0
Lasicin sin i Šerlokova sestra, ili majke kao čudni ukras sveta centralna su tema knjiga koje su naše preporuke za ovu nedelju.
Vanda Rozenbergova, „Pojeo sam Lotreka“, Ključ izdavaštvo, 2023.
Knjiga duboke odanosti ekscentričnoj majci počinje kao ispovest o usamljenoj izuzetnosti. Pripovedač i glavni junak nosi nadimak Bubi; 2003. sa devet godina peva pesmu Stivija Vondera na školskom hodniku, a sa jedanaest putuje s majkom u Prag da bi pogledao film svog omiljenog reditelja – Tima Bartona. Već kao vrlo mlad lako razlikuje filmove Kšištofa Kješlovskog i Andžeja Vajde, guta Tolkinovu biografiju, a Fon Trir mu je zanimljiviji od „Harija Potera“. Stanuje u zgradi koju zovu Kran, na jedanaestom spratu, i ne sanja da će, počev od sedamnaestog rođendana, biti deo kriminalnog krijumčarskog poduhvata.
Majka zvana Lasica, naučnica i inženjerka elektrotehnike, kojoj je fizika ceo svet, usađuje sinu vrednosti i znanja koji nisu uvek uzoran putokaz za život. Uči ga da je istorija jedna beskrajna bol i da je higijena iznad svega važna, ali mu, isto tako, otvara ceo novi svet umetnosti i kulture, muzike i knjiga, sistematski ga preobražavajući kroz izlaganje nizu kulturoloških i umetničkih referenci koje ga kao zid razdvajaju od vršnjaka, i nepovratno izmeštaju iz svakodnevice.
„Niko nije stvarao misaone serpentine“, kaže Bubi o vršnjacima, koji ne znaju ništa o Maleru, Bertolučiju, Eminemu. Nepoznato im je i da su Lasica i Bubi deo lanca trgovine decom koju iz kartonskih kutija i neuslovnih kuća prevoze u „zemlju mekih jorgana i preskupih sokovnika“. Spasavaju malu decu od batina i bede, a „njihovi roditelji nam ih sami nude“: Bubiju je jasno da je u rizičnom poslu primopredaje malih bića kajanje univerzalni jezik sveta.
Nensi Springer, „Enola Holms: slučaj nestalog markiza“, Štrik i Odiseja, 2023.
Prva knjiga iz serijala o mlađoj sestri Majkrofta i Šerloka sledi nit neoviktorijanske literature za decu i omladinu u kojoj se suptilno ukazuje na razne mogućnosti subverzije zadatih društvenih uloga – ali i na vešto ignorisanje običajnih praksi kojima je bio cilj da marginalizuju žene.
Roman misterije i potrage – prvi put objavljen 2006. – bio bi standardni primer napetog zapleta, uverljivog pripovedanja i nizanja neizvesnosti i obrta, da nije dodatno osenčen spregom lucidnosti i nesigurnosti glavne junakinje. Mlada devojka – kojoj je slobodoumna Judorija, ljubiteljka šifri i simbola, dala ime koje se od nazad čita kao „alone“ (sama) – vodi usamljeničku borbu protiv čitavog niza situacija normalizovanog nasilja prema ženama, sve to dok se muči da reši zagonetku nestanka svoje majke. Nensi Springer samosvesnoj i otresitoj četrnaestogodišnjakinji daje odlučnost i logiku, kako bi se detaljno propitale sve teme ženske potlačenosti i marginalizacije – od odevanja do nasleđivanja: „u očima zakona, novac nije pripadao ni majci ni meni“, kaže Enola kad pronađe novčanicu koju joj je majka ostavila; „zar ne bi bilo apsurdno kad bih vratila ovu banknotu od sto funti Majkroftu samo zato što se rodio prvi?“
Era Džeka Trboseka vreme je internata u kojima su devojke danonoćno nosile korsete, ne mogavši da se sagnu ni opuste, jer su bili „toliko čvrsti da su pomerali unutrašnje organe i deformisali grudni koš“. Enola je rešena da svoje obrazovanje ne prepusti mestu gde je odeća vid nadziranja i nametanja samokontrole – tim pre što je njena majka srećno pobegla u nomadski život, gde nema ukosnica ni korseta.
Bonus video: Sajam knjiga
