Reizdanje romana "Dvori od oraha" Miljenka Jergovića, delo "Sećanju na sećanje" Marije Stepanove i "Matriks" Loren Grof novi su naslovi koje je nedavno objavila izdavačka kuća Booka.
Miljenko Jergović u knjizi „Dvori od oraha“, koja gotovo dve decenije ne prestaje da privlači nove generacije čitalaca, obrnutom hronologijom prati Reginu Delavale od smrti 2002. do rođenja 1905. godine.
Kroz priču o njoj i njenoj porodici književnik ispisuje hroniku jednog veka dočaravajući kako se turbulentni istorijski događaji prelamaju preko leđa malog čoveka, podsećaju iz izdavačke kuće Booka.
„Možda je neko u srpskoj, hrvatskoj ili bosanskoj književnosti napisao i nešto bolje i sveobuhvatnije o jednom istorijskom udesu i njegovim ljudskim reperkusijama, ali iskreno rečeno, ne mogu da se setim takvog slučaja“, napisao je Teofil Pančić o „Dvorima od oraha“, knjizi koja je originalno objavljena 2003. godine, dok je nemački „Tagesšpigel“ ocenio je da je reč o „rafiniranom divu od romana“, a „Zidojče cajtung“ izneo sud da je pisac „uspeo da pronađe ravnotežu između malog događaja i velike istorije, između pojedinačne sudbine i tipologije“.
Pred čitaocima je i knjiga godine u Rusiji – „Sećanju na sećanje“. U pitanju je debitantski roman Marije Stepanove, jedne od najuticajnijih savremenih ruskih pesnikinja. Kombinujući eseje, fikciju, dnevničke zapise i istorijske dokumente, i stvarajući nesvakidašnju knjigu o porodici ruskih Jevreja u Sovjetskom Savezu, autorka donosi priču
o neupadljivim, običnim ljudima koji su preživeli vek obeležen tragičnim događajima.
Stepanova, kako navode iz Booke, razmatra i etiku pisanja o mrtvima i trenutak u kom se ono pretvara u eksploataciju ljudi koji više ne mogu da prigovore, istražuje odnos iskustva i pamćenja i nudi intrigantan pogled na sećanje, koje je lično, i istoriju, koja bi trebalo da bude objektivna.
Nakon romana „Suđaje i furije“ pred čitaocima je i novo delo Loren Grof „Matriksa“, kojim autorka slavi žensku snagu, inventivnost i smelost. Zasnovana je na liku prve francuske pesnikinje Marije od Francuske, koja je proterana s dvora i poslata da bude nastojnica u siromašnoj opatiji.
Sve nepoznanice o životu pesnikinje autorka rekonstruiše u smelu viziju ženske ljubavi, skrivene seksualnosti i žestoke odanosti. Ispisan poetičnim i živopisnim stilom, kako preciziraju iz Booke, roman Loren Grof o životu opatica u 12. veku deluje uzbudljivo i dinamično poput trilera.
Bonus video: Beogradske adrese srpskih pisaca
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar