Gladovali, spavali na ulicama, ruke im bile pune žuljeva, ali bili su uporni: Glumačke zvezde koje su od siromaštva stigle do Holivuda

Piše: Predrag Ćirković

Kada je reč o velikim holivudskim i svetskim zvezdama, u javnosti gotovo uvek preovlađuje idilična, ali potpuno pogrešna pretpostavka da su oni, još od malih nogu, bili predodređeni za crveni tepih, luksuz i milione. Svi ti blistavi osmesi sa naslovnica, glamurozne premijere i armije obožavalaca stvaraju iluziju o besprekornom životnom putu. Međutim, stvarnost je često bila potpuno drugačija - surova, iscrpljujuća i obeležena nemaštinom, fizičkim radom i borbom za golu egzistenciju.

Priče o počecima mnogih poznatih imena ne svedoče o privilegijama, već o neverovatnoj upornosti, rukama punih žuljeva, spavanju na ulici, gladovanju i odbijanjima koja bi slomila i najsnažnije.

U Holivudu je već opšte poznato da su mnogi velikani zanat pekli na najneočekivanijim mestima. Brus Vilis je u mladosti radio kao kelner na rolerima, pokušavajući da pronađe svoj glas pre nego što ga je zadesila svetska slava. Mišel Fajfer je bila garderoberka koja je morala pažljivo da pegla tuđe haljine dok je sanjala o sopstvenoj filmskoj karijeri, a Deni de Vito je radio kao noćni čuvar u mračnim i hladnim zgradama.

Teških fizičkih poslova nisu se plašili ni drugi velikani. Marlon Brando je bio kao fizički radnik i kopao rovove, dok je Čarls Bronson, čovek čije lice nosi pečat surovosti, pre filmskih setova radio u rudniku, udišući ugalj i opasnost. Keri Grant se za vreme Prvog svetskog rata prijavio za sezonske poslove u Sautemptonu, gde je često spavao na ulici, jer nije zaradio dovoljno novca za skromnu sobu. Još dramatičniju sudbinu doživeo je slavni Čarli Čaplin, koji je nakon očeve smrti i majčinog nervnog sloma proveo detinjstvo živeći na hladnim ulicama Londona i hraneći se po humanitarnim ustanovama.

Ništa lakše nije bilo ni muzičkim ikonama. Pre nego što je postala kraljica popa, Madona je radila kao kelnerica u Njujorku, boreći se za svaki obrok, a sličnu sudbinu delila je i oskarovka Hali Beri, koja je u jednom periodu života morala da boravi u prihvatilištu za beskućnike jer nije mogla da pronađe nikakav posao niti stan. Legendarna pevačica Ela Ficdžerald provela je veći deo svog tinejdžerskog doba kao beskućnica, sve dok amaterskom takmičenju u pozorištu "Apolo" u Harlemu nije osvojila prvu nagradu od 25 dolara.

Mišići, odskočna daska

Za mnoge akcione heroje, fizička snaga je bila jedini kapital koji su posedovali. Šon Koneri, najslavniji tajni agent 007 - Džejms Bond, stupio je u kraljevsku mornaricu sa šesnaest godina, da bi kasnije farbao mrtvačke sanduke i bio kandidat za titulu "Mister Univerzuma". Bodi-bilding mu je, doduše, otvorio vrata filma, ali mu je malo falilo da umesto epizodne uloge u muzičkoj komediji "Južni Pacifik" izabere ulogu desnog krila u fudbalskom klubu Mančester junajted.

Ono što Šon Koneri nije uspeo u bodi-bildingu, jeste kršni Amerikanac austrijskog porekla Arnold Švarceneger. Njemu je upravo bodi-bilding širom otvorio vrata Holivuda. Potpuno identičan je i slučaj masivnog Belgijanca Žana Kloda van Dama, pa donekle i Silvestera Stalonea. Ko ne zna pomisliće da se i Stiven Sigal bavio bodi-bildingom, obzirom na lepo oblikovano telo; međutim, radio je mnoge fizičke poslove pre nego što je postao slavan, pa čak bio i lični telohranitelj jednog od najmoćnijih stanovnika Holivuda - Majkla Ovica.

Sport je bio odskočna daska i za reditelja Džona Hjustona koji je izvesno vreme bio konjički oficir u meksičkoj vojsci, kao i Džejmsa Kana, profesionalnog jahača rodea.

Borba za goli opstanak

Mnoge zvezde su iskusile beskućništvo i glad u najosetljivijim godinama odrastanja. Izuzetno teško detinjstvo imao je Džim Keri, koji je sa šesnaest godina prekinuo školovanje i počeo da radi u fabrici kako bi pomogao porodici. U jednom trenutku su gotovo svi članovi njegove porodice radili kao čistači u jednom marketu, da bi na kraju dobili otkaze i postali beskućnici. Cela porodica je živela u kampovima na raznim lokacijama u Kanadi, da bi Džim jedno vreme i kampovao u šatoru svoje rođene sestre Patriše.

Sličnu priču dele i Džef Bridžis ili harizmatični Bred Pit, koji je po svaku cenu želeo da postane glumac. Njegova taktika se sastojala u tome da pronađe posao šankera ili konobara u nekom od holivudskih restorana, kako bi se dokopao nekog uticajnog i pokušao da ostvari san. Plan mu je bio uspešan, pošto je šanker uspevao da dolazi do ključnih ljudi i postane ono što je danas.

Od poštara do filmske legende

Nisu svi do slave stizali preko noći; neki su morali da prođu kroz neverovatne administrativne lavirinte. Džek Nikolson, takođe, za proboj u svet filma može da zahvali jednoj svojoj fotografiji. Dalekih pedesetih godina Džek je kroz svoje ruke propuštao svu moguću poštu koja je stizala u poznati studio MGM. I Džek je u neke od koverata ubacivao svoju sliku sa biografijom, umesto one poslate. Kako je strpljenja imao na pretek, zahvaljujući tome je i uspeo.

Sličnu upornost pokazao je i čuveni glumac i reditelj Klint Istvud, koji je radio kao majstor za popravku bazena ne bi li se domogao neophodnih veza, i jednog dana ostvario zacrtani cilj.

Pre nego što je postao holivudska ikona i gospodar maske, mladi Džoni Dep je jedva preživljavao u Kentakiju i Los Anđelesu obavljajući najrazličitije poslove. Jedan od najbizarnijih bio je posao telefonskog agenta za prodaju hemijskih olovaka. Njegov zadatak je bio da zove potencijalne mušterije i ubeđuje ih da kupe specijalne pakete olovaka, mameći ih lažnim obećanjima o nagradama, poput putovanja na Tahiti. Pošto je bio previše pošten za taj posao, Dep je tokom razgovora često govorio mušterijama koliko je zapravo sve to besmisleno, pa su mu kupci redom otkazivali narudžbine. Uspeo je da proda samo jednu jedinu olovku, nakon čega se toliko postideo da je sam zamolio kupca da poništi kupovinu. Ipak, kasnije je govorio da mu je taj posao zapravo bio prva "glumačka škola", jer je morao da izmišlja likove i ubeđuje ljude.

A jedan od najplaćenijih komičara svih vremena Džim Keri imao je siromašno detinjstvo. Kada je imao 16 godina, finansijska situacija u njegovoj porodici bila je toliko katastrofalna da su morali da napuste kuću i žive u kamp-prikolici parkiranoj na raznim lokacijama širom Kanade. Cela porodica, uključujući i Džima, morala je da radi u fabrici guma "Titan Wheels" gde su čistili podove i toalete. Džim je radio osmočasovne smene nakon škole, oblepljen prašinom i iscrpljen, često gubeći nadu. Kasnije je izjavljivao da ga je ta surova radnička škola očvrsnula i dala mu energiju i bes koji je kasnije pretočio u urnebesne, ali i duboko emotivne uloge.

Od klovna do superheroja

Pre nego što je zavladao brodvejskim scenama i postao moćni Vulverin u filmskom serijalu X-Men, omiljeni australijski glumac se izdržavao radeći razne fizičke i animatorske poslove. Jedan od najzanimljivijih angažmana bio je posao dečijeg rođendanskog klovna. Hju Džekman je nosio šareni kostim sa velikim cipelama, crvenim nosom i crtao deci oblike od balona. Međutim, jednom prilikom ga je angažovala majka koja je bila izuzetno stroga; nakon što je završio tačku, otvoreno mu je rekla da uopšte nije smešan i da je "najgori klovn kojeg je ikada videla". Džekman je sa osmehom priznao da je to bila jedna od najtežih recenzija u njegovoj karijeri.

A jedna od retkih umetnica koja je osvojila sve najvažnije nagrade - Emi, Gremi, Oskar, Toni - Vupi Goldberg prošla je kroz težak period kao samohrana majka i beskućnica u Njujorku. Tražeći bilo kakav posao da prehrani porodicu, naišla je na oglas u novinama u kom se tražila osoba sa diplomom škole za ulepšavanje (koju je imala). Ispostavilo se da poslodavac nema modni salon, već pogrebno preduzeće, i da im je bila potrebna šminkerka da doteruje lica preminulih pred sahrane. Vopi je prihvatila posao bez oklevanja, ističući kasnije da je to iskustvo naučilo neustrašivosti.

Pre nego što je osvojio Oskara i postao simbol holivudskog šarma, Metju Mekonahi je proveo godinu dana u Australiji, u malom mestu u "nedođiji" gde je radio sve fizičke poslove koji su mu pali pod ruku. Pored redovnog čišćenja farmi i kokošinjaca od nataloženog izmeta, njegov zadatak na lokalnom golf terenu bio je i lov na armadile koji su uništavali travnjake kopajući rupe. Mekonahi je kasnije sa osmehom pričao da ga je ta surova borba sa prirodom i fizički rad na suncu naučila disciplini koja mu je pomogla kada je kročio u toksični svet kastinga.

Spavanje pod mostovima

Pre nego što je zadužio smoking tajnog agenta 007, britanski glumac Danijel Krejg morao je da prođe kroz period neizvesnosti. Dok je pohađao Nacionalnu omladinsku pozorišnu školu u Londonu, Krejg nije imao dovoljno novca za stanarinu. Često je bio prinuđen da spava na klupama u parkovima, ispod mostova ili kod prijatelja na kauču, noseći sve stvari u jednoj torbi. Njegova upornost i posvećenost pozorištu na kraju su se isplatile, ali put do vrha bio je popločan hladnim londonskim pločnicima.

I dvostruka dobitnica Oskara, Hilari Svonk, odrasla je u krajnjem siromaštvu u kamp-prikolici u Vašingtonu. Kada su joj se roditelji razveli, sa majkom se preselila u Kaliforniju ne bi li započela glumačku karijeru. Međutim, novca nije bilo ni za osnovne potrebe, pa su nedeljama živeli u starom automobilu, a često su se kupali u javnim toaletima ili bazenima. Hilari se prisećala tog perioda kao najtežeg u životu, ali i presudnog za izgradnju borbenog duha koji joj je doneo filmske nagrade.

Anegdota i sličnih primera ima na pretek, pa neka posle neko kaže kako put do slave nije trnovit. Od poštara, perača podova i prodavaca olovaka, do svetskih bina i holivudskih vila - ovi primeri dokazuju da talenat jeste važan, ali da su rad, žrtva i nesalomiva volja jedine prave karte za ulazak u večnost.