Kako se bliži novembar, tako u Francuskoj raste napetost ko će u čuvenom pariskom restoranu "Druan" biti proglašen dobitnikom jednog od najuglednijih književnih priznanja u toj zemlji - Gonkurove nagrade. Jer, ta nagrada donosi ime, prestiž, novac… Ali, to tako cenjeno priznanje ovih dana je, na zaprepašćenje svih, izazvalo pravi skandal koji je odjeknuo s obe strane okeana.
Svakog septembra izdavačke kuće utrkuju se čiji će naslov ući u izbor za nagradu, ustanovljenu daleke 1903. godine, potajno se nadajući da će ime baš njihovog dela biti pročitano na svečanoj ceremoniji u „Druanu“. Tako je bilo i ovog septembra kada se desetočlani žiri okupio u poznatom lokalu kako bi izvećao, naravno uz obilan obed koji je uključivao pečenu patku sa višnjama i vino staro šest godina, kojih će to 16 knjiga ući u trku za nagradu.
I sve je išlo kao po loju, da bi se onda jedna od najuglednijih francuskih književnih nagrada našla na stubu srama. A u pitanju je priznanje, koji je u istoriji dugoj 118 godina, postalo sinonim za visoke standarde u literarnom svetu. Samo ako se pogleda ko je sve kroz istoriju bio laureat Gonkura sve je jasno – Marsel Prust, Simon de Bovoar, Margerit Diras…
Kako to da nagrada, sinonim poštenja, etičke ispravnosti, nepotkupljivosti, bude predmet skandala? Razlog jeste ono većanje, glasanje i pokoji zalogaj i gutljaj u „Druanu“. Jer, ispostavilo se da je autor jedne od knjiga, koje se ušle u borbu za nagradu, romantični partner jedne od članica žirija – Kamil Lorens, inače i same književnice i književne kritičarke pariskog dnevnika „Le mond“. Bez obzira na to, žiri je odlučio da glasovima, i to sedam prema tri, uvrsti knjigu na svoju listu. Među tih sedam koji su glasali da knjiga uđe u izbor za nagradu, koja će biti dodeljena 3. novembra, bila je i Lorensova. Čak je i autor knjigu, koja je ušla u Gonkurov izbor, posvetio izvesnoj „KL“, piše „Njujork tajms“.
Autor je Fransoa Nudelman, a po mnogima „sporni“ roman „Deca Kadilaka“ (“The Children of Cadillac/Les enfants de Cadillac”). Ali, to ne bi bilo ništa neobično da književnik nije u romantičnoj vezi sa članicom žirija, Lorensovom. Iako su članovi žirija bili svesni ljubavi između autora knjige sa liste od 16 izabranih dela i Lorensove, jedne od članice žirija, ipak su, dižući ruke za ili protiv, odlučili da nema sukoba interesa. I to zbog toga što Lorensova i Nudelman nisu u bračnoj niti građanskoj zajednici.
I dok ostala francuska književna priznanja često prate kontroverze, od sumnji u „nameštanje“ do zgražavanja nad likom i delom laureata (dobitniku jednog od njih – Renodoa sudilo se za pedofiliju) Gonkur je uvek bio iznad toga. A naročito od 2008. godine kada su stupile na snagu nove procedure za izbor laureata, sve kako bi proces bio potpuno kredibilan.
Legendarna figura francuske književne scene Bernar Pivo, koji je bio zaslužan za te promene, penzionisao se sa mesta predsednika Akademije Gonkur pre nepune dve godine. I komentarišući „ljubavno-književni“ skandal Pivo je kazao kako je „zaprepašćen i šokiran“ odlukom žirija da knjigu koju potpisuje partner jedne od članica uvrsti u svoj izbor.
„Jasno je da se kao predsednik Akademije Gonkur nikako ne bih složio da u izbor uđe knjiga nečijeg supruga, supruge, ljubavnika ili ljubavnice. Sasvim je logično da se na listu ne uvrsti knjiga čiji je autor neko ko je blizak članu žirija“, odsečan je Pivo u izjavi za njujorški dnevnik.
Da nije u pitanju beznačajna stvar jasno je ako se pogleda tradicija. Naime, svakog novembra, kada biva proglašen laureat Gonkura, njegovo delo automatski postaje najtraženija knjiga, ali i obavezan božićni poklon. Samo prošle godine pobednička knjiga – „Anomalija“ Ervea Le Telijea prodata je u tiražu od preko milion primeraka, a pre nego što je postala laureat imala je skroman tiraž od svega 12.000 primeraka. A spisateljica Margerit Diras, čiji je roman „Ljubavnik“ nagrađen 1984. godine Gonkurom, prodat je u 1,63 miliona primeraka, zbog čega je i dalje neprikosnovena po tiražu.
Pre nego što su usvojene pomenute izmene u dodeli Gonkurove nagrade, u medijima su se često mogli pročitati napisi o „Gonkurovoj mafiji“, prisetio se sadašnji predsednik žirija za dodelu ove nagrade Didije Dekoin, koji je u žiriju još od 1995. godine.
Međutim, pod vođstvom Pivoa načinjene su mnoge izmene – primera radi članovi žirija više nisu mogli da budu zaposleni u izdavačkim kućama. Takođe, nisu mogli ni doživotno da budu članovi žirija. Po novouvedenim pravilima morali bi da se penzionišu u 80. godini i da zaista pročitaju sve knjige koje su pristigle na konkurs.
I odmah su bili uočljivi efekti novih pravila. Jer, do 2008, kako podseća „Njujork tajms“, minimum dvoje od deset članova žirija imali su neku vrstu povezanosti sa izdavačkom kućom laureata. A posle promena konačno se desilo i da jedna mala izdavačka kuća „Actes Sud“, koja je do tada odbijala da lobira za svoja izdanja, uspela u tome da njene knjige budu proglašene najboljim. I to čak četiri puta.
Lorensova, književna kritičarka pariskog dnevnika o kojoj ovih dana pišu svi mediji, od AFP-a do „Gardijana“, a koja je postala članica žirija prošle godine, u razgovoru za „Njujork tajms“ putem mejla istakla je kako nikada nije krila svoju ljubavnu vezu, kao i da nije terala druge članove žirija da pročitaju knjigu njenog dragog.
Ipak, neki članovi žirija, među kojima i predsednik Didije Dekoin bili su iznenađeni što se drznula da glasa.
„Mislio sam da neće glasati. Ali, ona je to ipak učinila. Bizarno je sve, ali to je njena stvar“, reči su predsednika žirija koji je prilikom glasanja bio u manjini, među onih troje koji nisu dali glas „Deci Kadilaka“.
S druge strane, Filip Klodel, sekretar žirija, koji je bio među onih sedmoro koji su aminovali Nudelmanovo delo, navodi da ne postoje „interna pravila“ koja bi Lorensovoj branila da glasa.
„Smatram da ne možete kriviti Kamil Lorens što je prekršila pravilo koje ne postoji“, kazao je Klodel.
Pojasnio je za agenciju AFP da se nekim članovima žirija Nudelmanova knjiga svidela i pre nego što su saznali s kim je u ljubavnoj vezi.
Ali, to što je „protežirala“ svog partnera nije jedino što se Lorensovoj ovih dana spočitava. Jer, šta je još uradila? Pa, samo devet dana nakon što je Gonkur objavio listu Lorensova je u svojoj kolumni u „Mondu“ žestoko iskritikovala još jednu knjigu uvršćenu u izbor žirija – „Razglednica“ (The Postcard/ La carte postale) An Beres.
I dok je do tad ova „književno-ljubavna nameštaljka“ prolazila ispod radara, tek posle kritike u kojoj se obrušila na protivkandidatkinju njenog dragog „upalio se alarm“. Zanimljivo je da se oba romana bave sličnom temom – egzilom Jevreja iz Francuske i Holokaustom. Ali, razlika je u tome što je „Razglednica“ naišla na unisone hvalospeve kritike, uz odličnu prodaju, dok su „Deca Kadilaka“ prošla maltene nezapaženo.
Na sve to skrenula je prva pažnju radio stanica „Frans inter“, ukazujući na „očigledan sukob interesa“. Potom je nedeljnik „L’Obs“ kritiku Lorensove dodatno „secirao“, naročito njene lične napade na Beresovu. Naime, kritičarka je autorku opisala kao „eksperta pariskog šika“, koja u gasnu komoru ulazi u svojim „velikim, crvenim klompama“, zaključivši da je knjiga „priča o Holokaustu za idiote“.
Lorensova je, reagujući na napade koji ovih dana stižu sa svih strana, navela da je kritiku napisala pe nego što je izašla Gonkurova lista. Naglasila je kako je „nezavisna kritičarka“, a da je „uzimaju na zub“ samo zato što je žena:
„Nije ovo prvi put da sam ocrnila neku knjigu u svojoj kritici. Ponovo primećujem da ljudi uopšte ne uzimaju u obzir moje argumente, već im je lakše da kažu kako sam ‘brutalna’ i ‘zlobna’“.
Predsednik žirija istakao je da će se boriti za uvođenje novog pravila kojim će članovi žirija koji su u sukobu interesa morati da se uzdrže od glasanja. I dok se Klodel slaže s tim istovremeno naglašava da su sadašnji članovi žirija jednako etični kao što je to bio predsednik Akademije Gonkur Pivo.
„Bernar Pivo je istinska moralna figura i svaki član žirija će reći isto. Ali, neprimereno je moral svoditi na jednu jedinu osobu“, reči su književne kritičarke i članice žirija.
I dok se bura ne stišava, predsednik žirija Dekoin ponovio je za „Frans inter“ kako mu se ništa od ovoga ne sviđa, zaključivši:
„Razgovaraćemo još o tome“.
Razgovarali, ne razgovarali, laureat će biti proglašen 3. novembra. Kako je krenulo, možda to bude dečko članice žirija…
Bonus video:
Zašto je važno da čitamo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar