U nedostatku orkestarskog sviranja tokom trajanja jedne takozvane velike korone (corona u muzičkoj terminologiji označava dužu pauzu nedefinisanog trajanja), filharmoničari su sada u obavezi da se druže sa solističkim repertoarom, jer će dueti, septeti i 100-teti morati da sačekaju bolja vremena, kaže harfistkinja Milana Zarić, članica Beogradske filharmonije.
Naviknuti na probe i zajedničke koncerte petkom u Kolarčevoj zadužbini, članovi Beogradske filharmonije dane vanrednog stanja provode u svojim domovima.
Neki sviraju sa svojim mališanima, drugi igraju šah i šiju, čitaju i slušaju muziku, ili pak sade povrće i kuvaju, a slobodno vreme im je pružilo mogućnost da se vrate nekim delima koja su zapostavili ili da istražuju nove zvukove sa drugih kontinenata.
Violinistkinja Jelena Dimitrijević, trubač Aleksandar Solunac, harfistkinja Milana Zarić i hornista Nikola Ćirić za portal Nova.rs govore o tome šta radi filharmoničar u izolaciji – kako provode vreme, šta im najviše prija da sviraju ovih dana, kako “održavaju kondiciju” i šta preporučuju publici da sluša.
Milana Zarić: „Šuma blista“ i komplikovani ritmovi iz Indije
Harfiskinja Milana Zarić dane izolacije vidi kao priliku da nauči, uvežba ili rafiniše omiljena sola, ali i da krene da podučava svog četvorogodišnjeg sina Mišu kamernom muziciranju.
Milana za harfom, Miša sa frulom, zajedno sviraju “Šuma blista, šuma peva”, a mlađi član ovog dua u jednom segmentu postaje i vokalni solista.
– Ne treba imati velika očekivanja od četvorogodišnjaka, mada se nikad ne zna kakvi novi zvukovni svetovi mogu da mu padnu na pamet – kaže Milana Zarić u razgovoru za portal Nova.rs i dodaje da je ovo za nju dobar trenutak i da malo dublje prouči komplikovane ritmove iz južne Indije, tradicije takozvane karnatske muzike, „što godinama želi, ali za šta nikada nije imala vremena“.
Kaže da u njihovoj kući svaka prostorija ima svoju muziku, naročito na početku dana, kad treba svoje raspoloženje „nabaždariti negde na pozitivnoj skali, a to nije baš lako u ovoj situaciji“.
– Kod nas je to danas izgledalo ovako: ujutro se u kuhinji slušao Branko Kockica, pa se u dnevnoj sobi prešlo na predivni klavirski ciklus Leoša Janačeka “On an Overgrown Path“, zatim se tokom ručka mladi naraštaj podučavao „Bitlsima“, sve uz „Jutjub“ video sadržaj. Popodnevnu kafu smo pili uz “Dafnis i Kloe” Morisa Ravela, a veče završili uz čudne zvuke filmske muzike japanskog Studia Ghibli – ispričala je Milana Zarić.
Muzika je, naglašava ona, instant eliksir za mnoge ljude, ne samo za muzičare, a u ovakvim frustrirajućim vremenima, može biti uteha hiljadama.
– Kada vikendom niko ne sme da izađe napolje i potpuni je muk i tišina okolo kao da se desio smak sveta, retko šta može odagnati taj osećaj bespomoćnosti kao što može slušanje muzike. S tim što mi muzičari imamo i pristup VIP loži iz koje se uspešno branimo od stresa. Taj portal za smirenje duše je naš instrument. Za mene je zaista najčešće dovoljno da sednem za harfu i krenem da sviram, ma bilo šta, pa da bol i stres budu izbačeni iz sistema – kaže Zarić.
Bah je njena večita uteha te trenutno najviše uživa svirajući njegove fuge.
