Za mene su ulozi život i smrt. Shvatam Kendala Roja jednako ozbiljno kao što uzimam svoj život, rekao je slavni glumac Džeremi Strong u intervjuu za "The New Yorker" koji je objavljen uoči poslednje epizode popularne serije "Naslednici" koja će na HBO biti prikazana 13. decembra.
Serija koja u fokusu ima borbu za moć unutar više nego unosnog porodičnog medijskog carstva, priča o svađalački nastrojenim multimilionerima koji jedni drugima zabijaju nož u leđa, postala je planetarno gledana, a armija fanova s nestrpljenjem iščekuje finale treće sezone. Intervju za „The New Yorker“ koji je dao Strong, dobitnik Emi nagrade za glavnu ulogu Kendela Roja, podigao je prašinu među holivudskim glumcima.
Glumica Džesika Čestejn imala je potrebu da javnosti predoči da je „novinar napisao suviše jednostranu priču i samo svoj utisak predstavivši Stronga u potpuno pogrešnom svetlu“.
„Ne verujte svemu što čitate. Strong je dozvolio novinaru da upozna i intervjuiše i njegove kolege i porodicu ali je izvukao potpuno pogrešan ugao i načinio ga osobom koja ne zna da izađe iz svoje uloge i koja je jako neprijatna i teška za rad. To nije istina. Poznajem Džeremija jako dugo i on je divna osoba“.
Drugi glumci, uključujući i Kirena Kalkina i Brajana Koksa iz serije „Naslednici“, rekli su novinaru „Njujorkera“ da se Džeremi unosi previše u svoje uloge, pogotovu kada se radi o Kendelu Roju, te da se brinu za njegovo psihičko stanje.
„Rezultat koji Džeremi dobije je uvek prilično neverovatan. Samo brinem šta on sebi radi. Brinem se zbog kriza kroz koje prolazi da bi se pripremio i šta one ostavljaju“.
Novinar „Njujorkera“, pak, svoju priču o Džeremiju Strongu počinje vraćanjem u davnu prošlost u spavaću sobu tinejdžera, u predgrađu Masačusetsa.
Strong je imao tri postera zakačena na zid svoje spavaće sobe: Daniel Day-Lewis iz filma „My Left Foot“, Al Paćina u „Dog Day Afternoon“ i Dustina Hofmana u ostvarenju „Rain Man“. Ovo nisu bili samo njegovi omiljeni glumci, njihove karijere su bile mapa životnog puta koju je opsesivno pratio. Ispostaviće se do danas.
Džeremi je pasionirano čitao intervjue koje su davali njegovi junaci, a kasnije je uspeo čak i da dobije posao u ekipi na njihovim filmovima. Do svojih ranih dvadesetih, radio je za svom trojicom i usvojio elemente njihovih glumačkih metoda potpunog uranjanja u ulogu. Do sredine tridesetih, imao je manje uloge u nizu filmova sa A liste: „Lincoln“, „Zero Dark Thirty“, „Selma“ i „The Big Short“.
„Dođeš u Njujork, igraš predstave van Brodveja i u divljini si“, rekao je Strong o svojoj ranoj karijeri. „Vaš fokus postaje samo posao i pokušaj svaki put da odete do i preko neke unutrašnje ivice. I navikneš se da ljudi ne primećuju.“
Onda se to desilo. Godine 2016, Kathryn Bigelow, Oskarom nagrađena rediteljka filma „The Hurt Locker“, dodelila mu je veliku ulogu, nacionalnog gardistu u svom filmu „Detroit“. Otprilike u isto vreme, Strong je ručao sa rediteljem Adamom Mekejem koji mu je rekao da je izvršni producent nove HBO serije pod nazivom „Succession“, koju je Strongu opisao kao „Kralja Lira“ za medijsko-industrijski kompleks. Mekej mu je dao pilot scenario i rekao: „Reci mi sa kojom ulogom se povezuješ“. Strong je odabrao Romana Roja, mudrog najmlađeg sina Logana Roja, medijskog titana nalik Rupertu Mardoku. „Mislio sam, o, vau, Roman je tako kul uloga“, rekao je Strong. „On je, kao, ovaj bonvivan kreten. Mogao sam da uradim nešto što ranije nisam radio.“
Tog avgusta, Strong, koji je živeo u Los Anđelesu sa svojom verenicom, otišao je da snima „Detroit“. Duboko je istraživao ulogu, gledajući vojne dokumentarne filmove i vežbajući u streljani. Dogovorio se da propusti deo svečanosti u nedelji venčanja zbog snimanja. Ali, nakon jednog dana, Bigelow ga je otpustila. „Jednostavno nisam bio lik kakav je imala na umu“, rekao je Strong. „Bilo je to razarajuće iskustvo.“ (Bigelow kaže da lik nije funkcionisao u priči; nakon što ju je Strong izmolio, smislila je drugu ulogu za njega, kao advokata.) Zatim je odleteo u Dansku da se oženi, odseo je u zamku zvanom Dragsholm Slot. Tada je dobio poziv da su ljudi iz „Naslednika“ angažovali Kirena Kalkina kao Romana.
Strong je pokušao da se oslobodi fantazije kojom se usredsređeno bavio decenijama. Ali kreator serije, Džesi Armstrong, pristao je da ga testira za ulogu Kendala Roja, raspoloženog srednjeg sina i Loganovog naslednika. „Uvek sam se osećao kao autsajder sa vatrom u stomaku“, rekao je Strong. „I tako razočaranje i osećaj osujećenosti – samo su izoštrili moju potrebu i glad. Ušao sam sa osvetom.“ Pregledao je knjige o korporativnom umeću igara, uključujući biografiju Majkla Volfa o Rupertu Mardoku, i detalje koji su mu se dopali; očigledno, Mardokov sin Džejms izuzetno „čvrsto veže cipele“, što je Strongu govorilo nešto o njegovoj „unutrašnjoj čvrstoj snazi“.
Na audiciji je Strong, „čvrsto vezanih cipela“ pročitao dijalog. Armstrong je bio skeptičan. Zamolio je Stronga da „olabavi jezik“, i scena se transformisala. Do kraja dana, imao je ulogu.
Kendal je mračni princ serije, potencijalni mogul naduvan lažnom bahatošću. Često je smešan u svojoj samoozbiljnosti, posebno kada pokušava da dominira nad svojim nesalomivim ocem. Strong je bio savršeno izabran: pozadinski igrač koji je proveo svoj život u težnji, i često manevrišući, da popuni cipele svojih glumačkih bogova. „Kendal očajnički želi da dođe na red“, rekao je Strong. Prošle godine je za tu ulogu osvojio nagradu Emi.
Strong, koji sada ima četrdeset dve, ima lice nekog ko nije predodređen za slavu, piše „Njujorker“. Njegov blag izgled pobija nemilosrdni, ponekad prefinjeni intenzitet. Govori sporom, promišljenom kadencom, posebno kada govori o glumi, koju čini sa monaškom svečanošću. „Za mene su ulozi život i smrt“, rekao je o ulozi Kendal. „Shvatam ga jednako ozbiljno kao što uzimam svoj život.“ On ne smatra da je lik smešan, zbog čega je verovatno tako smešan u ulozi.
Govreći o njegovoj predanosti kada je u pitanju stvaranje Kendala, novinar „Njujorkera“ podseća i da to da će svako ko je radio sa Strongom reći da on ide do neuobičajenih granica. Prošle godine je igrao Yippie aktivistu Džerija Rubina u filmu Arona Sorkina „The Trial of the Chicago 7“. Dok je snimao scene protesta iz 1968, Strong je zamolio koordinatora kaskadera da ga poprskaju pravim suzavcem.
„Ne volim da kažem ne Džeremiju“, rekao jee Sorkin. „Ali u toj sceni je bilo 200 ljudi i još 70 u ekipi, pa sam odbio da ih poprskam otrovnim gasom.“
Strongova posvećenost čini neke saradnike impresioniranim, a drugima to deluje samozadovoljavajuće. „Sve što znam je da ruši sve granice“, rekao je Robert Dauni mlađi. Strong je 2014. igrao Daunijevog brata sa mentalnim invaliditetom u filmu „Sudija“. (Da bi se pripremio, proveo je vreme sa autističnom osobom, kao što je Hofman za „Kišnog čoveka“) Kada je Dauni snimio scenu sahrane, Strong je koračao po setu glasno plačući, iako ga tog dana nisu zvali. Tražio je personalizovane rekvizite koji nisu bili u scenariju, uključujući porodični foto album.
