O trendu da se glumci, pisci, pevači, sve češće javno ispovedaju o svojoj burnoj prošlosti za Nova.rs govore novinar Branko Rosić, dramaturg Ivan Jovanović, pisac Zoran Ćirić i rediteljka Maja Uzelac.
Ko iole prati priče iz šou biznisa i sveta umetnosti, može da primeti da je poslednjih godina masovna pojava ispovest poznatih o nekadašnjim nestašlucima iz mladosti – korišćenju opijata. To je već postao trend kod glumaca, muzičara ili pisaca, nešto što je cool za biografiju, jer su priče o drogama uvek imale specifičnu auru – zabranjeno, a uvek zanimljivo i intrigantno. Da li se sve to dešava jer su ogoljene ispovesti postale popularne još od “Moje borbe” Karla Uvea Knausgora ili je jednostavno “novo cool” pričati o vlastitim demonima iz prošlosti, zanimljivo je pitanje.
U samo nedelju dana u medijima se pojavilo nekoliko ovakvih primera. Kristin Mekvi, klavijaturistkinja i pevačica grandioznih Fleetwood Mac otvoreno je čitaocima “Gardijana” pričala kako je kokain bio njen izbor i kako joj je pomagao da bude bolja na sceni. Glumac Bredli Kuper se u podkastu Smartless ispovedao o svojoj zavisnosti od kokaina pre dvadesetak godina, svetski poznati pisac Hanif Kurejši je prošle nedelje u Zagrebu pričao o tome kako voli ilegalne droge i kako se jednom prilkom u vozu drogirao sa čuvenim Bilijem Ajdolom…
Da ne govorimo o knjigama i autobiografijama rokenrol zvezda, koje su često pune takvih detalja. Na primer, autobiografija Pitera Huka, nekadašnjeg basiste grupe New Order ili nedavno preminulog alternativnog heroja Marka Lanegana…
Pisac i novinar “Nedeljnika” Branko Rosić, je sjajan poznavalac pop kulture, ali i svih njenih lica i naličja. Ovaj nekadašnji beogradski panker kaže za Nova.rs da je ovo vreme rijalitija, i to ne samo kada u prostore „TV Stvarnosti“ uđu anonimni, već i kada slavne ličnosti ispovedaju svoje privatne stvari.
– Od prebijanja partnera, do rehabilitacije. Ovo je vreme poistovećivanja, pa su valjda i zvezde još veće zvezde ako liče na nekog od nas običnih. „Eto, i on je duvao, odvaljivao po pivu ili viskiju, prevario ženu… Nekada su se te problematične epizode iz života poznatih saznavale u biografijama. Nije se ni Rok Hadson autovao kao gej, jer je bio miljenik žena, pa je njegova homoseksualnost otkrivena tek kada je dobio AIDS, a pre toga poljubio Kristl, ženu Blejka Karingtona u „Dinastiji“.
„Pa ne misli narod da smo u studiju na kiseloj vodi“
Rosić dodaje da se danas sve promenilo, pa je i poželjno da su zvezde ranjive i „iste“ kao i svi.
– Otuda i najnoviji talas priznanja slavnih da su koristili narkotike. To odavno nije tabu. Čak je i Bil Klinton imao manje problema priznanjem da je duvao nego kada je otkriveno da je lagao u slučaju Monike Levinski. Kod nas je Bregović kao i uvek bio prvi u svemu pa i priznanju da je koristio narkotike. Tu je i manje poznat odgovor jednom novinaru na pitanje da li je stvarno Bijelo dugme po ugovoru o snimanju albuma imalo u rajder listi i kokain da bi kapci bili podignuti tokom napornog pravljenja hitova. Brega je odgovorio „Pa ne misli narod da smo u studiju na kiseloj vodi.“ Ipak kod nas je sve sramežljivo pa se i dalje smatraju tabuom nečiji gresi iz mladosti pa čak i kad je džoint „turistički“ završio u nečijim prstima – zaključuje Rosić.
Narkotici su integralni deo umetnosti i pop-kulture već decenijama. Počevši od opijumskih avantura Žana Koktoa preko Valtera Benjamina i njegove knjige „O hašišu“, „bitnika“ na čelu sa Vilijamom Barouzom, gotovo svih muzičara od Čarlija Parkera pa do danas…
„Danas svi šmrču, gutaju, puše…“
Dramaturg Ivan Jovanović kaže za Nova.rs da se upravo u toj transparentnosti prihvatanja droge kao sastavnog dela „umetničkog života“ ili, u velikom broju slučajeva, inspiracije za sam nastanak dela ogleda i ispovedni narativ uživalaca-autora.
– Taj narativ zavisi od trenutne situacije u kojoj se nalaze umetnici i javne ličnosti – da li su na odvikavanju pa je ispovest poput dramskog moraliteta o paklu droge ili su u piku slave pa se hvale ili im je, prosto, ponestalo novca i pokušavaju da unovče sopstveni životopis (auto) biografskim knjigama. Na kraju, sve zavisi od publike i njihove percepcije autora – zaključuje Jovanović.
U neka ranija vremena, kada zavisnost određene zvezde nije mogla da se sakrije, pominjale su se tablete za spavanje kao eufemizam za određenu drogu. Tako je javnost mogla lakše da prihvati nečije probleme, i ako nikom nije bilo jasno kako se to neko drogira pilulama za nesanicu, to je funkcionisalo kao krizni PR.
Pisac Zoran Ćirić, u svom stilu komentariše nove trendove sa ispovešću poznatih.
– Opet se sve svodi na skorojevićki snobizam… Danas svi šmrču, gutaju, puše. Sve je to već rođeno s narkomanskim genom! Ne znaju oni šta je „strejt“. To je neka vrsta komercijalnog mita, vrlo blizu glumljenih živih svetaca – objašnjava Magični Ćira.
Mali broj ljudi je u stanju da se nosi s velikom slavom, mnogima je ona i velika kazna, kako bi rekao De Gol. Uglavnom je droga zamena za ono što ljudima nedostaje, ili privid te zamene.
Rediteljka Maja Uzelac smatra da su scene u filmovima i knjigama u kojima se ljudi drogiraju najdosadnije.
– Ja se nikad nisam drogirala i moram da priznam da – koliko god to sad bilo, po svemu sudeći jako ankul – nikad nisam razumela zašto bih. Mislim da ljudi koji se time hvale kao stavkama u biografiji verovatno u njoj nemaju dovoljno pitoresknih stavki drugog tipa – završava Maja ovu našu priču o novom trendu.
Bonus video: Luna Park – profesor Lađušić
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar