Podeli:
Foto:Vesna Lalić

Ono što svako vrlo dobro zna jeste da se ovaj strah neće odagnati preko noći. On je došao, može se reći, preko noći, ali neće preko noći otići. Trajaće poprilično dugo, smatra dramski pisac, akademik Dušan Kovačević.

Na Svetski dan knjige i više od mesec dana od uvođenja vanrednog stanja zbog epidemije koronovirusa koji je zatvorio pozorišta, Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sve ostale ustanove, sa akademikom Kovačevićem razgovaramo o Zvezdara teatru, o svetu posle korone, o teorijama zavere.

Kada će Zvezdara teatar nastaviti sa prekinutim probama?

– Imamo u planu čim se ova situacija dovede u normalu, da počnemo sa probama dve predstave koje smo radili i koje su došle negde do polovine proba. Nadamo se da ćemo negde u maju to nastaviti. Sumnjam da ćemo stići da ih igramo do kraja sezone, jer kako sada stvari stoje, veća okupljanja neće sigurno biti dozvoljena do jeseni, posebno u zatvorenim prostorima. Ako su fudbalske utakmice odložene, odnosno ako se planira igranje bez publike samo uz televizijske prenose, znači da je opreznost velika i da će se to odnositi i na sva pozorište i filmske projekcije.

Da li će se ljudi bojati da sede jedni pored drugih u pozorištu i kada se sve ovo završi?

– Hoće sigurno. I ovo kada prođe, ostaće uslovni refleks da je onaj koji kašlje ili kija opasan čovek. Niko od nas ne zna, čak ni vrhunski lekari koji isputuju šta se dešava sa mutacijom virusa, šta može da se desi na jesen. Samo se nagađa i predviđa i svako preuranjeno planiranje nije realno. Čovek može da se nada i planira i svako od nas to radi, ali šta će se desiti u avgustu ili septembru, to ćemo videti. Bilo bi jako dobro da polako krenemo da se vraćamo u normalu.

Da li je to moguće – vratiti se normalnom životu posle korone?

– Mislim da jeste. Ja se nadam da jeste i moramo učiniti sve da to bude moguće. Mi ćemo se spremati kao da će sezona krenuti u septembru. Ako se bude pomerala, pomerićemo je za oktobar ili novembar, ali se sigurno spremamo da radimo u drugoj polovini maja i u junu i da budemo spremni sa novim predstavama.

Kako posle više od mesec dana od uvođenja vanrednog stanja gledate na našu situaciju? Dokle nas je virus doveo?

– Doveo nas je dotle da smo svi zaustavljeni u hodu, kao čovek koji je hodao pa mu je rečeno da stane i sačeka. Šta da sačeka? Koliko da čeka? Jednostavno ne znamo šta se događa i koliko će sve ovo zajedno trajati. Niko osim manje-više tačnih predviđanja na osnovu do sada izlečenih ljudi, ne može da vam kaže i garantuje da će biti znatno bolje. Ono što svako vrlo dobro zna jeste da se ovaj strah neće odagnati preko noći. On je došao, može se reći, preko noći, ali neće preko noći otići. Trajaće poprilično dugo. Tako da treba biti strpljiv i čekati da se stvari normalizuju i da jednog dana dobijemo obaveštenje da nema novozaraženih i da nema smrtnih slučajeva. Onda počinje jedan drugi period koji ćemo opet čekati, da se ne bismo ponovo vratili, i tako dalje.

Da li ćemo se opametiti ili nam nakon, kako ste rekli, „žutog kartona od planete“ sledi, možda, „crveni“?

– To ćemo videti. Ja bih voleo da ovo bude opomena svima, da se povede mnogo računa o ekologiji. Mislim da je to jedna od primarih stvari koja nam sledi posle ovoga. Ovo što se desilo je bolest. Virus nastaje na mestima na kojima se može razvijati bolest, a bolest je nečistoća, praljavština. To uzrokuje jedno drugo. Kakve to uzajamne veze ima, mislim da će se u narednom periodu otkriti. U krajnjem slučaju, sve te teorije zavere su negde delimično tačne. U svima njima osnovni uzročnik je čovek. Da li je to laboratorija, da li je to nečista reka, da li su to zagađena polja, da li je hemijom zatrovana hrana, čovek je uzročnik svega toga. Prema tome, od tih deset teorija zavere, u svih 10 glavni nosilac uzroka je čovek.

Kako se kao pisac osećate na Svetski dan knjige kod kuće? Da li pišete?

– Ja sada imam malo više vremena i da nije ovog užasa od epidemije, više bih se kretao, odlazio bih povremeno da se vidim sa prijateljima, odlazio bih u pozorište i na probe. Sad mi je sve to uskraćeno i sedim i radim ono za šta nisam imao vremena ranije. Ako je išta u gorem bolje, to je onda to. Što se tiče Svetskog dana knjige, to je kao svi oni praznici: dan rada, dan žena, dan slobode… Dan knjige je svaki dan. Ko voli da čita, on čita svaki dan. Ko voli da čita, njemu je svaki dan praznik.

Komentari

Vaš komentar