Podeli:
Elizabet Zaza Lakoan i Simon de Bovoar septembra 1928, Foto:Arhiva/Simon de Bovoar/Association Élisabeth Lacoin

Roman francuske spisateljice Simon de Bovoar (1908-1986), koji je napisala pre 66 godina i koji je u to vreme označen kao „previše intiman” da bi bio objavljen, konačno stiže pred čitaoce.

Roman „Les Inséparables” (Nerazdvojne) napisan 1954. je, kako navodi „Gardijan”, priča o strastvenom i tragičnom prijateljstvu Silvi i Andre, zapravo, između Simon de Bovoar i Elizabet „Zaze” Lakoan koja je preminula od zapaljenja mozga u 22. godini.

Obe rođene u buržoaskim, katoličkim porodicama, upoznale su se kada su imale devet godina. Delile su snove o nezavisnosti i višem obrazovanju.

„Silvi odmah potpada pod šarm svoje nove družbenice. Divi joj se, brine o njoj, čini sve ne bi li joj Andre uzvratila ljubav. Ubrzo postaju nerazdvojne, sve do Andreine tragične smrti”, piše u najavnom saopštenju britanske literarne agencije „2Seas” koja je otkupila prava na roman na engleskom.

Zaza, buntovnija od njih dve, stalno je podsticala i hrabrila drugaricu. „Kada bih se uporedila sa Zazom, gorko sam se gnušala svoje banalnosti”, govorila je Simon de Bovoar kasnije.

Zbog svoje zadrte porodice Zaza je, na kraju, bila primorana da odustane od studija i romantične veze sa filozofom Morisom Merlo-Pontijem (u romanu se zove Žan), momkom kog je upoznala preko Simon.

Kada je Zaza umrla, Simon je bila skrhana. Činjenicu da je njena najbolja prijateljica, koja ju je inspirisala da se bori protiv uvreženih očekivanja i restrikcija svaljenih na ženu, sada bila smrvljena istim tim silama i da nije poživela da ih savlada i uspostavi sebe kao nezavisnu individuu, Simon je videla kao okrutnu igru sudbine.

„Zajedno smo se borile protiv usuda koji se prostirao pred nama, i dugo sam verovala da sam svoju slobodu platila njenom smrću”, napisala je Simon u svojim memoarima.

Lorens Taku, iz francuske izdavačke kuće „Les Éditions de l’Herne”, koja će objaviti „Nerazdvojne”, kaže da roman baca dodatno svetlo na Zazin karakter i njenu ulogu u Simoninom feminsitičkom buđenju.
– Ona je vrlo moćno pisala o tome kako su devojke sprečene da žive slobodno jer je njihova jedina svrha bila da budu supruge i majke – izjavila je Taku.

Simon de Bovoar je docnije pisala da je, kada je pokazala rukopis za „Nerazdvojne” svom partneru Žan-Pol Sartru, on „zapušio nos”.
„Apsolutno sam se slagala s njim: priči kao da je nedostajala unutrašnja snaga i nije držala pažnju čitaoca”, pisala je.

Simon de Bovoar i Žan-Pol Sartr u Pekingu 1955, Foto: Wikipedia/Liu Dong’ao

Roman je smatran previše intimnim da bi bio objavljen za Simoninog života, ali ga je nedavno, među arhivom, opet pronašla njena (usvojena) ćerka Silvi Le Bon-de Bovoar. Ona će napisati i predgovor za knjigu.

Silvi je rekla za „Njujork tajms” da je prvi put pročitala rukopis 1986, ubrzo nakon Simonine smrti, i da je od tada imala nameru da ga objavi, „ali su drugi prioriteti iskrsli i zato tek sada dolazim do njenih romana i kratkih priča”.

Simon je napisala ovaj roman na blizu 200 strana pet godina nakon objavljivanja eseja „Drugi pol”, koji će je proslaviti  i u kojem su utemeljeni osnovi feminizma.

U to vreme književnica je već bila „izbrusila svoj zanat”, smatra Silvi. Pre nego što ga je spremila za štampu, dala je uvid samo još jednoj osobi, naučnici i vrsnom poznavacu Simoninog opusa, Elian Lekarm-Tabone.

– Bilo je to zadivljujuće otkriće. Znamo da je Simon ponekad previše bila stroga prema sebi ali ovo delo zaslužuje da bude pušteno – izjavila je Elian za „Njujork tajms”.

Simon je ostavila delo bez naslova, pa su Silvi i Elian odlučile da to bude reč kojom su dve junakinje najčešće opisivane među nastavnicima i đacima – kao nerazdvojne.

„Simon je uništila je neka dela kojima nije bila zadovoljna, ali ovo nije. Rekla mi je, ‘Uradićeš kako misliš da treba’”, otkrila je Silvi. Ona je 26 godina bila Simonina poverenica i književnica ju je i formalno usvojila 1980. kako bi bila sigurna da će njena zaostavština ostati u sigurnim rukama.

Simon de Bovoar, novembra 1945, Foto: Roger-Viollet / Roger Viollet / Profimedia

De Bovoarova je nekoliko puta pre ovog romana pokušala da svoju prijateljicu „stavi na papir”. Zaza je bila lik u četiri starija, neobjavljena i nedovršena romana, napisana tridesetih godina. Silvi planira da i njih objavi u budućnosti.

Knjiga će na francuskom biti objavljena u oktobru, a na engleskom u drugoj polovini 2021.

Prava na „Nerazdvojne” za sada su prodata u 17 zemalja.

Američki izdavač Danijel Halpern iz kuće „Ecco”, kupio je prava bez čitanja, oslonivši se samo na procene nekolicine onih koji jesu pročitali roman.

– Ne pruža vam se često ovakva prilika. A nikada do sada objavljena knjiga Simon de Bovoar je vredna rizika – rekao je Halpern.

Komentari

Vaš komentar