15
Nagrađivana umetnica Fejt Ringold, koja je tokom čitave karijere rušila barijere nametnute Afroamerikancima, preminula je u 93. godini.
Fejt Ringold umrla je u svom domu u Inglvudu u Nju Džersiju preksinoć, potvrdila je asisstentkinja umetnice za agenciju AP.
Rođena u Harlemu 1930. godine, Fejt Ringold je bila ćerka krojačice i dizajnera haljina. Pohađala je njujorški Siti koledž gde je diplomirala i magistrirala. Bila je profesor umetnosti na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu od 1987. do 2002. godine.
Umetnička dela Ringoldove danas su u privatnim i javnim kolekcijama u Americi, od Smitsonijan muzeja do njujorškog Muzeja moderne umetnosti i Muzeja lepih umetnosti u Atlanti, ali i šire. No, uspon ove crne umetnice nije bio nimalo lak u svetu u kojem dominiraju belci, muškarci. Fejt Ringold bila je 1971. među osnivačima umetničkog kolektiva „Where We At“ za crnkinje. Odmah se nametnula društvena aktivistkinja, protestujući zbog nezastupljenosti Afroamerikanki i žena u američkim muzejima.
– Postala sam feministkinja zbog gađenja spram marginalizovanja žena u svetu umetnosti. I to sam unela i u svoje umetničke radove, posebno se osvrćući na crnkinje kao robove i na to što su služile za seksualnu eksploataciju – izjavila je za „Njujork tajms“ 2019. godine.
U prvoj ilustrovanoj knjizi za decu „Tar Beach“ junakinja umetnice leti preko mosta Džordža Vašingtona, čime je Fejt želela da osvesti samospoznaju žene i pruži joj slobodu da se suoči s „ogromnom muškom ikonom – mostom“, govorila je.
Čuvena je po serijalu „Francuska kolekcija“, u kojem je spojila afroameričke kulturne reference sa zapadnjačkom umetnošću. A jedno od dela iz te serije – „Ples u Luvru“ prikazuje ćerke umetnice kako plešu u pariskom muzeju, naizgled nesvesne „Mona Lize“ i drugih evropskih remek-dela na zidovima ovog zdanja. U drugim delima dočarala bi „divove afroameričke kulture“, poput pesnika Langstona Hjuza tik do Pabla Pikasa ili kojeg drugog evropskog umetničkog majstora.
Kada se navršilo deset godina od terorističkog napada na Njujork 11. septembra, načinila je delo „9/11 Peace Story Quilt“, sastavljeno od tri panela, a na svakom od njih stajalo je pitanje – Šta ćete učiniti za mir? Ovo delo bilo je izložen u Metropoliten muzeju, a Ringold je takođe potpisala niz javnih radova i instalacija. Jedan od njih jeste delo nazvano „Portreti ljudi“. Sastojalo se od 52 staklena mozaika s ličnostima iz sveta sporta, vizuelne umetnosti i muzike, i krasilo je stanicu metroa u Los Anđelesu.
Murale Dine Vošington, Šugar Reja Robinsona i Malkolma Iksa napravila je na metro stanici u Harlemu.
U jednoj od svojih poslednjih knjiga „Harlem Renaissance Party“ Fejt Ringold je podsetila na Hjuzom i druge bitne afroameričke umetnike iz dvadesetih godina 20. veka, a prethodno se bavila i Rozom Parks, pa Martinom Luterom Kingom…
Moto, kojim se vodila u dugovečnom životu i karijeri, glasio je: „Ako jedan može, može svako, a sve što treba da uradite je da pokušate“.
Bonus video: Kreativni izvori Spajka Lija
