2
Galerija ULUS u Beogradu otvoriće vrata za posetioce u ponedeljak. Do tada, iz izloga zgrade u Knez Mihailovoj, prolaznike pozdravljaju poruke: "Umetnik nije dužnik", "Ginem, ginem da dug skinem", "Umetnost = Borba"... Otkrivamo smo šta stoji iza toga.
Reč je o kampanji povodom odobravanja mera pomoći za samostalne (slobodne) umetnike u vreme pandemije koju je donela Vlada Srbije, u iznosu od 30.000 dinara mesečno, za tri meseca.
Odlukom od 7. maja Vlada je odobrila pomoć za 2.353 samostalna umetnika iz svih oblasti kulture, ali, kako su naši sagovornici to i ranije konstatovali, problem time nije rešen.
– Veliki deo umetnika ima drugačiji status i ovim vladinim merama nije pokriven. Ostali su bez ikakve pomoći, pa smo ovim plakatima hteli da ukažemo na to, da je merama privremeno obuhvaćen samo jedan deo našeg članstva – kaže za Nova.rs Vahida Ramujkić, predsednica Upravnog odbora ULUS-a (Udruženja likovnih umetnika Srbije).
Ona napominje da je ULUS najveće strukovno udruženje u Srbiji, sa 2.500 članova, od kojih je svega petina – tačnije, 568 njih – u statusu samostalnih umetnika.
– Pored njih imamo nezaposlene umetnike koji su pod ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, one koji nisu ni u kakvom radnom odnosu, imamo i dosta penzionera koji su ušli penziju iz statusa samostalnih umetnika i sada imaju mesečna primanja od deset ili dvanaest hiljada – objašnjava Ramujkićeva.
Ona dodaje da je ova vanredna situacija izazvana koronavirusom samo dodatno osvetlila inače teško stanje u kojem umetnici žive.
– Galerija ULUS je vidljivo mesto u gradu pa smo hteli da se oglasimo i malo amortizujemo te akcije koje će dolaziti. Mi nastavljamo i borbu za otpis dugovanja samostalnih umetnika, kao i za druga, strukturalna pitanja položaja umetnika u društvu i u zakonodavnom kontekstu – navodi predsednica UO ULUS-a.
Na naše pitanje šta ona vidi kao dugoročnije rešenje, kaže da sada „sve zavisi od nas“.
– Kao prvo, želimo da taj problem ostane vidljiv. Umetnici nisu neka zaštićena kategorija, već imaju velikih ekonomskih i egzistencijalnih problema, i problema u ostvarivanju svoga rada kao osnovne delatnosti – napominje.
Sem parola vezanih za egzistencijalna pitanja, na plakatima su i poruke „Umetnički rad je društveni rad“ i „Umetnik ≠ Preduzetnik“.
– Najvažnije nam je da potenciramo sliku da je umetnik društveni delatnik a da je umetnost društveno odgovoran rad, da ima društvenu funkciju i vezu sa društvom a ne ono što je sada tendencija, sa kreatvnim industrijama, za razumevanje umetnika kao privrednika, čime se potpuno obesmišljava naš poziv – zaključuje Vahida Ramujkić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