– Fugu je Bah doveo do savršenstva, a to je muzički oblik čiji se naziv sa italijanskog prevodi kao „beg“. Od zadatih okolnosti u kojima se celo čovečanstvo nalazi, ne znam kako vi, ali ja bih najradije da pobegnem! Pa kako drugačije ne mogu, bekstvo se desi kroz muzičku fugu – istakla je harfistkinja Beogradske filharmonije i preporučila publici da obriše prašinu sa svojih omiljenih CD-ova i ploča i napravi dnevnu plejlistu po principu: po malo za svakog člana porodice.
Aleksandar Solunac: Etide na trubi i paradajz za baštu
Njen kolega, trubač Aleksandar Solunac, koristi slobodno vreme da se kao muzičar „vrati nekoliko koraka unazad“ ponovnim vežbanjem etida koje je svirao kao student.
– Zaboravio sam koliko su teške. Želim ponovo da prođem 12 karakterističnih studija sa jednim novim kvalitetom. Igram se sa decom i ženom. Nabavio sam dobar rasad paradajza koji ovih dana treba da posadim sa idejom da predstojeću krizu dočekam uz pravi domaći paradajz – otkriva Solunac za Nova.rs.
Koristi i kompjuterski program da ubaci harmonije i menja stilove.
– Pokušavam da neke omiljene teme smestim u neki drugi ambijent i tako se zabavljam. Snimio sam sa kompom omiljenu temu omiljene simfonije – fragment finala Malerove Prve simfonije i „Jutro“ Edvarda Griga – rekao je Solunac, preporučujući slušaocima da pronađu muziku koja može da ih odvede negde, a da pri tome ne napuste svoju sobu.
Jelena Dimitrijević: Šah, Mocart i Marli na violini
Violinistkinja Jelena Dimitrijević odskora se okrenula šahu i priznaje da uživa u istraživanju svih aspekata tog, kako kaže, „psihološkog sporta“.
– Kopam i po kućnoj biblioteci. Svega tu ima, ali me trenutno najviše zabavljaju knjige dr Zorana Milivojevića i uopšte mehanizmi ljudske psihe. Pravo je vreme da se pozabavimo sobom i svojim unutrašnjim svetom. Slušam ploče svakodnevno, volim da šijem. To me uz muziku smiruje i opusta – kaže Jelena Dimitrijević za Nova.rs.
Ističe da je svaki profesionalni muzičar u „vežbačkoj izolaciji“ još od rane mladosti.
– Veština se postiže disciplinom u uslovima koji vam omogućavaju potpunu koncentraciju i fokus, a to je na neki način karantin. Individualno vežbanje je naša neophodnost i svakodnevica. Ono što nam cela ova situacija omogućava je više slobode u odabiru repertoara, pa se ja tako rado vraćam Mocartu i Betovenu i njihovoj tehničkoj problematici, a za svoju dušu trenutno sviram Bruhov oktet – rekla je Dimitrijević.
Na violini izvodi i muziku Boba Marlija i smatra da svako treba sebi da napravi malu oazu sreće.
– Mocartov klavirski koncert uz prvu jutarnju kafu i pozdrav suncu, slušajte rok dok spremate stan, kuvajte uz Grigov gudački kvartet ili baletsku svitu Čajkovskog, popijte času vina uz džez, savet je violinistkinje Beogradske filharmonije kako da se prebrodi izolacija.
Podseća i da su neka od najvećih umetničkih dela nastala u doba stradanja i patnje.
– Pesma je kroz istoriju nekada bila jedina moguća neotuđiva sloboda zato i ne čudi potreba da se stvara. Ljudi sebe tako puštaju i kroz muzički izraz čine da nam svet bude lepši, jer „lepota će spasiti svet“ – poručila je Dimitrijević.
Nikola Ćirić: Vežbanje u bunkeru
Hornista Nikola Ćirić pak ima problema sa svojim komšijama pa je od svog stana napravio improvizovani bunker kako bi mogao da vežba i nikom ne smeta.
Kaže da pored dnevne rutine i solo literature, svira lagane i nežne melodije orkestarskog repertoara poput Bramsove Treće simfonije, Čajkovskog ili laganih sola iz simfonija romantizma.
– Mislim da i onako osetljive komšije sada ne bi podnele Šostakoviča ili Malerovu Petu simfoniju – rekao je Ćirić.
Individualno vežbanje sada dođe, primećuje, kao “neka vrsta servisa kod automobila – zatezanje, popravka, fino poliranje”.
– Imamo vremena da se vratimo osnovama svog instrumenta, „skinemo prašinu“ sa nekih tehničkih aspekata kojima možda, zbog velikog obima posla, nemamo vremena da se svakodnevno bavimo i da se posvetimo vežbanju solističkog repertoara koji je često izuzetno zahtevan – objasnio je on.
– Mi, poput profesionalnih sportista, moramo da održavamo formu, usavršavamo svoje znanje, pratimo svetske trendove i globalni napredak. Naše vežbanje sada je nada da će sve ponovo biti kako treba. Takođe, dobili smo priliku da uživamo u svim hobijima za koje nismo imali vremena – čitamo, kuvamo, igramo igrice i, najvažnije od svega, provodimo vreme sa najdražima – ispričao je Ćirić za portal Nova.rs
Akcije muzičara širom sveta
Muzičari tokom epidemije pronalaze načine da dođu do svoje publike – sviraju sa prozora i balkona, na internetu organizuju uživo koncerte ili objavljuju snimke nekih ranijih nastupa što čini i Beogradska filharmonija.
Članovi okrestra Opere SNP nedavno su iz svojih domova odsvirali čuvenu pesmu „Bella ciao“, a za večeras (11. april) zakazan je prvi međunarodni onlajn koncert, simboličnog naziva „DistanTogether“.
Pod upravom italijanskog dirigenta Andree Solinasa, članovi hora i orkestra Opere SNP, hora iz više gradova u Kini, Samsun Devlet opere i baleta iz Turske i Benveneto filharmonije iz Italije će, iz svojih domova, izvesti “Odu radosti” Ludviga Van Betovena.
Ćirić kaže da akcije njegovih kolega širom sveta ohrabruju i daju nadu.
– Sa mnogim inostranim kolegama sam u kontaktu i raduje me njihov entuzijazam. Izuzetno sam aktivan na društvenim mrežama i sam pa sam pokrenuo na svom “Instagram” profilu serije videa o mentalnoj pripremi muzičara, savetima za vežbanje u izolaciji, ali sam i poklonio tri onlajn časa mladim kolegama iz Srbije i sveta. Muzičari bi trebalo da budu jedna velika porodica i to u ovakvim situacijama dokazuju, istakao je Ćirić.
Milana Zarić smatra da je suština muziciranja u komunikaciji sa drugima, pa muzičari ne mogu tek tako da se pomire sa tim da im se sve zajedničke aktivnosti odjednom izbrišu.
– Već je dovoljno strašno što su mnogi izgubili svoj celokupni dohodak, s obzirom na planetarno otkazane koncerte. I tako, umesto da sede kod kuće i sviraju sami za sebe, našli su načine da ipak stiču publiku i komuniciraju svojom muzikom. U nekim slučajevima internet postaje i pozornica za zajedničku kreaciju. Neki muzičari šalju jedni drugima snimke kojima ovi dodaju svoj doprinos pa šalju dalje, kao neka moderna muzička prepiska. “Fejsbuk” je pun šarmantnih sola muzičara svih fela, a jedna od mojih omiljenih akcija jeste zajedničko pevanje na zadatu temu u odredjeno vreme na aplikaciji “Zum” (Zoom). Što reče jedan mudar muzičar, Brajan Ino: „Umetnici su ti koji stvaraju materijal za drugačiju budućnost, a umetnost je način na koji se može iskusiti život u drugačijem svetu“ – naglasila je Milana Zarić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: