Poslanik, lord, multimilioner, jedan od najprodavanijih pisaca ali i zatvorenik: Čovek čiji je život bio neverovatniji od romana

Piše: Bajo Čavić

Džefri Arčer preminuo je 5. oktobra u 86. godini, „iznenada i mirno“ u svom domu, između dve sesije pisanja, kako je saopštio njegov izdavač Harper Kolins, a preneli Gardijan, Fajnenšel tajms i drugi britanski mediji.

Dan kasnije objavljen je „Adam i Eva“, poslednji roman u karijeri koja je trajala tačno pola veka, od prvenca „Ni peni više, ni peni manje“ iz 1976. Takav završetak deluje gotovo isuviše uredno za čoveka čiji život nikada nije bio uredan.

Britanski pisac rođen je 15. aprila 1940. u Londonu, a odrastao je u Veston-super-Meru, u Somersetu, u porodici čija će prošlost tek mnogo decenija kasnije početi da liči na jedan od njegovih romana. Britanski novinar Majkl Krik, autor poznate neautorizovane biografije „Džefri Arčer: Stvarnije od fikcije“, prvobitno objavljene 1995, nedavno se u velikom tekstu za londonski "Tajms" ponovo vratio njegovoj porodičnoj istoriji i otkrio nove detalje o čoveku čiji je život još od detinjstva bio okružen tajnama.

Misteriozna polusestra

Krik je rekonstruisao gotovo neverovatan život Arčerovog oca Vilijama, čoveka koji je, prema njegovom istraživanju, koristio lažne identitete, bio umešan u prevare i ostavio za sobom zamršenu porodičnu istoriju koja se protezala od Britanije do Amerike, uključujući i postojanje polusestre za koju budući pisac dugo nije znao. Za autora koji će čitavog života pisati o paralelnim sudbinama, skrivenim identitetima, ljudima koji se iz ničega penju do vrha i porodičnim tajnama koje menjaju živote sledećih generacija, teško je zamisliti bolju potvrdu naslova Krikove knjige – „Stvarnije od fikcije“.

Džefri Arčer je sopstvenu verziju sebe počeo da gradi vrlo rano. Bio je izrazito ambiciozan, sportski nadaren i dovoljno samouveren da se još kao mlad čovek vidi u središtu britanskog javnog života. Na Oksfordu se posebno istakao kao sprinter, a političku karijeru započeo je kao član Velikog londonskog saveta, da bi 1969, sa samo 29 godina, postao konzervativni poslanik u Donjem domu. Kako u osvrtima na njegov život podsećaju Indipendent i drugi britanski mediji, izgledalo je kao da je pred njim otvoren put ka samom vrhu politike.

Međutim, 1974. stigao je prvi veliki pad. Arčer je izgubio ogromnu sumu novca posle ulaganja u kanadsku kompaniju Akvablast, našao se opterećen dugovima i napustio parlament. Kasnije je govorio da ga je taj slom izlečio od mladalačkog uverenja da sve čega se dotakne mora da uspe. Paradoksalno, katastrofa koja je uništila njegovu prvu političku karijeru stvorila je pisca kakvog će upoznati svet.

Da bi zaradio novac, napisao je „Ni peni više, ni peni manje“, priču o ljudima koji žele da nadmudre čoveka koji ih je finansijski prevario, praktično pretvarajući sopstveni pad u materijal za književni početak. Nekoliko godina kasnije „Kain i Avelj“ pretvorio je Džefrija Arčera u svetsku književnu zvezdu. Priča o dvojici muškaraca rođenih istog dana, privilegovanom nasledniku američke bankarske porodice i siromašnom Poljaku koji sopstvenim sposobnostima gradi poslovnu imperiju, sadržala je gotovo sve što će postati zaštitni znak njegove proze – ambiciju, klasu, novac, rivalstvo, istoriju, izdaju i stalne obrte.

Svetska popularnost

Kritičari prema njemu često nisu bili blagi, ali publiku to nije naročito zanimalo. Autor „Kaina i Avelja“ nije želeo da revolucioniše roman; bio je pre svega pripovedač sa gotovo nepogrešivim osećajem za trenutak u kojem treba završiti poglavlje kako bi čitalac ipak pročitao još jedno. Prema podacima njegovog zvaničnog sajta, njegove knjige prodate su u više od 300 miliona primeraka i objavljene na 47 jezika u više od stotinu zemalja. Uspevao je da bude na vrhu lista bestselera sa romanima, zbirkama kratkih priča, ali i publicistikom.

Književno bogatstvo omogućilo je Arčeru i povratak njegovoj prvoj velikoj ljubavi – politici. Margaret Tačer postavila ga je 1985. za zamenika predsednika Konzervativne partije, a britanski mediji danas ga pamte kao neumornog govornika, političkog zabavljača, organizatora i čoveka sa gotovo natprirodnim talentom da privuče pažnju. Skaj njuz je, opraštajući se od njega, podsetio da je bio jedna od najvećih zvezda torijevskih konferencija osamdesetih i devedesetih, domaćin čuvenih zabava i čovek koji je umeo da zagreje publiku pre nastupa Margaret Tačer i Džona Mejžora.

Ali gotovo svaki politički povratak ovog pisca već je u sebi nosio sledeći pad. Godine 1986. podneo je ostavku posle afere sa prostitutkom Monikom Koglan, kojoj je preko posrednika dao dve hiljade funti, tvrdeći da joj je samo pomogao da pobegne od novinarske opsade. Kada su tabloidi izneli drugačiju verziju, tužio je list Dejli star i 1987. dobio proces i 500.000 funti odštete. Ponovo je izgledalo da je iz nevolje izašao kao pobednik.

Godine 1992. Džefri Arčer je dobio doživotnu plemićku titulu i ušao u Dom lordova, a krajem decenije postao je konzervativni kandidat za prvog izabranog gradonačelnika Londona. Tada se, međutim, stari slučaj vratio sa posledicama od kojih više nije bilo političkog oporavka. Pojavili su se dokazi da je na suđenju protiv Dejli stara lagao pod zakletvom i pokušao da obezbedi lažni alibi, zbog čega je odustao od kandidature za gradonačelnika. Porota suda Old Bejli ga je 2001. proglasila krivim za krivokletstvo i ometanje pravde, a sud ga je osudio na četiri godine zatvora.

Čovek koji je bio poslanik, lord, multimilioner i jedan od najprodavanijih pisaca planete odjednom je postao zatvorenik. Za nekoga drugog to bi možda bio završetak javnog života, ali kod Arčera je čak i zatvor postao književna građa. Odslužio je oko dve godine kazne, iskustvo pretočio u trotomni „Zatvorski dnevnik“, a potom nastavio da piše bestselere kao da je reč samo o još jednom dramatičnom prekidu između dva poglavlja.

Indipendent je, povodom njegove smrti, život Džefrija Arčera sažeo u niz gotovo nespojivih pojmova – siromaštvo, bankrot, zatvor, plemstvo, slava, bogatstvo i sramota – primećujući koliko je njegova stvarna biografija ličila na zaplete koji su ga proslavili. Možda je upravo u tome objašnjenje njegove neobične trajnosti. Nije postao veliki politički lider kakav je u mladosti možda zamišljao da će biti, ali je postao nešto dugovečnije – pripovedač čija je publika preživela i bankrot i skandale i zatvor.

Meri uvek uz njega

Jedna konstanta kroz gotovo sve te uspone i padove bila je njegova supruga Meri Arčer, ugledna naučnica sa kojom se venčao 1966. i sa kojom je ove godine obeležio šest decenija braka. Imali su dvojicu sinova i petoro unučadi, a Meri je ostala uz njega i tokom političkih trijumfa i tokom najtežih godina suđenja i zatvora.

I u dubokoj starosti slavni pisac bestselera radio je s gotovo asketskom disciplinom. Prve verzije rukopisa pisao je rukom i tekstu se vraćao iznova, ponekad prolazeći kroz više od deset verzija. Završio je Sagu o Kliftonovima, potom serijal o detektivu Vilijamu Vorviku, dok je njegova kompanija poslednjih godina intenzivnije pripremala televizijske i filmske adaptacije njegovih knjiga.

Kada je početkom 2026. saopštio da će „Adam i Eva“ biti njegov poslednji roman, "Gardijan" je primetio da se zatvara savršeni književni krug: poslednja knjiga pojavljuje se tačno 50 godina posle prve. A završna priča kao da namerno priziva njegov najveći uspeh „Kain i Avelj“: na Dan primirja 1918. rađa se dvoje dece iz potpuno različitih svetova, sin pastira i ćerka grofa, čije će se sudbine spojiti dok Evropa ide ka novom ratu.

U jednom od poslednjih intervjua Džefri Arčer je govorio da je mudrost života i u tome da čovek zna kada treba da izađe sa scene, uporedivši to sa atletičarem koji želi da poslednjih sto metara istrči najbolje što može. Ipak, nije zaista planirao penziju – nameravao je da nastavi da piše kratke priče i scenarije i da radi na drugim projektima.

Knjige Arčera u Srbiji

Džefri Arčer je i u Srbiji decenijama imao brojnu publiku, a njegove knjige su tokom godina objavljivane u različitim izdanjima i prevodima. Njegova dela danas objavljuje TEA Books, u čijoj se aktuelnoj ponudi nalaze „Pismo-glava“ i trilogija „Kain i Avelj“, a u pripremi je roman „Ni peni više, ni peni manje“, koji je ove godine obeležio pola veka od prvog objavljivanja. Prema dogovoru postignutom sa autorom, njegov srpski izdavač će narednih godina sukcesivno objavljivati njegove knjige u prevodu na srpski. Upravo su velike porodične i političke sage, u kojima se privatne sudbine sudaraju sa novcem, klasom, ambicijom i istorijom, učinile Arčera autorom koji je i kod nas opstao mnogo duže od većine pisaca bestselera svoje generacije.