Verujem da će svet biti potpuno isti. Dokazano je u istoriji. Posle kuge, posle virusa ebole, posle SARS-a svet je isti… Jedino za šta se nadam da će vlade svuda više poštovati posvećenost nastavnika, lekara, medicinskih sestara… I pre pandemije ovi ljudi su zaslužili više poštovanja i mnogo bolju platu. Ja verujem u čovečanstvo, čovečanstvo će izvući pouke iz ove situacije i učiniti svet boljim, rekao je belgijski umetnik Jan Fabr .
Fabrova izložba “Praznik malih prijatelja” u Narodnom muzeju u Beogradu, čijem otvaranju je prisustvovao 20. februara, zatvorena je zbog epidemije, ali je publika može videti zahvaljujući virtuelnom vođenju koje je u jednom danu na „Instagramu“ imalo 4.000 pregleda.
Fabr dane epidemije provodi u svom “malom dvorcu Šatou de Volfskerk u Flamanskim Ardenima” gde crta i piše i sa uzbuđenjem otkriva alate novih medija poput „Fejstajma“ i „Zuma“.
– Meni je ova izolacija fantastična, imam puno vremena i puno međunarodnih video-sastanaka. Ovde skoro da nema nikoga. Živim, razmišljam i radim među farmerima. Dopada mi se ovaj način života – rekao je Fabr za internet portal Radio-televizije Srbije.
Fascinantno je, naglašava, videti moć prirode i sve njene posledice.
– Ne zaboravimo, i ovaj virus je deo prirode. Mi nismo u ratu sa prirodom. Sva poređenja našeg suočavanja sa virusom i ratom su potpuno pogrešna. U tom smislu moramo razmišljati o tome što nam je Gete rekao: „reči oblikuju vaše misli“- smatra Fabr.
Na pitanje kako će ova situacija uticati na njegovu umetnost, preporučuje publici da pogleda izložbu u beogradskom Narodnom muzeju.
– Naučnici su uvek bili moji heroji. Moj univerzum je pod njihovim uticajem. I priroda je uvek uticala na moj rad. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina napravio sam seriju radova zasnovanih na virusima i mikrobima. Zato što su najveći naučnici predviđali da će izazov čovečanstvu uvek biti mikrobi i virusi. Ali, ovi organizmi su važni, jer su deo našeg sveta. Moramo da učimo od njih, da na njih ne gledamo kao na neprijatelje. Ne, neću stvarati moderna dela o koronavirusu. Zato što znam da će nakon ovoga svuda u svetu biti prezasićenost delima osrednjih umetnika o parodiji „korone“ – rekao je belgijski umetnik.
Ističe da umetnost, kao i uvek, ne treba da bude u toku sa ludilom dana i dnevnim vestima.
– Umetnost mora da bude oslobođena svake ideologije. I da ostane suverena. Važno je i obrazovanje! Bez obzira na to što je Marina Abramović velika umetnica, prvo treba ljude i mlada pokolenja da odvedemo u muzej klasične umetnosti. Ako proučite dela klasične likovne umetnosti, u njima ćete ponekad videti više mašte nego u delima savremene umetnosti. Važno je da mlade generacije to shvate, jer mnogi savremenu umetnost vide kao nešto čudno. Ali, ona to nije. Ponekad je konzervativnija od klasičnog slikarstva. Dakle, sve počiva na obrazovanju- istakao je Fabr.
– Potičem iz lepe zemlje velikih umetnika. Mi smo izmislili slikanje uljanim bojama. Ako danas odete u muzej, možete videti sjajne slike flamanskih slikara Hijeronima Boša ili Jana van Ajka. Kad ih analizirate, ne možete da verujete koliko su ta dela savremena. Žestoko su kritikovala društvo, ali veoma maštovito, pronicljivo i prodiranjem u univerzum. Dakle, ponavljam, treba da edukujemo publiku i mlade kako bi shvatili suštinu klasične umetnosti. Svi misle: „Klasična umetnost je lepa. Dobra je“. Nije. Mnoga dela klasične umetnosti koja smo podrobno proučavali mnogo su hrabrija, eksperimentalnija od dela savremene umetnosti. Verujte mi, nema avangarde bez tradicije! A to nešto govori – rekao je jedan od najsvestranijih stvaralaca današnjice.
Publici u Srbiji poručuje: „Ljubav je Vrhovna Moć! Brinite o bezbednosti, čuvajte svoje zdravlje i jedni druge“.
Fabr je izuzetan umetnik koji je tokom proteklih četrdeset godina svoju umetnost gradio kao slikar i vajar, performer i pozorišni stvaralac. Tri puta je učestvovao na Bitefu i njegova predstava „Olimp: u slavu kulta tragedije“ u trajanju od 24 časa je na 51. Bitefu dobila sve nagrade.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
