Gile za Nova.rs: Da sam fan Orgazma, ni za živu glavu ne bih propustio koncert

Električni orgazam prešao je tokom gotovo 42 godine duge karijere zadivljujući put od novotalasnog benda glasnih i oštroumnih klinaca, preko autorski brzo dostignute zrelosti već na prvim samostalnim izdanjima, potom glem-rok i superstar faze do kraja osamdesetih, da bi svoj umetnički i rokerski dignitet zadržao i u najstrašnijim vremenima devedesetih, uvek na pravoj strani i sa iskrenom i beskompromisnom muzičkom porukom za svoje obožavaoce. I tako sve do danas. Nakon započinjanja hvale vrednog poduhvata nekadašnjeg Jugotona – sada muzičke izdavačke kuće Croatia Records – da se 40 godina kasnije najvažniji new wave albumi jugoslovenskih rok velikana reizdaju kao luksuzno opremljene gramofonske ploče, i Električni orgazam, uz Idole, Šarla akrobatu i grupu Haustor, ponovo dolazi u žižu svojim mladalačkim ostvarenjima, koja su isklesala u kamenu povesti neka od verovatno najznačajnijih poglavlja autorske popularne muzike u SFRJ. Album „Lišće prekriva Lisabon“, to remek-delo poznog „novog talasa“, koje je uvelo post-punk i gothic rock osećajnost u ove krajeve, bio je – po svom zvučnom izrazu i do tada sasvim nepoznatoj fantazmagoriji tekstova pesama – sečivo koje je ondašnjeg slušaoca udaralo pravo u glavu i na delu dokazivalo ovako brutalnom hirurškom intervencijom šta se zapravo u toj glavi krije. Mračna atmosfera ploče – sa buktinjom seksualne i meditativne oslobođenosti ispod sve te tmine, nalik zapanjujućem „toku svesti“ uživo – zauvek je promenila predstavu o onome šta sve rok stvaralaštvo ovde sme i može da bude. Tim povodom razgovaramo sa frontmenom Električnog orgazma Srđanom Gojkovićem Giletom o ploči „Lišće prekriva Lisabon“ nakon svih ovih godina i istovremeno najavljujemo veliki koncert Orgazma u slavu ovog albuma, u subotu 17. decembra u Domu omladine Beograda. 

Četrdeset godina je prošlo od izlaska albuma Električnog orgazma „Lišće prekriva Lisabon“. Šta ti najpre pada na pamet u vezi sa ovom pločom? Da li je bila potcenjena u svoje vreme ili je prosto bila ispred svog vremena? - Pa i jedno i drugo. Taj period je svakako bio jedan od vrhunaca banda i po meni najbolje što smo uradili u okviru tog, da kažemo, „novotalasnog“ perioda.

Ne zna se šta je bolje na „Lišću“ – muzika ili stihovi. Čega se pre svega sećaš iz perioda nastanka ovog albuma? Na koji način se vreme u tom trenutku za tebe kao umetnika promenilo u odnosu na doba „Paket aranžmana“ i vašeg solo debija 1981? - Ono što je bitno jeste da smo imali novu ritam sekciju. Čavke se vratio iz vojske, a došao je i Grof. Mi smo odmah krenuli sa nemilosrdnim vežbanjem, bend je svirao kao dobro podmazana mašina, i tako spremni otišli smo u Poljsku, gde smo već svirali dobar deo tih pesama. Tako da smo u studio Tivoli ušli maksimalno spremni i uvežbani. Vladala je jako dobra atmosfera u bendu i to se sve prelilo na samo snimanje, a na kraju i na album.

Šta su bile osnovne inspiracije za tvoje stihove na „Lišću“? U odnosu na prethodne pesme, tekstovi su svedeniji i koncentrisaniji, njihova snaga zaista probija nekim novim intenzitetom kroz vreme? - Pa, sve se to spontano dešavalo. Mi smo prihvatali promene kroz koje smo pojedinačno svi prolazili, pa tako i ja kao glavni autor. Počeli smo i da eksperimentišemo sa LSD-jem i to je svakako imalo uticaj na sve nas, pa i na moj autorski rad.A kako se „rodila“ muzika za „Lišće“? Na ploči se oseća novo majstorsko vladanje instrumentima i čvrstina sviračkog kursa. Kao da je bend svojski vežbao dok ne dosegne onu neku „zen“ fazu zvuka? - Ta faza pre snimanja je bila period kad sam ja definitivno shvatio da je sviranje u bendu moj izbor za ceo život, da ne postoji nikakav plan B. Pa smo se svojski bacili na rad i vežbanje. Ja bih doneo pesmu na probu, a onda smo svi zajedno to uobličavali u ono kako je to zvučalo na kraju. A i već smo imali dosta koncerata za sobom, za razliku od vremena „Paket aranžmana“ ili prvog albuma, i sve se to čuje na tom albumu.

Album „Lišće prekriva Lisabon“ sniman je u studiju Tivoli u Ljubljani. Postoje brojne anegdote u vezi sa vašim boravkom tamo i radom na ploči. Možeš li da nam ispričaš neku? - Pa, ne mogu sad baš da se setim neke anegdote, ali bilo nam je veoma prijatno u Ljubljani. Nije bilo puno zezanja i zabave sa strane, bili smo totalno usmereni na snimanje albuma, trudili smo se da to ispadne najbolje moguće. Mnogo nam je pomogao i Toni Jurij sa kojim smo tad prvi put sarađivali, njemu je sve bilo jasno i bila mu je bliska naša estetika iz te faze.Kako danas ti lično gledaš na ovo vaše remek-delo? Savremenom slušaocu verovatno nije jasno kako je grupa dvadesetogodišnjih klinaca uopšte mogla da sažme sebe, sve ono što im se dešava, kao i tadašnje vreme na ovako genijalan način u jedan od najvažnijih post-new wave albuma u Evropi onog doba? - Ja sam uvek pričao da je to jedan od naših najboljih albuma. Jako ga volim i dan-danas. Godinama ga nisam slušao, a kad sam sad slušao novi remaster, pred reizdanje, bio sam opet oduševljen kako je to sve dobro ispalo. I pesme i tekstovi, ali i produkcija, omot, fotke. Sve se jednostavno poklopilo, zato je taj album toliko dobar.

Kakav je bio odjek „Lišća“ u Jugoslaviji 1980-ih? - Iskreno, kilav. Mi smo očekivali da će svi to shvatiti i da će sa oduševljenjem biti dočekan i od publike i od kritike. To se nije baš desilo u skladu sa našim očekivanjima. Manji deo publike i kritike jeste to prepoznao još tada, ali mi smo imali puno veća očekivanja. To je imalo kao posledicu krizu u bendu koja je kulminirala tek posle objavljivanja albuma „Kako bubanj kaže“ 1984, kad smo u jednom trenutku u Električnom orgazmu ostali samo Grof i ja.

Misliš li da publika i kritika danas možda mogu bolje da razumeju ono što ste kao premladi autori onomad instinktivno predosetili na ovoj ploči? - Pa, podatak da je reizdanje „Lišća“ u Hrvatskoj tri nedelje bilo na vrhu najprodavanijih albuma svedoči o tome da današnjim generacijama nije nikakav problem da komuniciraju sa tim pesmama. Moram priznati da sam se iznenadio kad sam to saznao, ali mi je naravno bilo i neizmerno drago zbog toga. Mnogo šta se u muzici desilo od te 1982. i ono što je tad bilo revolucionarno novo, danas ljudi jednostavno i bez prepreke doživljavaju kao dobru i originalnu muziku.

U Domu omladine Beograda, 17. decembra u sali Amerikana, Električni orgazam održaće ekskluzivni koncert u čast ovog albuma. Koje će se pesme sa ove legendarne ploče naći na vašem repertoaru tom prilikom i kako ste ih izabrali? - Sviraćemo osam pesama sa ovog albuma, što je skoro polovina. Uglavnom smo Ljuba i ja napravili izbor pesama koje nam se sviraju, pošto smo samo nas dvojica i bili u postavi koja je snimila taj album. Ali, Švaba, Banana i Pače su dali tim pesmama još neku novu dimenziju, koje one nisu imale tada. Tako da je pravo zadovoljstvo svirati te pesme danas na koncertima. Jako se radujemo beogradskom koncertu, biće to zaista veoma poseban i drugačiji koncert Električnog orgazma. Da sam ja fan banda, ne bih to propustio ni za živu glavu.https://www.youtube.com/watch?v=fL0KEzF0eO8Bonus video: Glas, dirka, bas

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=glasdirkabasfeelslikehome-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3641576"]