Hadži Nenad Maričić: Ne nula, nikada više nula za kulturu. Ovo je poslednji pokušaj za spas. Pa gde smo to kada nasilnici ove vlasti tuku i roditelje i decu

Svedoci smo urušavanja kulture u Srbiji. Ugrožene su institucije kulture, kulturna dobra, festivali sa višedecenijskim trajanjem i međunarodnim ugledom, savremeno stvaralaštvo i nezavisna kulturna scena. Ne postoji oblast kulturnog života koja nije ugrožena i na udaru, a umetnici i radnici u kulturi na rubu su egzistencije.

Tim rečima obrazlaže se pokretanje još jedne peticije koja se tiče - kulture. Pod naslovom "Nećemo nulu za kulturu" glumac Hadži Nenad Maričić i rediteljka Tanja Mandić Rigonat pokrenuli su peticiju i uputili je Vladi Republike Srbije, Ministarstvu kulture i Ministarstvo finansija u kojoj iznose nekoliko zahteva.

Najpre da da država poveća izdvajanja za kulturu na najmanje 1,5 odsto državnog budžeta; da se obezbedi hitna obnova i modernizacija kulturnih institucija i infrastrukture širom Srbije; da se obezbede dostojanstveni uslovi rada i plate za umetnike i zaposlene u kulturi kako bi mladi i obrazovani ljudi imali razlog da ostanu u svojoj zemlji.

Inicijatori peticije objašnjavaju i zbog čega je sve to važno. Navode na početku da su mnoge institucije kulture zapuštene i da im je potrebna obnova, a sve su, pride, programski ugrožene nedovoljnim finansiranjem.

"Javnost je već upoznata sa problemima poput višegodišnje molbe Beogradske filharmonije za osnovne uslove rada, ali se manje zna da je veliki broj zaposlenih u značajnim ustanovama kulture širom Srbije na ‘takozvanom minimalcu’. Kultura je temelj jednog naroda. Ona oblikuje njegov identitet, čuva tradiciju i kolektivno sećanje, prenoseći vrednosti kroz vreme. Narod bez kulture osuđen je na nestajanje - gubi korene, postaje ranjiv i lako se utapa u tuđe obrasce", napominju u peticiji.

Ulaganje u kulturu pitanje opstanka

Dodaju inicijatori i da je "kultura na izdisaju":

"Ukoliko ne reagujemo sada, posledice će biti katastrofalne. Poražavajuća je činjenica da Srbija izdvaja za kulturu manje od evropskog minimuma od jedan odsto, čime se jasno pokazuje da država sopstvenu kulturu ne vidi kao strateški prioritet. Zemlje u regionu poput Slovenije, Crne Gore, Hrvatske i Makedonije izdvajaju daleko više".

Naš najdublji problem, smatraju pokretači peticije, nije samo siromaštvo, niti politička kriza - već činjenica da je u poslednjih deset godina gotovo 10 procenata stanovništva napustilo Srbiju. Među onima koji su napustili Srbiju su upravo obrazovani, kreativni, mladi ljudi koji stabilnu i prosperitetnu budućnost ne vide u svojoj zemlji.

"Veće ulaganje u kulturu znači vraćanje nade i razloga da ljudi ostanu u Srbiji. Kultura povezuje sa identitetom i vrednostima koje su gradile generacije i stvara ambijent u kojem mladi vide svoju budućnost ovde, a ne u odlasku. Zato ulaganja u kulturu nisu samo pitanje umetnosti - to je pitanje opstanka Srbije. Ako kulturu postavimo kao strateški prioritet, dobićemo ne samo jake institucije i događaje, već i društvo u kojem ljudi žele da žive, stvaraju i grade dostojanstvenu budućnost zajedno".

Na kraju Hadži Nenad Maričić i Tanja Mandić Rigonat pozivaju sve da potpišu ovu peticiju - jer, kako naglašavaju, bez kulture nema ni obrazovanja, ni slobode, ni budućnosti.

I za samo nekoliko dana, ova peticija naišla na ogroman odjek. Naime, potpisalo ju je na ovom linku već 12.500 ljudi.

