3
Loša je taktika da se skoro cela filmska scena, svi filmski stvaraoci koji su ukazali na hirovitu i neobrazloženu odluku Upravnog odbora Filmskog centra Srbije etiketiraju kao disidenti, cenzori, lopovi, otpadnici, kao bogati reditelji koji pljačkaju narod. Država im daje sve pare, a oni se bune... Lažni disidenti… E, pa neće moći, kaže za Nova.rs reditelj i profesor FDU Darko Bajić.
Svi „samoprozvani disidenti imaju po nekoliko filmova podržanih od strane države, pa ko ih onda cenzuriše“, bila je „odbrana“ predsednice Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Jelene Trivan na skandal koji je izazvala odluka tela kojim predsedava da suprotno preporuci svoje komisije i bez obrazloženja ne dodeli finansijska sredstva za filmove Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića. Reagujući na osude stručne javnosti, Trivanova je, umesto obrazloženja, kazala kako svi koji su se oglašavali u javnosti, među njima i Ognjen Glavonić, i Darko Bajić, i producentska kuća Srdana Golubovića, snimaju filmove.
Kao jedan od osnivača Filmskog centra Srbije i inicijator formiranja brojnih filmskih asocijacija, i svojevremeno predsednik UO FCS, reditelj i profesor FDU Darko Bajić, osvrćući se na buru u javnosti koja se podigla zbog poništavanja Pozivnog konkursa za eminentne reditelje, ističe u razgovoru za Nova.rs da je za „Jelenu Trivan film samo prolazna politička avantura“:
– A za moje kolege i za mene to je ceo naš život. Nešto se mislim, šta bi se desilo velikom Živojinu Žiki Pavloviću da danas snima. Da li bi konkurs na kome bi učestvovao sa filmovima: „Hajka“, „Buđenje pacova“, „Kad budem mrtav i beo“ bio poništen – pita Darko Bajić i podseća da je po važećim propisima Komisija ta koja odlučuje o kreativnom delu projekta, a Upravni odbor samo o finansijskom:
– Postavlja se pitanje po kom osnovu je UO FCS-a (u čiju nadležnost, logično, ne spada čitanje scenarija), poništio izbor Komisije koju čine eminentni filmski stručnjaci, izabrani, upravo od tog tela. Ako je Jelena Trivan želela da postane generalica filmske scene, zašto je pucala sama sebi u nogu i viknula: „Juriš!“
Na koga? Da li je moguće da su filmski stvaraoci, njeni stvarni neprijatelji?
Loša je taktika da se skoro cela filmska scena, svi filmski stvaraoci koji su ukazali na hirovitu i neobrazloženu odluku UO FCS-a, etiketiraju kao disidenti, cenzori, lopovi, otpadnici, kao bogati reditelji koji pljačkaju narod. Država im daje sve pare, a oni se bune… Lažni disidenti… E, pa neće moći – odsečan je reditelj, koji naglašava da je svakom građaninu Srbije po Ustavu zagarantovano pravo na rad. Takođe, i da je izrada filma skupa i da zato u celoj Evropi postoji stimulacija produkcije nacionalnih kinematografija.
Napomininje i da se sredstva za stimulaciju kinematografije Srbije izdvajaju iz budžeta Srbije i da su to pare poreskih obveznika namenjena kulturi. Ali, i da kroz stimulaciju producent dobija samo deo (od 30 do 70 odsto) potreban za produkciju filma. I na kraju da je stvaranje filmskog dela stvaranje nacionalnog dobra.
– Nismo mi otpadnici, mi smo filmska scena Srbije, čiji filmovi su najgledaniji u regionu i nižu uspehe i nagrade u svetu!
Pozivni konkurs za eminentne reditelje bio je vaša i ideja Srdana Golubovića. I dok ste to predložili s najboljom namerom, da li ste mogli da sanjate ovakav ishod?
– Mislite, da postanemo „cenzori“, kako nas je nazvala Generalica Jelena Trivan. Podatak koji smo saznali kao članovi Komisije za sufinansiranje dugometražnog igranog filma jeste da se za ovaj konkurs izdvaja godišnje 220.000.000 dinara, to jest, stimulacija za osam do deset filmova. To čini 25 odsto od ukupnih godišnjih sredstava za za sve konkurse FCS-a. Ovo nam se učinilo nelogično i nesrazmerno, imajući u vidu da je broj kandidata na glavnom konkursu za dugometražni igrani film višestruko veći od svih drugih zajedno. U dogovoru sa Srdanom Golubovićem i članovima Komisije, kao predsednik komisije izneo sam ideju o novom konkursu za eminentne reditelje, koju je UO FCS prihvatio. Time smo pokazali pijetet prema vrhunskim rediteljima i povećali fond za dugometražni igrani film. Tako da nismo mi ti koji su cenzurisali filmove, već smo projekte najznačajnijih srpskih reditelja i scenarista predložili za novi konkurs.
Kada je UO FCS doneo odluku o poništavanju konkursa upozorili ste da to može ugroziti rad ovog tela, ali i sve konkurse. S obzirom da je u međuvremenu UO FCS napustilo četvoro članova, koliko je tek sad sve dovedeno u pitanje?
– Da, u ovom trenutku ulazimo u krizni period rada FCS-a, koji može dovesti do zastoja prozvodnje filmova u Srbiji. Zašto je ovaj konkurs toliko bitan za Generalicu? Da li se ona to nekom dokazuje? Braneći neodbranjivo, napadajući esnaf kome ne pripada, ona kao da je počela da vodi kampanju za svoj opstanak u FCS-u i odbranu svog političkog interesa. Generalice, nalazite se u zoni sumraka.
Znate, kad neko uđe u tuđu kuću, red je da poštuje decenijski doprinos onih koji su je gradili. Da poštuje filmske radnike, čiji je to dom.
Film beleži našu impresiju, osećanja, misli, sliku doba u kome živimo. I nisu nam potrebni tutori ni ovde, ni spolja. Tek tako će vremenu biti ostavljeno da sudi o našim delima. Decentralizacija u stvaralaštvu, i sloboda dijaloga različitosti, je osnova poštovanja istorijske i kulturne baštine Srbije.
„Braneći“ se od kritika struke predsednica UO FCS je više puta pomenula i vas. Zašto ste „na tapetu“ Jelene Trivan?
– Dok sam na predlog UFUS-a obavljao funkciju predsednika UO FCS-a (od maja 2011. do februara 2013. godine), učestvovao sam u donošenju Zakona o kinematografiji, koji je po prvi put ozakonio rad FCS-a, uticao da prva vanbudžetska sredstva od RRA i RATEL-a , od 7.000.000 evra, pristignu u FCS, inicirao sindikalno udruživanje svih struka u svoje profesionalne asocijacije. Međutim, baš tada, kada je FCS ojačao, morao sam da se suprotstavim grubom mešanju politike u naš rad i pokušaju ukidanja Centra. Ili kako su popularno govorili: „Vas treba precrtati… Vi ne treba da postojite“. I vrlo decentno su rekli da će oni biti ti koji će određivati koji će se filmovi snimati. Zato sam u FCS-u osnovao umetnički i stručni savet, sastavljen od 18 filmskih umetnika predloženih od strukovnih udruženja.
Na predlog tadašnjeg ministra, bio sam smenjen. Posle moje smene saveti su ukinuti. A sada se vidi koliko bi bilo značajno njihovo postojanje. Nepravilnosti u radu FCS-a ne bi bili tema društvenih mreža već bi se njima bavili filmski radnici, u zakonski izabranim telima naše filmske kuće.
Nije ovo prvi put da politički izabrani kadrovi, kojima je zadatak „da paze“ na kinematografiju, pokazuju samovolju i sukobljavaju se sa filmskom scenom Srbije. Postavlja se pitanje zašto oni koji ne pripadaju svetu filma žele da „stave šapu“ na autonomiju FCS-a i slobodu autorskog stvaralaštva.
Trivanova vas je optužila da ste sami sebi dodeljivali sredstva i da je novac išao na privatne račune za vreme vašeg mandata na čelu Filmskog centra Srbije …
– To je zaista vrhunac bezobrazluka „talentovane gospođe Trivan“. Nijedan dinar nije uplaćen nikome bez odobrenja UO FCS-a. A novac se uplaćivao filmskim kućama, a ne na privatne račune. A to da sam sebi uplatio pare za film, to je gnusna laž i velika uvreda, i to bez ijednog argumenata. Za to će ona da odgovara na sudu, i moraće da mi se javno izvini.
Napominjem da ni tada, a ni četiri godine nakon smene, ni ja ni moja filmska kuća „Magična linija“ nismo konkurisali za dodelu sredstava. Za mene je volonterska funkcija predsednika UO FCS-a bila velika čast jer sam služio kinematografiji i svojim idealima!
Ocena predsednice UO FCS jeste da “većina reditelja, samoprozvanih disidenata nikada nije bolje živela jer ima novca i podršku države više od svakog drugog građanina“. U te disidente ubrojala je i vas…
– Zanimljiva je ova teza o boljem životu filmskih reditelja. U proseku filmski reditelj u Srbiji snima igrani film jednom u pet ili sedam godina, a mnogima prođe više od jedne decenije. A kad reditelji nemaju posla, postaju neretko socijalni slučajevi.
Loša je taktika Jelene Trivan da priča o sedam puta većim sredstvima za film, kada zna da su sredstva koja se odvajaju za kulturu procentualno među najnižima u Evropi, manje od jedan odsto nacionalnog budžeta.
Optužba da smo lažni disidenti je besmislena, to valjda znači da nismo ni zaslužili da budemo disidenti. Ako smo disidenti, onda smo otpadnici, protivnici režima, oni koji odbacuju svoju veru ili napuštaju svoju političku partiju.
Kao filmski stvaralac nikada nisam pripadao nijednoj partijskoj strukturi, pa nisam mogao ni da je napustim, niti da je menjam. Živeo sam u raznim političkim sistemima i kritikovao sam ih u svojim filmovima, i to ću nastaviti da radim. Pravoslavac sam, veru ne mislim da menjam.
A što se tiče „silnih paruština“, koje sam kao reditelj stekao, snimajući često filmove bez podrške države, mogu samo da odgovorim da su mi najveća imovina moji filmovi.
Povodom čitave „fertutme“ oko FCS-a zapitali ste se da li ste, kao struka, odustali od osnovnog cilja da Filmski centar bude vaša, nezavisna i autonomna filmska kuća, i hoćete li dopustiti da i dalje neko drugi odlučuje o vama. Kakav će biti rasplet?
– Ne možete vi zavaditi filmske radnike onoliko koliko se oni mogu zavaditi među sobom zbog umetničkih sujeta, klanova, zavisti… Ali, mi filmski radnici veoma poštujemo kinematografiju Srbije i ne moramo da se međusobno volimo da bismo se zajedno borili za nju. Kao inicijator i osnivač Asocijacije filmskih reditelja izuzetno sam ponosan na naše zajedništvo i borbu za nezavisnost FCS-a!
Bonus video:
Bura na filmskoj sceni
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
