Đorđe Balašević je jedno veliko poetsko, šarmersko, šansonjersko ime, čovek koji će iza sebe ostaviti toliko traga da će ga generacije i generacije slušati, prepričavati, čitati, tako da o njemu volim da govorim samo u sadašnjem trajnom vremenu, jer to je čovek koji ne može da prođe i ne može da ode, kaže za Nova.rs Đorđe Milutinović, koji je bio šef koncertne agencije pri Sektoru za kulturu Sava centra, a potom direktor Arene.
– On je već držao koncerte u Sava centru kada sam ja došao, zahvaljujući mojim kolegama. Početkom novembra telefoni su zvonili kao usijani, a svi koji su zvali imali su samo jednu molbu – da im sačuvamo, rezervišemo karte za Balaševićev koncert. Ulaznice su počinjale da se prodaju krajem novembra. Sećam se jednog 1. decembra, padao je jak sneg, došao sam na posao, a obezbeđenje mi je reklo da odem do Svečanog ulaza. Imao sam šta da vidim. Od parkinga do hotela Interkontinental bio je red ljudi koji su celu noć čekali da se otvori blagajna. Sneg je nemilosrdno vejao i onda je naše ugostiteljstvo kuvalo čajeve i obezbeđenje je nosilo ljudima da se ugreju. To je bio odraz neke ljubavi prema ljudima kojima su novogodišnji i božićni praznici počinjali Balaševićevim koncertima.
A njegovi koncerti su, ukazuje Milutinović, bili pravi praznik, publika je dolazila svečano obučena, svi su bili raspoloženi, nasmejani, u društvu onih koje vole.
– Dolazili su na praznik dobre muzike i dobrog raspoloženja, pametnih reči, i svega što je Đorđe uvek umeo da stvori i zbog čega će ostati jedna od najsjajnijih zvezda na našem muzičkom nebu. On je na koncertu imao salve smeha i litre suza. Smenjivalo se to raspoloženje od nostalgije i tuge panonske do životne radosti. Publika ga je puna četiri sata netremice gledala i slušala. To nije bio šou, lajt šou, bili su divni muzičari i jedan mađioničar koji je vodio publiku i govorio ono što mnogi nisu smeli da kažu, ni najboljem prijatelj ni bračnom drugu. Đorđe je govorio o politici, državi, o svemu onome što nas čeka i što nas je, nažalost, i dočekalo.
Održao je 130 koncerata, a svake godine ih je bilo sve više i više i da je zakazao i još tri, rasprodao bi, ističe Milutinović.
– Publika ga nije napuštala, neki su i po nekoliko puta bili na njegovom koncertu u istoj sezoni. Moje zadovoljstvo je bilo neopisivo kada smo se veoma brzo i jako dobro u dva SMS-a dogovorili da nastupi u Areni kada sam tamo prešao da radim. To je bilo 30. decembra 2016. i 2017. godine. Veliki koncerti su tada počeli da prodaju karte onlajn i mi smo ih pustili u prodaju pet minuta iza ponoći. Odmah je pao sistem. Do devet ujutru smo prodali 12.000 ulaznica i u narednim danima još one 3.000. Bio sam malo zabrinut kako će publika reagovati da stoji tih nekoliko sati na njegovom koncertu, ali prošlo je lako jer vreme sa njim tako prolazi pošto je on vanvremenski. U Areni je bilo nekih novih klinaca koji su znali njegove pesme i taj koncert su doživljavali na neki svoj način, cupkajući, pevajući i praveći selfije.
U Beogradu je Balašević osim rekordnog broja koncerata u Sava centru i ova dva u Areni, nastupao i u Domu sindikata, u Madlenijanumu, na Ušću, podseća naš sagovornik.
– Bio je kozer i šarmer, umeo je da animira publiku kao niko. Bio je muzički i idejni vođa kroz neka smutna vremena. Nažalost, sve je predvideo i jednostavno treba skinuti kapu i zahvaliti se na tome što si mogao biti u njegovoj blizini – zaključuje Milutinović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare