Sa zidova galerije u Muzeju nauke i tehnike, u okviru izložbe "Forenzika - više od veka" posmatraju vas lica prestupnika i prestupnica traženih pre sto godina.
– To su prestonički prestupnici i prestupnice iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Traženi su u svim policijskim stanicama i svuda su se nalazile ove njihove fotografije – objašnjava nam kustos Srđan Vasilijević.
Fotografija je u forenzici igrala veliku i važnu ulogu pa joj je i na izložbi u Muzeju nauke i tehnike dat značajan prostor.
Sem fotografija najtraženijih prestupnika izloženi su primerci starih foto-aparata, a u jednom uglu je rekonstruisan i policijski odeljak za fotografisanje krivaca.
Kao i u drugim evropskim državama, fotografija se i u Srbiji najviše primenjivala u penalnom sistemu, navode autori pratećeg kataloga i kustosi izložbe Srđan Vasilijević i Ivana Krstić-Mistridželović.
U cilju efikasnije potrage za velikim brojem odbeglih osuđenika iz kaznenih zavoda koji su kao begunci vršili krivična dela, 1897. godine je uvedeno obavezno fotografisanje svih osuđenika u Kraljevini Srbiji.
Raspisom ministra unutrašnjih dela Đorđa Genčića iz 1899. okružnim načelstvima je naložena nabavka albuma slika „sviju do sada slikanih osuđenika i ostalih nevaljalih ljudi“.
Fotografsko snimanje svih zatvorenika u Beogradskom kaznenom zavodu je izvršeno 1897, a u narednom periodu su fotografisani i osuđenici u kaznenim zavodima u Požarevcu i Nišu.
Zahvaljujući fotografiji sazrelo je shvatanje o značaju kartoteka individualnih osobina prestupnika. Jedna od metoda koja je, zahvaljujući Alfonsu Bertijonu, počela da se koristi za individualizaciju prestupnika bila je antropometrija – pomoćna antropološka disciplina koja se bavi fizičkim merenjima ljudi.
Podaci dobijeni merenjem određenih delova tela specijalnim mernim instrumentima uz opis specifičnih fizičkih karakteristika (osobenih znakova) i fotografije profila i anfasa činili su Bertijonov karton dosijea. Ceo ovaj postupak koji je dobio naziv bertijonaža, uveden je i u Srbiji 1904.
No, već tri godine ranije šef Skotland Jarda zalagao se da daktiloskopija – postupak uzimanja i obrade otisaka prstiju krivaca i traganje za otiscima na mestu izvršenja krivičnog dela – potpuno zameni Bertijonov sistem identifikacije do čega je, postepeno, i došlo.
Fotografija je pomagala i u osnivanju laboratorija.
– Naši stručnjaci su iz inostranstva donosili informacije i fotografije inventara policijskih laboratorija. Težili su da ono što su tamo videli i kupe – napominje Srđan Vasilijević.
Na izložbi je postavljena velika fotografija pariske policije slikana neposredno pred I svetski rat i rekonstrukcija iste.
Da je forenzička oprema skupa nije iznenađenje, ali da ni jedna staklena posuda nije jeftina, podatak je koji nismo očekivali. Srđan Vasilijević je za primer uzeo Erlenmajerovu bocu, prvu sa leve strane (trouglastog oblika).
– Danas u Srbiji ova bočica košta između pet i sedam hiljada dinara, i to ona sa nižim nivooom sertifikata. A da bi zadovoljila sve uslove biotehnologije, farmaceustka ispitivanja i slično, takva košta 17.000-18.000 dinara. Zamislite koliko samo tih staklenih posuda treba jednoj laboratoriji godišnje! – komentariše kustos.
Sem novca potrebno je i veliko ulaganje u kadrove.
– Te bočice se ne proizvode u Srbiji. Hemijski fakultet ima svog majstora duvača stakla, ali i taj zanat izumire. I za to vam je potrebno 10-15 godina iskustva, da se od obične čaše napravi ova posuda. A onda vam treba drugi majstor da obeleži mere. U dobrog forenzičara isto treba uložiti 10, 15, 20 godina školovanja, a oni onda odu i svojim znanjem doprinose razvitku drugih zemalja – zaključuje Vasilijević.
O ovim i drugim izazovima forenzike u Srbiji u budućnosti, o njenom razvoju kroz istoriju, nauci u službi pravde i digitalnoj forenzici biće reči u predavanjima u okviru pratećeg programa izložbe.
Zainteresovanim posetiocima studenti sa Kriminalističko-policijskog univerziteta omogućiće „otvaranje“ daktiloskopskog dosijea (otisci prstiju), a sa najmlađim posetiocima će rešavati slučaj „nestanka muzejskog vrapca“.
Posetioci će do zatvaranja izložbe 4. jula moći da vide interaktivne i video sadržaje kao što su: demonstracija istražnih radnji na mestu „ubistva“, fotografisanje, uzimanje otisaka osumnjičenog i pretraga baze u potrazi za izvršiocem, demonstracija izrade foto-robota na računaru, veza nauke i forenzike, video strip novela „Istraga provalne krađe“, razvoj Državne hemijske laboratorije, prikaz alata za obradu digitalnih fotografija i video-materijal izdvajanje DNK u kućnim uslovima.
Muzej nauke i tehnike ustupio nam je video sa instrukcijama za izdvajanje DNK, koji objavljujemo u nastavku.
Za ovaj eksperiment biće vam potrebne dve čaše vode, pet kašičica tečnosti za pranje sudova, jedna kašičica soli, dve kašičice rashlađenog alkohola (iz frižidera). dve kapi soka od ananasa i jedna uža staklena posuda.
