Igra otkrivanja i razotkrivanja: Jedinstvena dela Dragane Ilić u Muzeju savremene umetnosti

Postavka, čiji je autor dr Rajka Bošković, deo je ciklusa "Umetnost i ličnost - skulptorke iz kolekcije MSU (5)". U okviru ovog ciklusa predstavlja se istorijski fenomen koji obeležava modernu i savremenu skulpturu na našoj umetničkoj sceni - prisustva velikog broja žena vajara koje su ostvarile celovite i značajne skulptorske opuse.

U celokupnom opusu Dragane Ilić portret, i kao motiv, i tema, zauzima dominantno mesto. Čovek kao biće, sa svim svojim nesagledivim i često nedokučivim dubinama ličnosti, tajna je po sebi. Svi ti manje ili više tajanstveni slojevi ličnosti se često, hteli mi to ili ne, ogledaju na licu. I zato je lice čoveka s pravom nepresušan izazov i podsticaj za umetnička traganja u najširem smislu, od samih početaka ljudske civilizacije do danas. Fascinacija licem čoveka kod Dragane Ilić rezultirala je bogatim i potpuno samosvojnim skulptorskim opusom na našoj umetničkoj sceni, podsećaju iz MSU. Ilić je dostigla visoke domete u čitavom nizu portreta svojih savremenika - bliskih ljudi iz porodičnog i profesionalnog okruženja.

Vajarski rukopis Ilićeve u domenu portreta prepoznatljiv je ne samo po formalno-stilskim odlikama i upotrebi skoro isključivo terakote nego i načinu tretmana materijala, vlažne gline. Taj rukopis, bez minuciozne dorade detalja i uglačanosti površine, čak povremeno i s izvesnom dozom izvorne sirovosti i, na prvi pogled, nedorađenosti, nosi snažan utisak neposrednosti.

Portretski opus Dragane Ilić predstavlja jedinstvenu pojavu koja u turbulentnim vremenima mnogobrojnih i raznovrsnih novina savremene umetnosti s kraja 20. i početka 21. veka tek treba da zauzme pravo mesto na savremenoj umetničkoj sceni.

Dragana Ilić (1966-2020) diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1991. godine, na Vajarskom odseku u klasi profesora Slavoljuba Caje Radojčića i Jovana Kratohvila, i završila postdiplomske studije kod Slavoljuba Caje Radojčića. Kao prva žena predavač na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, radi kao pedagog od 1995. godine, a od 2011. godine radi u zvanju vanrednog profesora.

Pored više samostalnih, učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u Beogradu, Kragujevcu, Pančevu, Smederevu, Vršcu, Kikindi, Solunu... Takođe i na brojnim simpozijumima i likovnim kolonijama u zemlji i inostranstvu. Od izuzetnog je značaja za njen opus bio rad na Internacionalnim simpozijumima skulpture "Terra" u Kikindi 1994. i 2001. godine.

Izradila je više spomen-bista osnivača Instituta za fiziologiju i histologiju postavljenih u auli Fiziološkog instituta Medicinskog fakulteta po narudžbini Medicinskog fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu. Takođe je izradila spomen-bistu kompozitora Kornelija Stankovića po narudžbini Srpskog instituta u Budimpešti 2015. godine.

Bila je dobitnica niza značajnih priznanja, među kojima su: nagrada za crtež iz Fonda Fakulteta likovnih umetnosti, nagrada za skulpturu iz Fonda Vladete Petrića, nagrada za skulpturu iz Fonda Sretenja Stojanovića, nagrada 35. Oktobarskog salona, Nagrada Bijenala mladih...

Izložba će trajati do 13. oktobra u MSU.