Podsetimo, ovo nije prva peticija poslednjih meseci kojom se zahtevaju veća izdvajanja za kulturu. Podsetimo, krajem jula radnici u kulturi, zaposleni u institucijama i sindikatima kulture ili aktivni u umetničkim udruženjima potpisali su Deklaraciju Zajednice umetnosti i kulture čiji je cilj da se zaustavi dalje sistemsko urušavanje kulture u Srbiji. Potpisnici Deklaracije, među kojima su pisci, glumci, reditelji, koreografi, vizuelni umetnici, kao što su Milisav Savić, Dejan Atanacković, Kokan Mladenović, Udruženje Krokodil, izdavačka kuća Clio, Akademska knjiga, Dah teatar, Umetnički kolektiv U10, Pobunjene čitateljke, Milena Dragićević Šešić, Sonja Jauković, Božidar Đurović, Saša Ilić, Jelena Jelača, Aleksandar Rafailović, Ksenija Đurović predložili su generalne mere. A prva jeste povećanje izdvajanja iz javnog budžeta za kulturu na minimum jedan odsto na republičkom nivou i minimum šest procenata na lokalnom nivou i njegovu pravičnu i transparentnu raspodelu među oblastima i akterima.

Nemar prema temelju naroda

Jedan od pokretača peticije, glumac Hadži Nenad Maričić podseća za Nova.rs da već nekoliko godina traje očajnička borba umetnika da se njihov glas čuje, odnosno da se neko iz vlasti osvrne na probleme koji su zadesili kulturu u Srbiji.

- Pre samo nekoliko meseci Beogradom se kretala duga kolona građana i umetnika, koji su protestnom šetnjom pozvali nadležne da reaguju na katastrofalno stanje u gotovo svim ustanovama kulture - napominje dramski umetrnik.

Ukazuje i da su se njegove kolege, predstavnici Singlus sindikata, nakon sedmodnevnog štrajka u Narodnom pozorištu, odazvali sastanku na poziv Ministarstva kulture.

- Međutim, nakon tog razgovora do danas nijedan zahtev zbog kojeg su tada zaustavljene predstave nije ispunjen. Nije čak usledio ni novi poziv, niti se ukazao bilo kakav signal da bi do nekog razgovora moglo da dođe. Glavna tema tog razgovora bila je vrlo egzistencijalne prirode i odnosila se na izuzetno male plate svih zaposlenih u tehničkim sektorima, čije su zarade bile "jedva na minimalcu".

To je, kako objašnjava naš sagovornik, samo jedan od primera odnosa vlasti prema kulturi.

- Jasno se vidi nemar prema onome što je temelj, identitet, ime i prezime ovog naroda. Građani su često u medijima mogli da čuju molbe umetnika Beogradske filharmonije da im se obezbede bolji uslovi za rad, ili da čitaju apele predstavnika nezavisne scene koji se godinama bukvalno bore za opstanak, ali do danas nikakvog pomaka nije bilo. Zaista ne postoji nijedan segment kulturnog života koji nije ugrožen. Jedini odgovor, koji je javnost mogla vrlo jasno da prepozna, bilo je kažnjavanje svih onih kojima je stalo do kulture - upravo zbog slobode govora, koja je neodvojiva od umetnosti i predstavlja izvor i suštinu svakog umetničkog delanja - kaže Hadži Nenad Maričić.

Kultura na dnu

Takođe podseća i da su mnogi festivali ove godine "stavili na muke ne samo organizatore već i samu publiku, koja je u neizvesnosti pratila da li će se uopšte održati, iako je reč o manifestacijama s međunarodnim ugledom" i dodaje:

- Peticija je poslednji pokušaj da se spasi kultura koja je na izdisaju. Ako je kultura način života, gde smo mi onda sada, kada nam je svakodnevica ispunjena prizorima u kojima nasilnici, horde ove vlasti, tuku roditelje i decu na stadionima? Ovakva atmosfera ne pruža razlog da naši najbolji i najobrazovaniji građani ostanu ovde - smatra glumac, dodajući kako "odlaze tamo gde kultura ima vrednost i gde se u nju ulaže, za razliku od Srbije":

- To je neopisiva sramota - istorijska - koliko je vlast dovela kulturu do dna. Gotovo sve zemlje u regionu, bivše republike nekadašnje Jugoslavije, izdvajaju više od Srbije. Zlato je dobilo novi smisao u srpskom jeziku. "Zlatno doba" danas označava mračnu epohu u kojoj gubimo deset posto stanovništva za samo deset godina. Ako to što pre ne zaustavimo, nema nam spasa - sugeriše naš sagovornik.

Uveren je da će publika, s kojom, kako kaže, dele dobro i zlo, i svi ljubitelji umetnosti ovu peticiju za kulturu razumeti kao zajedničku borbu za opstanak ne samo naše kulture, već i našeg postojanja.

- Kultura ove zemlje vekovima je, od Dečana do savremenih muzeja, bila ponos i baklja pobede jednog naroda koji traje. Vreme je da svi zajedno sačuvamo ono što je temelj našeg bića i što je iznad svakodnevne politike. Ne nula za kulturu! Nikada više - poručuje Hadži Nenad Maričić.