Kroz njega je "roker" postao ličnost iz ovog naroda: Dragan Ambrozić povodom smrti Bore Đorđevića

Muzički kritičar Dragan Ambrozić nije neko koga ćete na bilo koji način vezati za senzibilitet Bore Đorđevića, ali je sigurno čovek koji će i takvu jednu figuru znati dobro da opiše, bez cinizma.

- Šta god mislili o njegovom celokupnom stvaralaštvu, Bora Đorđević je bio jedna od najzaslužnijih osoba zbog koje je rokenrol u našim krajevima doživljen kao deo naše kulture. Uspeo je da ono što je jedan važan deo poruke rokenrola ne samo prevede na srpski jezik, nego i da nekako sve to umetne u domaća, već postojeća shvatanja i tipove karaktera. Tako je "roker" postao deo srpskog miljea, prepoznatljiv kao takav čak i onima koji nisu ništa znali o rok muzici. Kroz njega je "roker" postao ličnost iz ovog naroda. Kao da je oduvek bio tu - kaže Ambrozić za Nova.rs.

On je samo jednom imao priliku da vidi Boru izbliza uživo, kako kaže, ali taj susret je mnogo govorio o njemu.

- Posle odličnog koncerta Erica Burdona u Domu sindikata (Belef 2006, selektor Zorica Kojić), u čijoj sam organizaciji učestvovao, pratio sam ostarelog legendarnog engleskog rokera dok je polako izlazio na službeni izlaz do limuzine koja će ga odvesti u hotel. Taj izlaz se nalazi u onom sokačetu iza te zgrade, koga zovu Čavketov pasaž. Sledeći ovu veličinu koja je zadužila generacije svojim glasom i stavom, kao jedno od definitivnih oličenja rokenrola, impresionirala me je Ericova skromnost i prirodnost - bio sam siguran da će se od srca pozdraviti sa fanovima, ako ga neko bude čekao. Međutim, kako je dosta vremena prošlo od završetka nastupa, u polumračnom sokačetu je - na pristojnoj daljini - stajala samo jedna strpljiva osoba da sačeka Erica Burdona.

Kada je bolje pogledao, dodaje,  shvatio je da se u senci šćućurio Bora Đorđević.

- Prišao sam Bori i rekao mu: "Ako hoćete, možete da mu priđete i upoznate se". On je odgovorio: "Neka, hvala, samo sam hteo da ga vidim iz blizine". Siguran sam da je žudeo da mu sve kaže, ali se suzdržao i povukao da ne bi narušio svetost tog trenutka. Činjenica da je Bora Đorđevič toliko voleo jednog od svojih idola (čije pesme je i obrađivao), da nije smeo ni da mu priđe - govori o tome koliko je osećao strahopoštovanje i, pre svega, voleo muziku. I tako ga treba pamtiti, kao čoveka koji je svim srcem voleo muziku.

Bonus video: Komemoracija Jagošu Markoviću