Foto: EPA/STR, Rights Managed / Mary Evans Picture Library / Profimedia

Rusija se posle 30 godina povukla iz trke za Oskara, i prvi put ova zemlja, još od raspada Sovjetskog saveza, bojkotuje najprestižniju dodelu nagrada u svetu filmske industrije.

– Predsedništvo Ruske akademije za film odlučilo je da ne nominuje svog kandidata za nagradu Oskar koju dodeljuje Američka akademija za filmsku umetnost – saopštila je tamošnja akademija.

Bojkotom Oskara se, kako konstatuju svetski mediji, dodatno produbljuje kulturna izolacija ove zemlje nakon početka rata u Ukrajini, a ova odluka izazvala je trvenja i u samoj Rusiji.

Samo dan nakon ovog saopštenja Pavel Čukraj, predsednik Ruskog komiteta za Oskara, u čijoj je nadležnosti izbor ostvarenja za nagradu Američke akademije za najbolji strani film, podneo je neopozivu ostavku.

Rukovodstvo Ruske akademije za film jednostrano je odlučilo da ne nominuje nijedno ostvarenje za Oskara. Takva odluka je nelegalna, nefer, i doneta je iza leđa nadležnog komiteta – naveo je Čukraj u obrazloženju ostavke.

Čukraj je ovim činom samo povukao nogu, s obzirom da su ostavke nastavile da „pljušte“. Naime, iz članstva ovog komiteta izašli su, kako prenosi „Varajeti„, i Nikolaj Dostaj, Vladimir Kot, Sergej Seljanov i Andrej Zvjaginjicev.

Glas protiv bojkota Oskara digao je i ugledni reditelj Aleksej Učitelj, izjavivši za agenciju TASS da mu nije jasno „šta se desilo“:

Aleksej Učitelj Foto: Denis Makarenko / Shutterstock Editorial / Profimedia

Svi članovi Ruskog komiteta za Oskara dobili su listu filmova koji mogu da budu kvalifikovani i čak su bili zakazani sastanci. I samo je odjednom stigla vest da Rusija bojkotuje Oskar. Urađeno je nešto što se protivi etici – kazao je Učitelj, naglasivši da bi Rusija trebalo da ima svog kandidata za Oskara kako bi svetu pokazali da u toj zemlji „filmska industrija još uvek postoji“.

Neimenovani izvor otkrio je ruskoj agenciji da je lista potencijalnih ruskih filmova, kandidata za Oskara uključivala čak 122 naslova.

Kao glavnog krivca za povlačenje Rusije iz trke za Oskara posle čak 31 godinu svetski mediji „imenuju“ reditelja Nikitu Mihalkova. Reditelj je još krajem prošlog meseca izašao iz članstva Ruskog komiteta za Oskara. Mihalkov, inače predsednik Ruske kinematografske unije, krenuo je tada u „rat“ protiv Američke akademije za filmsku umetnost, iako je, da ironija bude veća, svojevremeno bio laureat Oskara. Reditelj, kojeg mnogi nazivaju „Putinovim čovekom“ i koji od početka ruske invazije na Ukrajinu brani „specijalnu operaciju“, izjavio je krajem avgusta da je Ruski komitet za Oskara „potpuno irelevantan“:

Nikita Mihalkov Foto: Kommersant Photo Agency / ddp USA / Profimedia

– Birati film koji će predstavljati Rusiju u zemlji koja negira naše postojanje potpuno je besmisleno – istakao je Mihalkov za rusku agenciju, otkrivši tada da uveliko prave alternativu Oskaru, Filmsku akademije Eurasian, koja će dodeljivati nagrade najboljim ostvarenjima, glumcima, sineastima…

Rusi su u protekle tri decenije redovno imali kandidate za Oskara. U finišu trke za zlatnu statuetu za najbolje strano ostvarenje poslednjih godina bili su filmovi čoveka koji se protivi „iracionalonalnom bojkotu“ Oskara – Andreju Zvjaginjcevu, nagrađivani naslovi „Levijatan“ i „Bez ljubavi“. Takođe, i ostvarenje „Dragi drugovi“ koje je potpisao slavni ruski sineasta Andrej Končalovski, inače rođeni brat Mihalkova. Ušavši, u neku ruku, u medijski okršaj sa mlađim bratom Končalovski je letos izjavio za TASS da „dok god Oskar postoji neophodan je i Ruski komitet za Oskara“, dodavši:

Andrej Končalovski Foto: EPA-EFE/SERGEI CHIRIKOV

– Svi uobičajeni koraci, između ostalog i nominovanje naših ostvarenja za Oskara, trebalo bi da budu preduzeti kako bismo ruske filmove prikazali svetu.

No, ima i onih koji podržavaju ovakvu odluku, a reditelj i scenarista Karen Šahnazarov otišao je toliko daleko da je Ameriku, za lokalni medij „Krasnaja Vesna“, uporedio s nacističkom Nemačkom:

– Slati film za SAD bilo bi kao slati film Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata da bi se takmičio za nagradu Trećeg rajha.

Nikita Mihalkov u sceni iz filma „Varljivo sunce“ Foto: Rights Managed / Mary Evans Picture Library / Profimedia

Podsetimo, ruski filmovi su do sada osvojili tri Oskara u kategoriji najbolji strani film. To se prvi put desilo 1968. godine kada je Sergej Bondarčuk dobio zlatnu statuu za ostvarenje „Rat i mir“, a 1981. Vladimir Menšov poneo je isto priznanje za naslov „Moskva suzama ne veruje“. Poslednji put, 1995. Oskara je dobio baš sineasta koji „ratuje“ s Američkom akademijom – Nikita Mihalkov za film „Varljivo sunce“.

Dodela nagrada Američke akademije za film zakazana je za 12. mart 2022. u Los Anđelesu. Poslednji rok do kada zemlje treba da predlože svoje kandidate za Oskara za najbolji strani film jeste 3. oktobar. Podsetimo, Srbija je to već učinila, nominujući ostvarenje „Mrak“ Dušana Milića za 95. dodelu nagrada Američke akademije.

Bonus video: Karl Malden, jedini Srbin dobitnik Oskara

Komentari

Svi komentari (0)