Bio je potomak kralja Solomona i kraljice od Sabe. Njegov carski gepard čuvao je Jovanku Broz i Renatu Ulmanski. U isti glas pevali su mu Mat Kolins i Karlo Metikoš, dok mu je Mirko Srdić poznatiji kao Elvis Dži Kurtović posvetio pesmu...
Piše: Miloš Čolić
Obukao sam bijelu kapicu
i crveni šal
učitelj je rekao
dolazi nam car
Puno ljudi čekalo je
gosta iz daljina
čaršijom da prođe
crna limuzina…
Car Careva, Gospodar Gospodara, Osvajački Lav Judejskog Plemena, Izabranik Božji Hajle Salasije – postao je prvi počasni građanin Beograda. Etiopski car bio je i prvi afrički lider koji je 1954. godine, posle sukoba sa SSSR-om, posetio SFR Jugoslaviju. Tada je Hajle (Moć) Selasije (Svetog Trojstva) posetio Institut za nuklearne nauke “Vinča”. Kako pozdraviti cara u zemlji komunizma, nego sa: “Dobro došli, Druže Care” – što je kod samih domaćina izazvalo najviše (o)smeha.
Skoro tri decenije pre kalifornijske Silikonske doline profesor Pavle Savić osnovao je Naučni centar u Vinči. Od 1948. godine selo pored Beograda postalo je epicentar naučnih istraživanja i mnogostrukih izazova u fizici, hemiji i biologiji. Institut su redovno posećivali naučnici, nobelovci, krunisane i nekrunisane glave.
Među njima i oni sa (ne)skrivenim atomskim ambicijama. Od Selasija, Sukarna do najviših predstavnika Irana, Avganistana i potonjih nuklearnih sila Indije i Pakistana. Prof. dr Vladimir Ajdačić, nuklearni fizičar sa višedecenijskim iskustvom rada u Vinči i inostranstvu uveravao me je da je Vinča bila daleko od te vrste atomskog rešenja i bilo kakve proizvodnje. Jovan Krkobabić, koji je radni vek započeo u Vinči, tvrdio je suprotno. Akademik Pavle Savić, po Krkobabiću, napustio je Institut koji je osnovao, upravo zato što je Atomski program stopiran.
Još pre posete Vinči kolala je priča da je iza Hajla Selasija ide ordonans i svakome kome je car pružio ruku daje zlatnik. Kada je ta priča došla do Pavla Savića, koji je na sve načine pokušavao da izbegne protokol, crna odela, frakove… rekao je da ga to uopšte ne čudi. “Ličimo na kelnere koji treba da dobiju bakšiš” rekao je Savić.
Jovan Krkobabić, potonji osnivač prvog privatnog penzionog fonda iza gvozdene zavese, rukovao se u Vinči sa Hajlom Selasijem. Da li je dobio zlatnik?
– Nisam. Zlatnik nisam dobio. Ali, dobio sam zlatni sat. Uočio je moju nevericu.
– Bio sam tada ispred Radničkog saveta i tako sam dobio sat, kao i direktor Instituta Pavle Savić.
Pa gde je sat – pitao sam.
Kod Han Pijeska.
!?
– Bilo je to nekoliko godina kasnije. “Volga” koju sam vozio, na putu do mora, počela je da se guši. Bio sam negde kod Han Pijeska. Morao sam da stanem, podignem haubu… I danas kada nešto radim sat uvek skidam sa ruke. Spustio sam ga pored akumulatora. Kako je već pala noć prespavao sam pored kola i s jutrom krenuo dalje. Posle nekog vremena pogledah na ruku da vidim koliko je sati. Nema sata. Shvatio sam odmah da je zlatni sat Hajla Selasija ostao negde na putu od Han Pijeska. Nikada ga nisam pronašao. Verujem da ga je bar neko pronašao i da ga danas neko nosi – ispričao mi je Jovan Krkobabić.
Bio je to divan čovjek/omiljenog lika /mudar kao Gandi /i lijep kao slika – pevao je Hajlu Selasiju sa trećeg albuma Čudesni svet privatluka (1988) Elvis Dži Kurtović. U muzičku etiopsku vezu skoro dve decenije ranije uplelo se još jedno poznato muzičko prezime: Nemeček. Oni sa nešto starijom krštenicom setiće se Roberta Nemečeka, bas gitare i vokala Pop mašine potom i Rok mašine, dok ga mlađi pamte kao jednog od najboljih urednika filmskih programa u elektronskim medijima.
Pradeda Roberta Nemečeka dolazi u Beograd, iz Češke, na poziv kralja Milana Obrenovića kako bi pomogao osnivanje kraljevskog orkestra. Robertov deda bio je osnivač Muzičke akademije i Beogradske filharmonije. Kako su na domaćem terenu osnovali sve što je moglo da se osnuje i ondašnja Jugoslavija postala “tesna” krenuli su i na druge adrese. Prva violina Hajla Selasija bio je otac Roberta Nemečeka.
– Tačno, moj otac je dobio poziv iz Etiopije. Otišao je tamo kao koncert-majstor da bi formirao Kraljevsku filharmoniju. To je i učinio. Ja tamo nikada nisam bio – rekao mi je Robert Nemeček.
U Adis Abebi Jovanka Broz i poznata glumica Renata Ulmanski dobile su posebno obezbeđenje: geparda. Na, do danas, nepublikovanoj fotografiji ispred jugoslovenske rezidencije, pored Jovanke Broz i Renate Ulmanski, nalazi se i Lijana Tambača, prevodilac od najvećeg Titovog poverenja. Bio je to drugi “Dan koji treba da ostane u lepoj uspomeni“ Renate Ulmanski. Prvi je istoimeni naslov filma Soje Jovanović, u kome je ona zaigrala iste 1970. godine.
Renata Ulmanski je bila član jugoslovenske delegacije u zvaničnoj poseti Etiopiji. Njen suprug Mirko Tepavac, pre toga direktor “Politike”, bio je tadašnji ministar inostranih poslova Jugoslavije. Ako bi ostali u sferi visoke politike treba reći da je Milan Ulmanski, otac naše poznate glumice i prevoditeljke (prevodila je i Tomasa Bernharda) bio ministar šuma u vladi Nikole Uzunovića 1934. godine. Ukoliko bi i kod Uzunovića, višestrukog ministra i premijera između dva rata, potražili glumačku vezu pronašli bi je. Unuk Uzunovićevog brata naš je poznati pozorišni i filmski glumac – Tanasije Uzunović.
Jugoslovenski lekari bili su direktori više klinika i bolnica u Etiopiji, inženjeri su vodili velike infastrukturne projekte, dok je Leon Geršković, profesor Zagrebačkog univerziteta, bio jedan od kreatora drugog etiopskog ustava.
Selasije je 1974. svrgnut sa prestola, sledeće godine umire monarhija – kada i on. Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su 1992. godine u nekadašnjoj Carskoj palati. Osam godina kasnije Etiopska pravoslavna crkva organizovala je njegovu sahranu.
Mat Kolins, po krštenici Karlo Metikoš, pevao je godinu dana u “Hiltonu” u Adis Abebi i više puta na dvoru Hajla Selasija, za kojim je, po njegovom svedočenju, gepard išao kao obična, kućna mačka. Pevao je tada ne samo jednom već i drugom caru, Bokasi. U Zagreb se nije vratio sam. Ilicom je tih 70-ih hodao sa prelepom Etiopljankom. Gabi, tamnoputa manekenka, brzo je potražila toplije krajeve dok je Metikoš tada pronašao novu, domaću ljubav Josipu Lisac.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar