Vrlo sam uzbuđen, jer je prošao čitav jedan život od kada nisam radio u srpskom pozorištu. A imam jedan intelektualni i umetnički dug prema ovim prostorima, kaže za Nova.rs čuveni reditelj koji se sprema da u Ateljeu 212 režira predstavu „Otac“ Florijana Zelera.
O liku i delu Paola Mađelija svaki tekst je kratak. Ovog umetnika kojeg nam je na našu pozorišnu scenu doneo neki vetar iz Toskane sedamdesetih godina prošlog veka i zacementirao kao jednog od najuspešnijeg i najvažnijeg, sada nam ga nakon više decenija vraća na mesto gde je započeo svoju karijeru.
A tada je imao samo 26 godina i na poziv Velimira Lukića, tadašnjeg upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, postavio je svoj prvi komad. Ubrzo postaje deo tima BITEF-a i upoznaje vodeće avangardne ličnosti Evrope tog vremena. Skoro da nema teatra u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji gde Mađeli nije režirao i ostavio svoj rediteljski pečat. Istovremeno, pokorio je i evropsku pozorišnu scenu. Od 1985. živi u Zagrebu.
Ja sam ona koja nisam Foto:promo
Na nedavno završenom 67. Sterijinom pozorju, njegova predstava „Ja sam ona koja nisam“ autora Mate Matišića, u izvođenju Zagrebačkog kazališta mladih (ZKM), koja je igrana u međunarodnom programu „Krugovi“, osvojila je najveći broj glasova publike.
– To je posao za koji sam jako, jako vezan. To nije samo predstava o ženama, nego se u njoj govori o formi našeg starog i novog varvarizma. Ona će, verujem, dugo trajati i igrati se na sceni ZKM.
Na Splitskom letu će 27. jula premijerno postaviti komad „LizistRATa“.
– To je predstava protiv rata. Kombinacija Aristofanovog „Lizistrata“, deo je iz Homerove „Ilijade“, katalog mrtvih i sve to je utkano sa tekstom Predraga Lucića, kao i Mata Matešića, koji se zove „General“. Dakle, to je putovanje od dve i po hiljade godina rata u Evropi, koji nikako ne želi da nas napusti. To je zapravo istorija naše gluposti – priča reditelj koji je poznat i po tome što je javno kritikovao režime devedesetih godina u BiH, Hrvatskoj i Srbiji.
Njegov „Hamlet“ Viljama Šekspira izveden je i ove godine na Lovrjencu na 73. Dubrovačkim ljetnjim igrama. Nakon Splita, kako kaže, putuje u Sarajevo i onda će se malo odmoriti u Italiji.
– Posle toga, akobogda, dolazim u Beograd. I verujte mi, jako sam uzbuđen. Jer, Atelje 212 je bio u mom životu jedna od najvažnijih stanica, kao što je to bio generalno Beograd, još od moje mladosti. I mislim da njima dugujem ovo moje poznavanje pozorišne umetnosti.
Rajko Grlić i Paolo Mađeli Foto: Josip Regovic/PIXSELL
I to je interesantno, dodaje reditelj, koji je došao iz Toskane u Beograd i radio je, kako kaže, u tadašnjoj Jugoslaviji od Ljubljane, Splita, Zagreba do Skoplja.
– Ali sve preko Beograda. Potom sam bio dugo u Parizu, pa su me zvali u Nemačku i od 1989. godine do danas radio sam u njihovim teatrima. I to je sve zahvaljujući mom boravku u Beogradu, gde sam postao to što jesam. Ono što mi zovemo Zapad drugačije je izgledalo, i to je reflektovalo posebnu estetiku čiji eho je nemoguće zaboraviti i to ne želim da ih izbrišem iz svog rada. Zapravo imam jedan dug intelektualni i umetnički prema ovim prostorima. Beograd je bio prva moja stanica, ali taj dug osećam i prema svima drugima koji pripadaju estetici jedne države koja više ne postoji.
Na pitanje da li je on odabrao da režira komad Florijana Zelera „Otac“, čija je filmska verzija ovenčana sa dva„Oskara“ (Entoni Hopkins za glavnu mušku ulogu i autor za najbolji adaptirani scenario), Paolo Mađeli odgovara:
– Iskreno, hteo sam da radim novi tekst Biljane Srbljanović, ali on je još bio u procesu stvaranja kada sam dobio ponudu da režiram ovu predstavu po Zelerovom delu. Čitao sam pažljivo i mislim da su i tekst i prevod jako dobri. I interesantna je tema, bliska mi je s obzirom na godine, jer se radi o procesu starenja. Ni ja više nisam mlad i zato time mogu da se bavim sa ironijom. I verujem da može biti zanimljivo, inače to ne bih radio. Počinjem rad u decembru i premijera se očekuje u februaru 2023. godine.
Sanjam na svim jezicima
Paolo Mađeli Foto:Goran Stanzl/PIXSELL
Zbog životnog puta od rodne Toskane, preko Jugoslavije, do evropskih kulturnih centara, gde je stvarao, Paola Mađelija nismo mogli a da ne pitamo na kom jeziku sanja?
– Moja životna stanica je sada Zagreb – Beč, kao i Italija gde imam neki stan i odem ponekad tamo. Ja sam u suštini jedan apatrid. Sanjam na svim jezicima gde sam živeo – smeje se Mađeli, i nastavlja:
– Sudbina mi je takva. Imam dvojicu sinova, koji su rođeni u Somboru, majka im je bila Mađarica (Rozalia Levai, prim. aut.), a Italijani su. Danas je jedan u Londonu, a drugi u Rimu. Treće dete, moja ćerka, rođena je u braku sa Nemicom, ima 20 godina i sada je tu sa mnom u Splitu, i vraća se uskoro u Berlin.
Kako saznajemo, u glumačkoj postavi predstave „Otac“ Florijana Zelera u režiji Paola Mađelija, biće Voja Brajović, Hana Selimović, Jovana Gavrilović, Dragana Varagić, Marko Grabež, Ivan Mihailović. Muziku će raditi Grabežov „KoiKoi“ bend.
– Nastojao sam da svi koji učestvuju u autorskom timu budu iz Beograda, scenografija, kostimografija, sve – istakao je ugledni reditelj.
Ovo je, inače, drugi deo trilogije Florijana Zelera, koji na scenu postavlja Atelje 212. Prvi deo „Sin“ režirala je Ana Tomović.
