Nije prošlo ni deset dana kako su aktivisti pokušali da unerede remek-delo Van Goga "Suncokreti", upozoravajući tim činom na dramatične klimatske promene na planeti, i već su odabrali novu metu. Ovoga puta bila je to, za sada, najskuplja slika Kloda Monea "Plastovi sena".
Remek-delo francuskog impresioniste Kloda Monea, koji je privremeni dom našlo u potsdamskom muzeju Barberini juče je „uneređen“ krompir pireom. Iza akcije stoje pripadnici nemačke organizacije „Poslednja generacija“ (Last Generation).
– Ako je potrebno da na sliku bacimo pire ili paradajz supu kako bismo podsetili da nas sve ubija stalna trka za fosilnim gorivima onda ćemo to i učiniti – poručili su uoči protestnog čina aktivisti, odeveni u crno i narandžaste prsluke.
Nakon što su bacili pire od krompira na sliku ponovili su „koreografiju“ od 14. oktobra kada su paradajz supom njihovo dvoje kolega iz Velike Britanije polili Van Gogove „Suncokrete“ u londonskoj Nacionalnoj galeriji. Klekli su, i leđima okrenuti Moneovoj slici, zalepili su svoje ruke na zid.
#Kartoffelbrei auf #Monet:
Was ist mehr wert #FürAlle – Kunst oder Leben?Monet liebte die Natur und hielt ihre fragile Schönheit in seinen Werken fest.
Warum haben viele mehr Angst davor, dass eines dieser Abbilder Schaden nimmt, als vor der Zerstörung unserer Welt selbst? pic.twitter.com/0Rh1ZS6yjk
— Letzte Generation (@AufstandLastGen) October 23, 2022
– Zar je potrebno da na sliku bacimo pire da biste nas poslušali? Ova slika neće vredeti ništa ako ćemo biti prinuđeni da se tučemo za hranu. Ljudi gladuju, smrzavaju se, umiru. Živimo u klimatskoj katastrofi, a vi se plašite paradajz supe ili krompir pirea na slikama. Znate li čega se ja plašim? Plašim se što nam nauka non-stop poručuje da nećemo imati od čega da hranimo naše porodice 2050. godine – rekla je jedna od aktivistkinja pre nego što su joj stavljene lisice na ruke.
I uoči hapšenja u nemačkom muzeju aktivisti su stigli da poruče i ovo:
– Ako nema života, nema ni umetnosti!
Poslednje u nizu dela na koje su se ostrvili aktivisti nastalo je daleke 1890. godine. Jedan od očeva impresionističkog pokreta Klod Mone naslikao je čitav serijal dela naslovljenih sa „seno“, odnosno „plastovi“. I to je jedan od najcenjenijih serijala iz čitavog opusa francuskog slikara. Pored sena, kao lajtmotivi u Moneovom slikarstvu stalno su se pojavljivali i vodeni ljiljani, lokvanji, bašte… I sve te živopisne, vibratne slike možda ne bi ni nastale da se Mone nije nastanio u mestašcu Živerni, u kome je proveo 43 godine i skončao. A ova slika prodata je na aukciji u Sotbiju pre tri godine za 110.7 miliona dolara, što je rekordan iznos za jedno delo Kloda Monea. I postala je tada deo impresivne kolekcije milijardera Hasa Platnera, koju ju je trajno pozajmio potstadmskom muzeju.
S obzirom da je slika zaštićena staklom, nakon incidenta muzejski čelnici saopštili su da Moneovo remek-delo nije oštećeno i poručili da će „Plastovi sena“ ponovo biti izloženi za publiku od srede.
Pre toga, Van Gogovo remek-delo „Suncokreti“ zalile su paradajz supom dve aktivistkinje, inače pripadnice pokreta „Just Stop Oil“. Bilo je to 14. oktobra. Tokom akcije pozvale su tadašnju premijerku Velike Britanije, koja je prošle nedelje podnela ostavku, Liz Tras da hitno prekine eksploataciju ugljovodonika u zemlji. Samo platno – „Suncokreti“ nije oštećeno, ali jeste stakleni okvir…
Ovo je već treća u nizu „diverzija“ po najvećim svetskim muzejima samo u oktobru, a ko zna koja od letos… Za ovaj „trend“ odgovorni su aktivisti koji svojim protestnim akcijama žele da skrenu pažnju svetske javnosti na katastrofalne posledice klimatskih promena.
Sve je počelo krajem juna kada su se aktivisti organizacije „Just Stop Oil“ zalepili za delo „My Heart’s in the Highlands“ (1860) Horacia Mekaloha u glazgovskom Kelvingrovu, potom su se u Londonu ustremili na sliku Vinsenta van Goga „Drvo breskve u cvatu“. Onda su se „preselili“ u Mančester, gde im je meta bila slika Vilijama Tarnera „Tomson’s Aeolian Harp“. U drugoj polovini jula čitava akcija prelila se i na Italiju, jer su u čuvenoj firentinskoj galeriji Ufici protestanti zalepili za staklo Botičelijevog remek-dela „Proleće“. Na „meti“ klimatskih aktivista bila su i dela Džona Kanstabla, „Tajna večera“ Đampjetrina, Rafaelova „Madona“, Pikasov „Masakr u Koreji“…
Bonus video: Na crnom tržištu umetnina vrti se veliki novac
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar