Mediji su veoma važni, jer i najbolja izložba na svetu ne vredi ako je ne vidi niko, istakao je za naš portal v.d. direktor Muzeja nauke i tehnike Zoran Lević.
Uručenjem zahvalnica pokroviteljima, partnerskim organizacijama, zaslužnim pojedincima i medijima, Muzej nauke i tehnike u Beogradu danas je proslavio 33. rođendan.
Među dobitnicima zahvalnice za izuzetnu saradnju i doprinos radu je i Redakcija za kulturu portala Nova.rs i dnevne novine „Nova“, a priznanje je uručio v. d. direktor ove ustanove Zoran Lević.
Muzej nauke i tehnike Beograd je osnovan 6. oktobra 1989. godine a od 2005. nalazi se u zgradi stare termoelektrane na Dorćolu. Danas je povodom rođendana, na tom mestu upriličena jednodnevna izložba na kojoj je javnosti prvi put predstavljeno retko i vredno francusko izdanje knjige Ruđera Boškovića „Les Éclipses“ („Pomračenje Sunca i Meseca“) iz 1779. godine, povodom 235 godina od smrti naučnika i književnika. Originalno napisano na latinskom jeziku, posvećeno je francuskom kralju Luju XVI.
Pre toga je održana svečanost na kojoj su na svoj način rekli „hvala“ svima onima koji ih podržavaju, a to je danas retkost.
– Da nema najave u medijima, ljudi ne bi znali da nešto radimo, organizujemo, spremamo. Bilo je logično i najpristojnije da se zahvalimo što ste nas se setili – rekao je za Nova.rs Lević, koji je na ovu poziciju izabran kao član kolektiva u kojem radi već 15 godina.
Na našu konstataciju da je ovo jedna od retkih ustanova koja će morati da se proširi, jer sve što je u vezi sa naukom i tehnikom toliko brzo napreduje da ono što je danas novitet već sutra je muzejski primerak, prvi čovek Muzeja nauke i tehnike kaže:
– To jeste istina, i mi imamo prilično veliki prostor od 3.000 kvadratnih metara. U poređenju sa nemačkim muzejem to je malo prostranstvo jer ono ima 50 hiljada kvadrata izložbenog prostora. Nama je u planu da jedan depo preuredimo za potrebe stalne postavke ali i to je opet malo. Čak je zamišljeno da i podrum u bliskoj budućnosti bude deo muzejske postavke. Međutim, važnije od toga nam je sadržaj koji nudimo posetiocima.
U Muzeju se bave i budućnošću, ali da bi to radili, ističe Lević, mora dobro da se zna prošlost.
– Mi pokušavamo da idemo u korak sa vremenom i potrebama onih koji dolaze u naš muzej. A tu su nam mediji veoma važni, posebno redakcije kulture, jer i najbolja izložba na svetu ne vredi, ako je ne vidi niko. Jer, sve što radimo, i sve što je u muzejima vlasništvo je građana.
Zato im je stalo, dodaje, da današnje generacije shvate vreme koje je bilo pre nego što je postojao internet.
– U novembru je izložba koja je posvećena najmlađima i pokušavamo da tehniku približimo deci, i da je bilo života pre interneta. Ukratko, pokušavamo da objasnimo šta čini internet. Takođe, predstavićemo i izložbu povodom Međunarodne godine stakla. Mi ćemo je prilagoditi s tehničke strane, a ono što je najinteresnatnije jesu radionice za izrade murano stakla, mozaik, vitraž, gde će posetioci moći da vide kako se to radi i pomoći će nam stakloduvači iz Mađarske.
Na naše pitanje zar mi nemamo duvače stakla, posebno iz Paraćina, Lević odgovara:
– U Paraćinu više ne rade lončane peći gde je bila ručna proizvodnja stakla, i ideja je da to ostane u muzeju kao eksponat koji bi posetioci mogli da vide kako su se stvarali proizvodi od stakla. A, istovremeno, da ta tradicija stara 150 godina ne umre. Isto tako, biće i stručne radionice za konzervatore stakla što našoj zemlji treba jer ih danas imamo samo petoro, možda ni toliko.
Danas je na svečanosti predstavljen i novi logotip Muzeja nauke i tehnike, rađen u okviru projekta na Akademiji tehničkih strukovnih studija Beograd, odsek Beogradska politehnika. Na konkursu po pozivu učestvovali su studenti grafičkog dizajna master i osnovnih strukovnih studija. Pobedničko rešenje je dizajnirala Ivana Grčić, apsolventkinja Master strukovnih studija Grafičkog dizajna, pod mentorstvom Gorana Tadića.
Ovenčan oreolom za muzej godine 2021. po izboru muzejskih stručnjaka ICOM, Muzej nauke i tehnike ulazi u novu etapu svog rada. Po onome kako su osmislili program, miriše na još jednu dobru i uspešnu godinu.
Bonus video: Izložba Ervina Vruma
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar