TV, pozorište ili film?

- Iskreno, ne pravim neku razliku. Postoji jasna razlika u mediju kada govorimo o snimanju i radu na predstavi. U pozorištu je sve u pripremi koja traje dugo, i onda napravite nešto što kasnije može da se postepeno menja u nekim segmentima. A na snimanju uglavnom nemate mnogo vremena za pripreme, ali imate vremena za ponavljanje na snimanju. Onda se tu desi da se rode neke nove ideje. I ne znam, možda će zvučati čudno, ali na snimanju ste intimniji sami sa sobom, sve je blizu vas, dok u pozorištu imate prostor da se malo više razigrate.

Koji ti je najdraži, lično najvažniji pozorišni projekat do sada?

- Uh. Teško pitanje. Iz jednog ugla to je mjuzikl ,,Flešdens” u Pozorištu na Terazijama. To je prvi mjuzikl na kom sam radila. Prvi put sam se susrela sa tom vrstom multitaskinga na sceni. Prvi put sam se ozbiljnije pozabavila plesom. Prvi put sam na sceni u potpunosti iskoristila svoj glas. Upoznala predivne ljude, stvorila divna prijateljstva. Na kraju krajeva, imala sam ogromnu odgovornost da odigram ulogu koja je u tom žanru jedna od najpoznatijih još od 1983. godine.

Sa druge strane, na nekom unutrašnjem nivou, jako mi je bio važan rad na predstavi ,,Magbet” u režiji mog profesora Nikite Milivojevića, jer smo se na nekonvencionalan način bavili jednim od najvećih Šekspirovih komada. I kroz taj proces sam naučila dosta o sebi, naučila da izrazim svoju maštu. I takođe: ekipa sa kojom igram predstavu je najbolja na svetu.

https://www.youtube.com/watch?v=n22_kKGl9To

U trenutku kada smo dogovarali intervju bila si na snimanju u Hrvatskoj – možeš li nam otkriti o kakvoj ulozi se radi? Čime se još trenutno baviš?

- U pitanju je snimanje filma pod nazivom ,,Svadba”. Režiju potpisuje Igor Šeregi, u produkciji kuće ,,Eclectica” iz Zagreba u saradnji sa ,,Viktorija Filmom” iz Beograda. To je jedna topla, zdušna komedija koja će sigurno oduševiti ljude na našim prostorima. Kad kažem našim, mislim na celom Balkanu. To je priča o hrvatskoj i srpskoj porodici koje na komičan, jako duhovit način pokušavaju da prevaziđu neke nametnute granice zarad ljubavi svoje dece, a i pomalo interesa. Prvi put sam radila van teritorije Srbije i utisci su mi prelepi. Rad je bio jako zabavan. Imala sam priliku da sarađujem sa divnim kolegama, glumačka podela je zaista fantastična. Cele ekipa koja je radila na filmu je predivna i predana. A što se tiče mog lika, ono što mogu da kažem zasada jeste da mi je jako bilo zabavno u kreiranju, i da se nadam da sam uspela da je iznesem na pravi način.

Što se drugih projekata tiče, čekamo nestrpljivo premijeru filma ,,Saučesnici” u režiji Marka Novakovića. U pitanju je psihološki triler koji se bavi temom savesti. Tu sam imala priliku da prvi put radim sa Radovanom Vujovićem kao partnerom i jako sam zahvalna na toj prilici. Čekamo premijeru, da vidimo rezultate.

Premda pripadaš mlađoj generaciji glumačke scene, za ovih nekoliko godina nakupila si dosta iskustva…. Šta je ono što bi rekla “mladoj sebi” u ranim dvadesetim, kada bi iz današnje perspektive mogla da daš neki savet?

- Ovaj posao je nepredvidiv, često nestalan. Dešava se da se naređaju tri projekta u godinu dana i onda nijedan u narednoj godini. Prisustvo u poslu nije uvek merilo kvaliteta i ne treba da se vrednujemo po tome koliko radimo. Uvek volim da kažem kako smatram da sam imala sreće. Talenat je nesporan, da smo netalentovani - ne bismo bili primljeni. Treba verovati, truditi se, ići na kastinge, nekad smanjiti očekivanja i što je najvažnije - biti strpljiv. I voleti svoj posao i sebe u njemu.

https://www.youtube.com/watch?v=2AV9xRG53Jo