„Mislim da moraš da prođeš kroz svako iskušenje kroz koje lik mora da prođe“, rekao je Strong. Ovaj ekstremni pristup poput Leonarda Dikaprija koji jede sirovu bizonsku džigericu za „The Revenant“ – često se opisuje kao metoda glume, veoma zloupotrebljivanog izraza koji, u svom klasičnom smislu, uključuje prizivanje emocija iz ličnog iskustva i projektujući ih na lik.
Strong sebe ne smatra glumcem Metoda. Daleko od rudarenja sopstvenog života, on praktikuje ono što naziva „difuzijom identiteta“. „Ako uopšte imam neki metod, to je jednostavno ovo: da uklonim bilo šta – bilo šta – što nije karakter i okolnosti scene“, objasnio je on. „A to obično znači da očistite skoro sve oko sebe i u sebi, tako da možete biti potpuniji za posao koji vam je pri ruci.“
Opisujući susret sa Strongom, novinar ga opisuje: Bio je na pola snimanja treće sezone, i svuda je nosio Kendalovu smeđu jaknu od somota – Strong često pozajmljuje predmete iz odeljenja za garderobu, kako bi mu pomogla da „ukloni granicu“ između fikcije i života. „Počeo sam da se pitam da li sam intervjuisao glumca koji glumi Kendala Roja ili lika koji oponaša Džeremija Stronga“, napisao je novinar svoje zapažanje.
Posebna epizoda iz života Džeremija Stronga je svakako „Balada o Džeku i Rouz“ koja je promenila njegov život. U filmu, koji je režirala Rebeka Miler, glumio je Danijel Dej-Luis, kao ostareli hipik koji živi u napuštenoj komuni. Strong se zaposlio kao Dej-Luisov pomoćnik na snimanju, na ostrvu princa Edvarda. Dej-Luis je već bio legendarni po svojim tehnikama „uranjanja“: ostanak u karakteru između snimaka, pravljenje sopstvenog kanua za „Poslednjeg Mohikanca“. U Kanadu je stigao rano i pomogao ekipi da izgradi komunalne kuće, jer bi ih njegov lik izgradio. (Nakon što je pokvario instalaciju prozora, ekipa mu je dodelila trpezarijski sto.) Tokom snimanja, Dej-Luis je živeo u svojoj kolibi, daleko od svoje porodice. Pošto je njegov lik tokom filma patio od srčane bolesti, izgladnjivao je sebe, jedući oskudnu vegansku hranu, i postao je toliko mršav da se Miler uplašila.
Strong se dovezao u očevim kolima. Na suvozačevom sedištu bila je Dej-Luisova rekvizitna mandolina, sa kojom se Strong sećao da je rukovao „kao lutajući vitez koji čuva relikviju“. Shvatio je da je ovo prilika da bude „čarobnjakov šegrt“. U intervjuu je rekao: „Moj posao je u suštini bio čin nestajanja, da budem nenametljiv i pri ruci i da igram zajedno sa tim. Vodio sam dnevnik i, kada sam ga jednom pogledao, kasnije, bilo je jasno da su moje antene potpuno svetlele i upijale“.
Milerova se setila da je Strong kupio mnogo orašastih plodova i stavio ih u Dej-Luisov frižider, „kada je Danijel pokušavao da izgladnjuje sebe, Džeremi je bio toliko zabrinut da postaje sve mršaviji, da ga je hranio.“ Strong se drugačije sećao lude priče, ali, iz odanosti Dej-Luisu, nije hteo da precizira.
Dej-Luis je postao važan mentor. Strong je rekao: „Krajem leta, napisao mi je belešku koju još uvek imam, koja sadrži mnoge od onoga što su postala moja najdublja pravila i uverenja o ovom delu, i koje sam cenio. Čuvaću sve dok ne umrem.“
Skoro deceniju kasnije, dobio je ulogu pored Dej-Luisa u filmu „Linkoln“, kao Džon Nikolaj, predsednikov lični sekretar. Nikolaj je bio „potpuno odan Linkolnu“, rekao je Strong. „To su bile cipele koje je bilo lako napuniti.“ Kada je Strong osvojio Emi, prošle jeseni, nosio je mašnu labavo vezanu oko vrata — skoro identičnu crnoj mašni koju je Dej-Luis nosio da primi Oskara za „My Left Foot“.
