Ja imam dovoljno razloga da nastavim tamo gdje sam stao prije 20 godina, želio sam da mi dijete živi i radi u svojoj državi pristojno i dostojanstveno od svoga rada, kao i mnoga druga djeca, a šta smo doživjeli, šta smo im ostavili?
Ovako je u velikom intervjuu za Nova.rs prošlog maja govorio bubnjar Dragoljub Đuričić koji je danas preminuo u Beogradu od posledica koronavirusa.
Đuričić je sa svojim bubnjarima bio jedan od simbola građanskih protesta protiv krađe izbora 1996. i otpora diktaturi u drugoj polovini devedesetih.
I 5. oktobra 2000. na najvećim protestima koji su doveli do konačnog pada Miloševićevog režima, Dragoljub je sa svojim bubnjarima bio na ulici.
Na pitanje našeg novinara Matije Jovandića da li bi ponovo izašao na ulicu i predvodio proteste, Đuričić je u pomenutom intervjuu odgovorio:
„Vidim da mi se sin uskomešao, jako je nezadovoljan. Posmatram ga i pitam se “a kako i ne bi?”. Neću o njemu, o tome zašto i kako… Dobro svi znamo šta nam mladi misle i šta im je imperativ. Šta smo im ostavili, da li smo uspjeli da im napravimo pristojno mjesto za život ako nam toliko odlaze? Ja imam dovoljno razloga da nastavim tamo gdje sam stao prije 20 godina, želio sam da mi dijete živi i radi u svojoj državi pristojno i dostojanstveno od svoga rada, kao i mnoga druga djeca, a šta smo doživjeli, šta smo im ostavili?
U međuvremenu je bilo svega i svačega, uglavnom sam ćutao, osjetio sam da neki ne smiju da me zovu u medije, a drugi su preko mojih nezvanja dokazivali svoju privrženost vodećima. Ne volim da se ponavljam, ali nikad ne reci nikad…
Bubnjari Beograda su odavno postali simbol promjena i dio novije srpske istorije, pa… ko zna, možda se bliži dan da opet uzmem doboš u ruke, vidjeti ćemo kako će se stvari razvijati. Ko zna… ”
Jedno od pitanja glasilo je šta biste poručili vlasti, a šta opoziciji?
„Želim da poručim i vlasti i opoziciji da slušaju šta narod ima da kaže, ali da imaju na umu da narod čine i “ovi” i “oni” i da država postoji da bi bila u službi naroda, a ne narod u službi drzave, da ne gube iz vida činjenicu da je narod njihov poslodavac, da ima pravo da ih mijenja onda kada oni posao ne obavljaju valjano. Jednako kako se sadašnja vlast oglušuje na postojanje drugog mišljenja, tako se i sadašnja opozicija ponašala prema postojanju ovih drugih. Srbiju ipak čini i seljak, i profesor, i doktor, i pijacar… J… ga, to se nekako uvijek zaboravi“.
Kompletan intervju sa Dragoljubom Đuričićem možete pročitati ovde.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare