Podeli:
Nikola Kusovac i Vladan Vukosavljević Foto:Arhiva/Zoran Lončarević

Sedam slika Nikolaja Reriha iz Narodnog muzeja koje treba da budu predate Rusiji u zamenu za "Peterburški list Miroslavljevog jevanđelja" nisu svojevremeno donete u Beograd kao vid ruske zahvalnosti, nego su voljom autora date na pozajmicu, tvrde u Ministarstvu kulture i informisanja, i navode da je nekadašnji kustos ove ustanove, istoričar umetnosti Nikola Kusovac, "obmanuo javnost" govoreći o tim delima.

Slike Nikolaja Reriha iz Narodnog muzeja dospele su ponovo u fokus javnosti nakon što je Državna duma Rusije 23. juna ratifikovala sporazum sa Srbijom, prema kojem će Rusija vratiti originalnu 166. stranicu Miroslavljevog jevanđelja, iscepljenu i odnetu sa Hilandara sredinom 19. veka u Sankt Petersburg, a Srbija će u zamenu za to Rusiji dati sedam dela poznatog ruskog slikara iz prve polovine 20. veka koje se čuvaju u beogradskom Narodnom muzeju.

Govoreći o ovakvoj razmeni, istoričar umetnosti i nekadašnji kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac rekao je za portal Nova.rs da mu je žao što se Srbija odrekla svih sedam Rerihovih slika, da je Rusima mogla da bude data jedna od njih, kao izraz dobre volje. Kusovac smtra da razmenu sedam Rerihovih dela za stranicu iz Jevanđelja obavlja “neko ko nema pojma kako se prave muzejske zbirke”, ističući da su “te slike poklonjene Narodnom muzeju tridesetih godina prošlog veka” i da je sam autor odobrio da one ostanu u ovoj beogradskoj ustanovi.

Međutim, na njegove reči reagovalo Ministarstvo kulture odakle “sa žaljenjem konstatuju da je Nikola Кusovac svojim izjavama pokazao skoro potpuno neznanje o složenim kulturnoistorijskim okolnostima vezanim za nedostajući, tzv. ‘Peterburški list Miroslavljevog jevanđelja’. Osim toga, on je obmanuo javnost neistinitim navodima u vezi sa pravnim statusom sedam dela Nikolaja Reriha – tri ulja na platnu, jednog ulja na dasci, jednog ulja na kartonu i dve tempere na papiru, koja se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu. Pomenuta dela nisu stigla u Beograd kao vid ruske zahvalnosti, kako tvrdi Кusovac, već su voljom samog autora data na pozajmicu, što je javno dostupna i lako proverljiva informacija”, navode iz Ministarstva.

U Ministatstvu “sa čuđenjem” gledaju i na Kusovčev stav o stranici iz Miroslavljevog jevanđelja.

Miroslavljevo jevanđelje, Foto: HO / AFP / Profimedia

“Imajući u vidu njegovo višedecenijsko prisustvo u ustanovama kulture i na javnoj sceni, čudi da Nikola Кusovac nije upoznat s time da Miroslavljevo jevanđelje nije samo jedinstveni i raritetni primerak stvaralaštva svoga vremena i svedočanstvo o posebnim istorijskim događajima i ličnostima, već i nulta tačka srpske kulturne istorije, živa dragocenost koja duboko prožima sveukupan nacionalni identitet i zajedničko istorijsko sećanje. Zbog svega toga teško je, pa i nemoguće, praviti poređenja o značaju za srpsku kulturu između Miroslavljevog jevanđelja i sedam dela stranog autora, od čega samo tri slike na platnu, koja po mnogim ocenama ne spadaju ni u najpoznatije ni u najvrednije što je Rerih naslikao”, navode u Ministarstvu.

U Ministarstvu ocenjuju i da je “Кusovac ovim nepotrebno ružnim postupkom dodao još jednu liniju na svoj već odavno kontroverzni portret i poteze u oblasti procene vrednosti kulturnog blaga”.

Miroslavljevo jevanđelje, nastalo oko 1185. godine, smatra se najstarijim sačuvanim ilustrovanim srpskim ćiriličnim rukopisom. Jednu, 166. stranicu od 181 koliko ih ukupno ima, iz Jevanđelja pisanog na pergamentu najverovatnije je na svoju ruku otcepio ruski arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski pri poseti Hilandaru 1845/46. godine i odneo ga u Rusiju, a danas se čuva u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Petersburgu. Da je ta stranica tamo nije bilo nepoznato domaćoj kulturnoj javnosti. Stručnjaci iz Srbije su napravili kopije, one su muzejski obrađene i jedna od njih priključena je originalu koji se čuva pod posebnim uslovima i samo je retko dostupan javnosti.

O originalnoj stranici u Sankt Petersburgu počelo je ponovo da se govori nakon posete ruskog predsednika Vladimira Putina januara 2019. godine Srbiji, kada je najavljeno da će ona biti vraćena. Skupšttina Srbije je u januaru ove godine posebnim aktom potvrdila sporazum između vlada Srbije i Rusije da se 166. stranica vrati Srbiji, a da se u zamenu za nju da sedam Rerihovih slika.

Slikar i mistik Nikolaj Konstantinovič Rerih (1874-1947) smatra se kultnim ruskim umetnikom i misliocem i, prema pisanju medija, planiramo je da ove godine bude otvoren njegov muzej u Moskvi.

Nikolaj Rerih Foto: Artyom Geodakyan / TASS / Profimedia

Kao veliki svetski putnik, u Indiji se priklonio mističkim učenjima. Smatra se i začetnikom nju-ejdž filozofije u Rusiji, a u više zemalja u svetu osnovani su pokreti po njegovom učenju, među kojima i jedan u nekadašnjoj kraljevini Jugoslaviji. Među odlikovanjima koja je dobio za života su i orden francuske Legije časti, orden Polarne zvezde švedskog kralja, ruski ordeni Svetog Stanislava, Svete Ane i Svetog Vladimira, kao i orden Svetog Save, dobijen u Jugoslaviji.

Iza njega je ostalo 7.000 slika, kao i 30 književnih radova, a više puta bio je nominovan za Nobelovu nagradu. Njegove slike, prema nekim procenama, koštaju iznad 40.000 dolara i nalaze se u brojnim kolekcijama širom sveta.

U Narodnom muzeju čuvaju se Rerihove slike “Sveti gosti (Dobri posetioci)”, “Berendej. Selo (Naselje Berendejeva)”, “Zvonjenje (Zov zvona)”, “Burgustan na Kavkazu (Burgustan. Kavkaz)”, “Sveti Sergije (prepodobni Sergij Radonješki)”, “Nacrt ženskog kostima za ‘Snjeguročku'” i “Nacrt ženskog kostima za operu ‘Snjeguročku'”. Te slike izlagane su pojedinačno ili grupno više puta, a poslednji put na postavci u čast Pita Mondrijana 2014/15.

Kusovac je, govoreći za naš portal, naveo da se Rerihova dela ne ubrajaju u sam vrh ruske umetnosti, da su tu pre Šagal ili Kandinski, ali da sedam njegovih slika iz Narodnog muzeja vrede “pet, šest miliona” i da ih mi “dajemo Rusima”. Protiv povratka stranice Jevanđelja nema ništa protiv, štaviše kaže da ga raduje što će ono biti kompletirano.

Nakon što je ruska Duma ratifikovala sporazum sa Srbijom, sledeći korak je da ministarstva spoljnih poslova dvaju zemalja realizuju razmenu instrumenata o potvrđivanju, a do razmene bi, kako smo već pisali, moglo da dođe na jesen, kada se očekuje Putinova poseta Srbiji.

U Narodnom muzeju nameravaju da nakon razmene instrumenata o potvrđivanju prirede i izložbu Rerihovih slika.

Komentari

Vaš komentar