0
Ovih 70 godina NIN-ove nagrade podseća me na sve one književne "divove" koji su je dobili, kazao je pre samo nekoliko dana za Nova.rs, uoči proglašenja dobitnika, novi laureat NIN-ovog priznanja, književnik Stevo Grabovac.
I zahvaljujući romanu „Poslije zabave“ Grabovac je konačno postao dobitnik našeg najuglednijeg književnog priznanja. Jer, u finalnom izboru za NIN-ovu nagradu prethodni put bio je s debi romanom „Mulat albino komarac“ iz 2019. godine.
Kada se za Nova.rs pre koji dan osvrnuo na sedam decenija ovog priznanja, kazao je:
– Ovih 70 godina NIN-ove nagrade podseća me na sve one književne „divove“ koji su je dobili, a prema kojima osećam strahopoštovanje, i velika je čast, barem ovako, iz daljine, vremenske i prostorne, biti zakratko s njima „u društvu“, da se tako izrazim…
Upitan o značaju ovog priznanja pisac, koji živi i stvara u Banjaluci, odgovorio je:
– Ako govorimo o bitnosti NIN-ove nagrade, mislim da se odgovor sam po sebi nameće. Jer automatski se, već oko užeg izbora, počne pričati o knjigama i autorima koji su se našli u izboru. To je jednom godišnje kad je i književnost medijski eksponirana i kad se o njoj priča, tako da mislim da je to odgovor sam po sebi. Naravno, to podiže „vidljivost“ samih knjiga, a to je bitno – da čitaoci čuju za njih i da do njih mogu doći!
Stevo Grabovac je rođen 1978. u Slavonskom Brodu. Odrastao je i školovao se u Bosanskom Brodu, a studirao je na Tehnološkom fakultetu u Banjaluci. Pre debi romana „Mulat albino komarac“, objavio je zbirku pesama „Stanica nepostojećih vozova“ 2007. godine.
A roman, zahvaljujući kojem je dobio NIN-ovu nagradu, jeste delo o ocu, o zločinu, porodici, prijateljstvu, odrastanju. Ili, kako je to opisao Grabovčev izdavač „Imprimatur“, totalni roman!
„S temom dvojništva, velikom u našoj književnosti, kakvu smo čitali kod Danila Kiša, pisac uokviruje tematski različite segmente koji ’Poslije zabave’ čine presekom jednog života. Tako osvetljene momentume uokviruje dvojništvo oca i sina, figura prvog pisca i onog koji nasleđuje – dar, spisateljsku osetljivost i zaostavštinu, naređenje da se nepravdama suprotstavlja otvorenim srcem i jednom pisaćom mašinom…“
Iako je „Poslije zabave“ kompoziciono osmišljen u pet delova, otvara delo jedna rečenica, moto, neizostavni i suštinski citat koji daje ton svemu: „I onda počinje oluja govana“.
Te reči Roberta Bolanja kao da su osvetlile pravac drugom piscu. Oluja Steve Grabovca, kako preciziraju iz „Imprimatura“, velika je i strašna u pokušaju da se dekonstruiše sećanje, niz uspomena ili privida koji, prizvani, spasavaju i istovremeno ogoljuju svest do njene nemoćnosti.
Nakon rečenice „I onda počinje oluja govana“, Stevo Grabovac upozorava čitaoca da „priča koju želi da ispriča govori o jednom užasnom zločinu“, dodajući:
„I njena najveća tragedija je, kako bi rekao Kiš, upravo u tome što je istinita. Ne radi se, dakle, o plodu moje bolesne mašte, već o stvarnim događajima…
Priča počinje u proljeće dvije hiljade i pete, mnogo godina nakon što se sam zločin desio i u tim trenucima ja ne znam ništa o njemu. Počinje, baš kao i u svim lošim romanima, jednim telefonskim pozivom…“
U ovom romanu čitalac će, poručuju iz izdavačke kuće, prepoznati sve ono što Stevu Grabovca čini jedinstvenim regionalnim piscem – jednostavni, a veliki lirizam, beskrajno srce, misaona širina da se svaka stvar osvetli pre no što se osudi, nesposobnost da se čovek zarobi u malodušnost i uskogrudost ratnih i postratnih narativa. Stevo Grabovac je još jednom uspeo da izgovori sve naše tuge, misaone ćorsokake, ljubavi i usamljenosti.
Bonus video: Božović o Albahariju
