Moja mama kaže: "Ne mogu da prosto uključim 'Sluškinjinu priču' i gledam kako mi ćerka pati", priča glumica Elizabet Mos, zvezda distopijske serije snimljene po knjizi Margaret Atvud.
Priredio: Matija Jovandić
Elizabet Mos u „Sluškinjinoj priči“, teškoj drami sa elementima trilera i naučne fantastike, smeštenoj u budućnost, nakon Drugog američkog građanskog rata, u društvo u kom žene koje mogu da imaju potomstvo drže kao robinje, nazvane „sluškinje“, i primoraju ih da rađaju, igra naslovnu ulogu. Za ulogu Džun Ozborn u toj seriji, sa do sada snimljene četiri sezone, nagrađena je drugim Zlatnim globusom u karijeri i Emijem i kaže da joj je to najveća uloga do sada.
Glumica koja je počela kao balerina i nema ni dana formalnog glumačkog obrazovanja priča, a prenosi „Miror“, da nije uvek bila u prilici da dobija uloge kakve je želela, o tome zašto misli da je bolja u tumačenjima višeslojnih likova, otkriva da je njenim roditeljima, inače sajentolozima, teško da je gledaju u „Sluškinjinoj priči“…
Karijera Elizabet Mos začinjena je nagradama, za njom su hit filmovi i TV serije, ali ona kaže da to ne znači i da je uvek prvi izbor za glavne uloge. Na audicijama na početku karijere bila je, kaže, katastrofalna i da je tek u poslednjih desetak godina u prilici da bira šta će da radi.
Filmska i televizijska glumica (navodno sa više od 20 miliona funti na računu) na počecima karijere se preselila iz Njujorka u Los Anđeles da bi pohađala časove umetničke igre u Školi američkog baleta. Sa 19 godina borila se za uloge na audicijama. Za sobom je imala tek neke male uloge u detinjstvu, prvi put pojavila sa šest godina u televizijskoj mini seriji „Dobre šanse“ sa Sandrom Bulok, i to je do tada bilo sve.
„Ne verujem da je nužno vladati glumačkom tehnikom. Nikada nisam formalno učila glumu, tako da nemam to nešto što bi mi dodatno komplikovalo. Meni je sve u instiktu“, priča Elizabet Mos.
Nakon što je igrala ćerku američkog predsednika u seriji „Zapadno krilo“ sa Martinom Šinom, pojavila se u seriji „Red i zakon“, a proboj je doživela ulogom u seriji „Ljudi sa Menhetna“ (Mad Man, 2007-2015), gde je igrala Pegi Olson, devojku nesrećnu u ljubavi koja postaje zvezda marketinške agencije. Tada su počele su da joj stižu ponude za značajnije uloge.
„Uvek sam bolja u tumačenju višeslojnih, komplikovanih likova, kod kojih je ono što im se vidi spolja drugačije od onoga što se dešava u njima. To je očigledno tako i u stvarnom svetu, kod živih ljudi. Tako da, bilo je teže onda, ali poslednjih 10-15 godina likovi, a posebno ženski, postajali su složeniji i zanimljiviji i postalo je malo lakše pronaći one koje bih zapravo igrala. Ništa drugo me, jednostavno, ne zanima. Ne želim da zvučim razmaženo, ali jednostavno ne znam kako bih igrala neku ulogu koja nema više slojeva… Ako neko spolja deluje kao jaka osoba, mnogo je zanimljivije ako se iznutra raspada. Ili, ako se raspadaju na početku, mnogo je zanimljivije ako se do kraja srede“, kaže glumica.
Nakon nagrada za „Ljude sa Menhetna“, usledio je i niz njenih filmskih uloga, od komedije „Samo ga dovedi“ (2010) do „Nevidljivog čoveka“ (2020). Igra i jednu od uloga u „Francuskoj depeši“ prikazanoj premijerno preksinoć u Kanu. Osvojila je i prvi svoj Zlatni globus za ulogu detektivke u seriji „Povrh jezera“. Ali njena najveća uloga do sada je uloga Džun Ozborn u „Sluškinjinoj priči“. To glumica, sada i producentkinja, i sama kaže. U prilog tome idu i drugi Zlatni globus i Emi za nju.
„Zauvek će mi nedostajati ta uloga jednom kada seriji dođe kraj. Volim je više nego verovatno bilo koji drugi svoj lik i takvu sam ulogu čekala. Moja najveća nada – a to nešto nosi i Džun, i to je, na neki način, njen najveći kvalitet – jeste to što veruje u ono najbolje u ljudima“, priča Elizabet Mos.
U košmarnom svetu „Sluškinjine priče“ Džun je i žrtva fizičkog nasilja.
Elizabet Mos otkriva da je njenim roditeljima, Lindi i Ronaldu, inače sajentolozima koji su je odgajali u skladu sa svojim uverenjima, teško da gledaju „Sluškinjinu priču“.
„Oni mi pružaju veliku podršku i naravno da je gledaju. Ali moja mama, što je i razumljivo, kaže: ‘Ne mogu da prosto uključim ‘Sluškinjinu priču’ i gledam kako mi ćerka pati. Često kaže nešto kao ‘ne mogu da izdržim te izraze lica ponekad’. Na kraju se privikla, ali, znate, teško je. To je njihova ćerka i mnogo šta se tamo dešava“, navodi glumica.
Dok se njeni roditelji teško nose sa temom i onim što prolazi Džun, glumica odvaja emocije pred kamerama od emocija u privatnom životu.
„Prosto ne treba da se požalim. Za mene je to najlepši posao na svetu. Trudim se da ono što radim shvatam ozbiljno, ali da ne shvatam preozbiljno i samu sebe“, dodaje Elizabet Mos.
Glumica, nekadašnja supruga glumca i pisca Freda Armizena, veruje da su TV serije po kvalitetu dostigle filmove, ako nisu i bolje. Tu važnu promenu pripisuje Meril Strip i njenoj odluci da prihvati ulogu u „Nevinim lažima“.
„Stvarno tako mislim. Kada je Meril Strip snimila ‘Nevine laži’, pomislila sam: „Dobro, društvo, u redu. Sve je u redu. Svi snimamo za TV, svi snimamo filmove. Više nije važno. I Džulija Roberts, takođe, u seriji ‘Povratak kući’, to je potpuno nova dimenzija“, ocenjuje Elizabet Mos.
Nakon toliko drama, glumica želi da igra u – romantičnoj komediji.
„Volim ih. To su mi omiljeni filmovi“, kaže ona.
A na pitanje zašto do sada nije igrala u nekoj od njih, kaže: „Niko mi do sada nije to ponudio“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar