5
Odnos prema kulturi najbolje se vidi kada prođu izbori i kada se dele mesta. Poslednje mesto je ministra kulture. To niko neće, jer se pretvorilo u socijalnu ustanovu. Svako ministarstvo uzme koliko misli da mu treba i onaj sitniš koji ostane na stolu, da se kulturi, kaže dramski pisac i akademik Dušan Kovačević.
Direktor Zvezdara teatra Dušan Kovačević u razgovoru za portal Nova.rs govori o značaju Festivala evropskog filma Palić, kao predsednik njegovog Saveta, o novoj knjizi na kojoj radi, letnjoj sezoni na Tašmajdanu, odnosu države prema kulturi.
Posle mnogo neizvesnosti zbog pandemije Festival evropskog filma Palić biće održan početkom avgusta. Da li je to pobeda kulture nad koronom?
– Mislim da je Festival evropskog filma Palić dokaz želje da se kultura vrati u punom sjaju, jer sve što smo dosad imali, mislim na projekcije na televiziji, bila je jedna vrsta ispomoći. Film se prikazuje u dvorani. Da li je ona otvorena ili zatvorena, to je već pitanje, ali ljudi su željni da odgledaju film u dobrom prostoru. To je zakon i mi koji radimo filmove želimo da se publika vrati u bioskop. Ne znamo šta će biti u avgustu, možemo samo da molimo boga da ne bude ništa gore nego što je u ovom trenutku. Ako i ostane blagi oblik epidemije, pokušaćemo da se pričuvamo. Užasno je važno da kultura ponovo oživi za sve stvaraoce, izvođače i ljude koji je vole.
Kultura je strašno pogođena krizom izazvanom epidemijom koronavirusa. Može li da se oporavi?
– Ja sam ušao u pozorište pre skoro 50 godina i svih tih pet decenija slušam kako će sledeća godina biti bolja. Odnos prema kulturi najbolje se vidi kada prođu izbori i kada se dele mesta. Poslednje mesto je ministra kulture. To niko neće, jer se pretvorilo u socijalnu ustanovu. Nestane para. Svako ministarstvo uzme koliko misli da mu treba i onaj sitniš koji ostane na stolu, da se kulturi. To je poprilično tužno i žalosno. Identitet jednog naroda je pre svega kultura. Kultura je i zgrada i predstava i knjiga, muzika, pesma. Život jednog naroda. Ne znam šta je još preostalo. Naravno da je izuzetno bitno i zdravstvo i školstvo, ali to je isto deo velike kulture življenja.
Pročitajte još:
Šta mislite o Beogradskoj letnjoj sceni na Tašmajdanu koja će okupiti sva beogradska pozorišta, uključujući i vaš Zvezdara teatar?
– Igranje predstava na Tašmajdanu je prva pomoć. Pozorišna predstava koja izađe iz svog prirodnog ambijenta, iz pozorišne kuće, mora da se prilagođava i biće tu dosta ustupaka – sve predstave će sigurno biti igrane sa bubicama, biće ozvučenja, glumci će biti na znatno većoj udaljenosti od publike. Biće zanimljivo za velike predstave kao što su mjuzikli Pozorišta na Terazijama, jer muzika pokriva sve, ali ne i za intimne predstave. Mi smo izabrali “Večeru budala“ sa Lanetom Gutovićem, koji će svojim šarmom i darom sigurno nadomestiti sve ono što će se neminovno desiti kada se igra na otvorenom prostoru.
Kada će oživeti Zvezdara teatar?
– U Zvezdara teatru smo mesec i po dana unapred rasprodali sve predstave u martu. Sve je to odloženo. Pošto dolazi letnja pauza, koja je uobičajna i normalna, planiramo da počnemo sa probama u septembru i da u oktobru krenemo da radimo. Videćemo u kojim uslovima, da li će biti puna sala ili samo jedna trećina.
Na kojoj će predstavi ansambl Zvezdara teatra prvo raditi?
– Pre uvođenja vanrednog stanja krenuli smo sa probama predstave „Berači“ u režiji Božidara Đurovića, koja je trebalo u aprilu da bude izvedena. Čekamo da vidimo šta će se sada dešavati i da li ćemo moći da radimo krajem juna i početkom septembra. Nadam se da će i ta predstava, i još dve, koje su bile u planu, biti izvedene do kraja godine.
U selekciji Sterijinog pozorja je predstava rađena prema vašem delu „Maratonci trče počasni krug“ u produkciji pozorišta „Mađar Sinhaz“ iz Budimpešte. Selektor Svetislav Jovanov je istakao da je to jedina relevantna postavka vašeg komada u poslednjih 10 godina, jer inscenacija vaših drama retko uspeva.
– Ja tu predstavu nisam video. Da li je moje komade teško izvesti? Može biti. Zato što te moje priče, koje su između komedije i drame, smeha i tragedije, moraju da igraju glumci koji, u fudbalskom žargonu, umeju da šutiraju sa obe noge, koji znaju u istom trenutku da igraju i komediju i tragediju. To je jako važno. Ja sam imao sreće da radim sa velikim glumcima. Pre svega mislim na Batu Stojkovića sa kojim sam odradio sve predstave. On je mogao u sekundi da promeni brzinu i da od velikog smeha pređe u dramu. To jeste delikatno. Ja sam režirao sve svoje komade i kada sam pravio podelu, to mi je bio najveći problem.
Pročitajte još:
Postoji li neka predstava rađena prema vašoj drami da je ostavila poseban utisak na vas?
– Izbegavam da idem na premijere zbog straha da nešto nije urađeno kako valja. Odem ponekad, ako čujem da je predstava zanimljiva i dobra. Stalno sam u obavezama i novom poslu. Kada radim nešto, kao što sada pišem neke priče, posvetim se tome. I onda ako se vratim nekoj predstavi, poput “Maratonaca”, koje sam pisao pre sto godina, počnem da razmišljam o drugim stvarima. To je kao što većina ljudi ne voli sebe da gleda na televiziji. Nikad niste zadovoljni do kraja onim što je realizovano. Uvek može da bude bolje.
Šta pišete?
– Radim na knjizi priča. Sada sam tokom ove pauze imao vremena. Stajale su te priče. Nadao sam se da ću im se posvetiti kada bude došlo bolje vreme. Došlo je gore vreme, a za pisanje je bilo bolje. Apsurdno. Biće to zbirka već napisanih priča, onih koje sam započeo i onih koje su bile objavljene po časopisima i knjigama. Sada ih sakupljam na jednom mestu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