Neki od Strongovih poznanika vide njegovu sposobnost da se vezuje za poznate glumce kao deo njegove strasti prema zanatu; drugi to vide kao očito umrežavanje. „Ovaj momak je posvećen“, rekao je Metju Mekonahi.
Novinar se u intervjuu za „The New Yorker“ priseća kako se sa Strongom video u julu u Rimu, nedelju dana nakon što je završio treću sezonu „Naslednika“. Pošto je devet meseci živeo od Kendalove ljutnje, bio je u procesu rasterećenja. Konačno je mogao da ceni lepotu Italije, a govoreći o Kendalu, rekao je: „Čudno je izgovoriti njegovo ime u trećem licu.“
Nedavno je obrijao glavu, dva puta – jednom kao Kendal i jednom kao on sam. Na svom telefonu je pokazao fotografije Džeka Dorsija, suosnivača Tvitera, glatko obrijane glave i sa bradom Raspućina. Snažno je mislio da bi Kendal trebalo da prođe kroz sličnu „fizičku evoluciju“, rekao je, citirajući treći red Danteovog Pakla. Niko, uključujući Stronga, nije želeo klišejsku scenu Kendal kako gleda u ogledalo sa žiletom, tako da se transformacija dogodila van kamere. Ipak, kada mu je stilista obrijao glavu, Strong je ućutao, da bi doživeo trenutak kao deo Kendalove pozadine. Posle završene sezone, ponovo je obrijao glavu, kao egzorcizam.
Još jedna scena bila je karakteristična u stvaranju Kendela. Naime, piše novinar „The New Yorker-a“ dok su prolazili kroz obezbeđenje aerodroma, Strong je uključio detektor metala. Odmaknuo se i skinuo svoju ogrlicu sa amajlijom. Ponovo je zapištao. Skinuo je kaiš. Pištalo je treći put. „Imam protezu za nogu“, objasnio je momku iz obezbeđenja i podigao nogavicu za pantalone. Nakon što su ga propustili, rekao mi je da se povredio na snimanju.
„Skočio sam sa bine, misleći da mogu da letim, ali se ispostavilo da ne mogu“, rekao je. „Ipak je to imalo smisla u tom trenutku.“ U sceni, Kendal je u šupi planirajući svoj četrdeseti rođendan. Tokom jednog snimanja, u trenutku „ushićenog iščekivanja“, Strong je skočio sa platforme visoke pet stopa i sleteo u tvrde Gucci cipele, udarivši u butnu kost i tibiju.
Ovo nije bila njegova prva povreda „naslednika“. U sezoni 1, Kendal se zaglavi u saobraćaju na putu do sastanka odbora i juri ulicama. Strong je želeo da bude znojav i bez daha za svaki snimak, i slomio je levo stopalo trčeći u cipelama Tom Ford.
Kada sam je novinar upitao Strongovu suprugu da li je osetila razliku u svom mužu dok je igrao Kendala, rekla je: „On zaista dobro radi u održavanju onoga što radi, ali i stvaranju prostora za porodicu i normalan život.“ Strong, koji se brisao peškirom, čuo je taj odgovor. Kasnije je rekao da ga je njen odgovor iznenadio. „Mislim da ona oseća neku vrstu promene energije“, rekao je on. „Ali zbog toga se osećam kao da živim dvostruki život.“
Pomenuo je špijunski termin „legenda“, lažnu biografiju koju špijun pamti pre nego što preuzme lažni identitet. „Morate se posvetiti svojoj legendi“, rekao je o glumi. „U tom trenutku nisam siguran koji je stvarniji. Da li se posvetim legendi kod kuće, gde sam otac i muž, ili legendi na poslu?“
„Mislim da je moj život pokrenula želja“, rekao je. „Osećao sam da ima toliko toga da dokažem, i sebi i zajednici, tako dugo. Ali, na neki način sam to izbacio iz svog sistema“, rekao je Strong i dodao „Sada se osećam kao da sam protiv sebe u ringu.“
Bonus video: Premijera Spilbergove verzije West Side Story
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar