Mjuzikl "Anet" reditelja Leosa Karaksa sa Adamom Drajverom i Marion Kotijar u glavnim ulogama, premijerno prikazan na otvaranju 74. Filmskog festivala u Kanu, izazvao je stajaće ovacije publike i dobio je odlične ocene kritike, a pojedini kritičari idu čak dotle da filmu već sad predviđaju put po Oskare, videvši u njemu neku vrstu protivteže višestruko nagrađivanom holivudskom "La la lendu".
Povratnički mjuzikl „nestašnog dečka“ francuske kinematografije prati priču o stendap komičaru Henriju (Drajver) i njegovoj harizmatičnoj ženi, operskoj pevačici En (Kotijar) koji kod dvogodišnje ćerke otkrivaju neobičan dar: osim što izgleda kao marioneta, ume da peva glasom odrasle osobe. Henri, koji kontroverznim nastupima i „politički nekorektnim“ istupima, nalik nekom opakom Leniju Brusu, redovno navlači bes publike, odlučuje da ćerkicu, kao lutku, povede na turneju po svetskim scenama… Karaks je opisao „Anet“ kao „muzičku fantaziju sa primesama komedije, ljubavi i seksa, čudovištem, detetom i par leševa“, a kritičari kao bizarnu rok operu, mračnu farsu, antidot filmu „La la lend“, uvrnutu bajku, pa i „pop tragediju“.
Scenario i muziku za film u kom se i pojavljuju već od samog nekonvencionalnog prologa potpisala su braća Ron i Rasel Mil iz art pop dua The Sparks, često opisivanog kao „najpoznatija nepoznata grupa“ iz sedamdesetih godina. (Reditelj Edgar Rajt snimio je o njima dokumentarni film „Braća Sparks“, koji će festivalska publika takođe videti.) Braća Mil prethodno su pokušali da naprave film sa Žakom Tatijem, sličan neslavan ishod imao je i pokušaj sa rediteljem Timom Bartonom, a treća sreća bio im je Karaks. Francuski reditelj, kome muzika igra ogromnu ulogu u radu, snimio je prethodno dobro ocenjenu dramu s elementima fantastike „Sveti motori“ (2012), u kom je, pored Denisa Lavanta, Edit Skob i Eve Mendez, veća uloga poverena i Kajli Minog.
Da bi snimio „Anet“ bilo mu je, kaže, potrebno sedam godina.
„Adam (Drajver) je bio tu od samog početka i bilo nam je potrebno sedam godina i tri različita producenta da bi snimanje počelo. Video sam ga pre toga samo u seriji ‘Devojke’ i odmah sam pomislio: ‘Odakle se ovo stvorenje pojavilo? Iz koje paralelne dimenzije?’ A opet sam osetio kao da ga poznajem i da znam kako ću ga snimati. Teže je bilo naći glumicu, nekoga ko ume da glumi, peva, da može da se uklopi i da znam da želim da je snimam. Marion nije bila očigledan izbor, ali se ispostavilo da je sjajna. Ona ima tu tajanstvenost i čar glumica iz nemog filma“, ispričao je reditelj magazinu „Dedlajn“.
Merion Kotijar osvojila je Oskara za ulogu čuvene šansonjerke Edit Pjaf u filmskoj biografiji „Život ruže“ (2008), ali kaže da joj snimanje „Anet“ nije bilo nimalo lako, jer su songovi snimani uživo, na setu.
„Kada snimate mjuzikl, obično snimite pesme u studiju i na setu samo otvarate usta. A ovde je sve to išlo uživo, što je značilo da će vam se glas menjati sa svakim pokretom tela, a u ovom filmu ima dosta akcije i pevanja, kazala je glumica na konferenciji za štampu u Kanu.
„Anet“ je trebalo da se pojavi još prošle godine u Kanu, ali su zbog pandemijskih mera producenti odlučili da sačekaju 14 meseci i ovogodišnje izdanje, što je samo povećalo nestrpljenje i očekivanja publike i kritike. Nakon premijere, ispostavilo se da kritičari ovaj film ili jako vole ili jako mrze. Ovih prvih je ipak značajno više.
„Da li je ovaj film farsa, metafora, mračna meditacija o slavi? Ali kao i u svim najboljim i najčudnijim momentima kakve festivali vole da priređuju, skoro je nemoguće posvedočiti im, a ne otići na neki način promenjen“, piše Lia Grinblat u „Entertejnment vikliju“.
Pet Braun iz magazina „Slent“ nalazi da je mjuzikl prirodna forma za Karaksovu „ljubav prema vizuelnim fantazijama, stvorenim na najosnovnijim postulatima iluzije za bioskope“, dok Ed Poton iz „Tajmsa“ za „Anet“ kaže da je „anti ‘La la lend’ sa primesama Pinokija“ i da je to ostvarenje „izbor za podizanje zavese kakvom nema premca“.
U tom horu pohvala čuje se i poneki disonantni glas. Dejvid Runi iz „Holivud riportera“ ukazuje na nekonvencionalni prolog, hvali Karaksov dar i stil, ali ocenjuje da je film „tvrdoglavo ravan“, a da su pesme „tanke i nepamtljive“, sa „opsesivno repetitivnim stihovima“. Međutim, kritičar „Gardijana“ Piter Bredšo upravo songove i njihov tretman i ulogu u filmu izdvaja kao upečatljive.
„U filmu ima izuzetnih trenutaka, kao što je duet Drajvera i Kotijarove ‘We Love Each Other So Much’ dok vode ljubav, a njihova beba rođena je kao u košmaru, sa klovnovskim licem. Mogu da zamislim ovo i kao konceptualni album, brodvejski šou ili kao posebnu postavku u kući u Los Anđelesu prikazanoj u filmu“, piše on, ističući i da je Adam Dajver „veličanstven“.
Ocenjujući da „Anet“ nosi priču kakvu „Oskari vole“, ali se pitajući da li će biti dovoljno prijemčiv glasačima Akademije, Klejton Dejvis iz „Varajetija“ vidi kao „najlakši put do priznanja preko muzičke branše“, a posebno za uvodnu pesmu „So May We Start“ koja „nosi energiju početka ‘Isus Hrista superstara’ (1973)“. Zlatnim statuama, ocenjuje on, mogu nadati i glumci, Sajmon Helberg za sporednu i, posebno, Drajver za glavnu ulogu.
„On deluje kao da mu stiže trenutak dobijanja Oskara“, dodaje Dejvis.
Publika će nakon Kana moći uskoro da pogleda „Anet“ i u bioskopima, kao i na platformi „Amazon prajm“ od 20. avgusta.
Bonus video: Filmski štreber koji je opsednut sedmom umetnošću
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar