Doživeo sam ljudsku potrebu da mi nadahnuće u ovim godinama bude osama i da mi nije dosadna. I da mi je misao beskonačna kao kosmos, i emocija, i priča... I smeh, fala bogu, za njega uvek imam inspiraciju. Takve se stvari događaju, da bez obzira na to to posle tog smeha budem tužan, jer je suština i tužna, moram se nasmejati. Mislim da je on dobar za zdravlje i očuvanje čitave nacije, kaže za na naš portal Nova.rs čuveni bubnjar Dragoljub Đuričić, učesnik Prognane a slobodne Nušićijade koja će se emitovati od 3. do 5. septembra na TV Nova S.
Ivanjički festival kulture i zabave, humora i radosti iniciralo je Udruženje građana KudeS (Inicijativa za kulturnu decentralizaciju Srbije) i obnovilo ga 2009. u partnerstvu sa lokalnom samoupravom. Sve do 2018. kada je lokalna vlast odlučila da KudeS, glavni organizator Nušićijade, više nema nadležnost nad festivalom.
U saopštenju UG KudeS povodom ovog događaja, između ostalog, piše: „…Nušićijada koju smo mi stvorili bila je angažovani ali nepolitizovani festival, praznik kulture, humora, radosti i slobode. Mi i dalje verujemo da sloboda, za čije slavljenje možda plaćamo cenu, nije artikal koji se, kao narodno poverenje u Nušićevim komedijama, baca na kantar i plaća. Nušićijada nije samo neki projekat pod takvim imenom; Nušićijada je način življenja. Ivanjica nije nečija prćija ili kraj sveta; Ivanjica može da bude svet, čak i njegov centar, samo kada joj mi to dozvolimo…“.
– Ja sam nekim slučajnim bivanjem na pravom mestu, sa mnogo ponosa, doživeo prognanu Nušićijadu. Jedino što mi je ta reč prognana nekakav višak, budalaština. Ko uopšte razmišlja da treba prognati Nušićijadu i od nje napraviti kupusijadu – komentariše Đuričić, dodajući da bi voleo da se popne na vrh Avale, na toranj, i da dobošem skrene pažnju da kaže ljudima da sačuvaju minimum duhovne slobode.
– I da ne dozvole da u njima nestane minimum buntovnosti jer će za bilo šta u životu, bilo kad, i to biti potrebno.
Da li ste vi sačuvali buntovnost?
– Ja sam živeo vreme kao postgeneracija rokenrola koji je u jednom trenutku zavladao svetom jer su se pojavili neki mladi ljudi nakon pobede nad fašizmom, koji su imali nešto da kažu drugačije od onih jer su ovi trijumfalno govorili – pobedili smo fašizam. I onda im je dozvoljeno da nešto kažu, ali niko ih nije slušao kao pesnike. Ko bi slušao Džima Morisona da je držao pesničke večeri ali uz gitaru, i uz bend vi to čujete. I oni su promenili svet. Ja sam rastao postvreme sa njima i negde duboko u sebi urezao buntovnost. Neko se pita, otkuda ja 2000. na ulici, pa iz mog života! To je odgovor na moju posvećenost životu koji sam izabrao i koji me je trendovski obuzeo kao klinca. I do dana današnjeg me to drži. I tu je ta snaga.
Nema vas na ovim poslednjim protestima. Zašto?
– Stalno me zivkaju za nekakve proteste, ali oni nisu dobro definisani, nemaju krajnji cilj. Kao, ajde nek se dogode, malo su ofrlje, nisu iz duše po mnogo čemu. Zato ima mnogo plaćenih bubnjara i dobošara koji su za to plaćeni nekih 20 evra, koji kažu da to rade kao profesionalci i nije im važno ispod koje zastave plove. To je prosto takav trend vremena u kojem živimo, to je kao kad neko švercuje 500 tona kokaina i baš ga briga da li brod ima panamsku ili srpsku zastavu.
Pročitajte još:
Da li biste stali na čelo kolone sa dobošem da se ova proterana Nušićijada vrati u Ivanjicu?
– Nušićijada, odnosno Nušić, jeste vreme satire jednog čoveka koji je tako davno otišao, ali je neverovatno koliko je on toliko dobro prokljuvio ovaj mentalitet i sve, tako da je on naš savremenik. Dakle, meni Nušić nije prošlost. On je moj prijatelj, ja živim sa njim. Zato, naravno da bih stao na čelo takve kolone, zato što bi ona donela tom satirom ozbiljnu opomenu šta ne valja. Izrugivanje i ismejavanje onoga što ne valja, to je samo korisno za jedno društvo. I ako to dopre do malog broja ljudi, i da se to širi kao ova epidemija, pandemija, tu je neka suština i u to verujem. Mi imamo neku frazu i parafrazu biće bolje, pa ako se ne potrudimo, neće biti. Čovek za bilo šta što želi u životu mora da se potrudi.
Čime ste okupirani u poslednje vreme?
– Ima jedna stvar koja me veoma muči i tera na ozbiljna razmišljanja, a vrlo je jednostavna. To je vreme. Ono ide, ili si se ukačio ili nisi. To je ritam. Pauziraš, ono svejedno ide. Još kada sam mali bio čudio sam se zašto ljudi čekaju Novu godinu, ona će doći tačno kad treba, što je čekamo? Ono čime se ja ceo život bavim i čemu sam posvetio svoje godine – to je ritam. A u analizi ritma je vreme. I to vreme je moja suština. Svaki čovek koji pokuša da ga zaustavi glup je kao june, jer je to nemoguće. Trendovi se menjaju, čovek svašta izmišlja i dopunjuje, samo prave vrednosti ostaju. A vreme ide…
Prognanu a slobodnu Nušićijadu, pod sloganom “Ako ne govorimo sad, biće dockan” ( Branislav Nušić, “Sumnjivo lice”) osim na TV Nova S, možete pratiti i na društvenim mrežama kao i na Jutjub kanalu festivala Nušićijada.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare