"Lepota jeste kao rat, zaista može da otvori sva vrata": Dama koju su proglasili najlepšom italijanskom glumicom Čeleste Dala Porta govori za Nova.rs

"Život je tako veliki da u njemu možeš da se izgubiš", rečenica je kojom najvažniji italijanski reditelj današnjice Paolo Sorentino otvara novi film "Partenopa". Svetska premijera novog ostvarenja nagrađivanog sineaste desila se krajem proleća na Kanskom filmskom festivalu, dok je beogradska publika mogla da ga vidi u Mts dvorani, na svečanom otvaranju Dana italijanskog filma, manifestacije koja je sinoć završena.

A drugo izdanje Dana italijanskog filma otvorila je dama koja nosi čitav Sorentinov film - glumica Čeleste Dala Porta. Iako "Partenopa" označava debi mlade umetnice na velikom platnu, zahvaljujući ovom raskošnom filmu Čeleste Dala Porta postala je nova zvezda italijanske kinematografije i ona koju proglašavaju trenutno najlepšom tamošnjom glumicom. I tokom trodnevnog boravka u Beogradu šarmantna, pomalo i stidljiva dama, rođena krajem 1997. u Monci, susrela se u ambijentu Galerije B2 i s nekoliko ovdašnjih medija, među kojima je bila i Nova.rs.

A Sorentino je Čeleste Dala Portu odabrao da na filmu oživi mit o jednoj od tri sirene - Partenopi, i da dočara njen veliki, uzbudljivi životni put - od rođenja u Napulju 1950. do profesionalnog kraja. Ovaj ženski ep (od danas u srpskim bioskopima) ispunjen je razuzdanom strašću za slobodom, predivnim slikama Sorentinovog ali i Partenopinog Napulja i svim licima ljubavi i lepote od kojih zastaje dah. No, slučajno je mlada glumica, kako otkriva u razgovoru za Nova.rs, zaigrala u "Partenopi".

Život mi je ispunio želju

Završivši eksperimentalnu školu glume u Italiji, bila je na kastingu za prethodni, izvrstan Sorentinov film "Božja ruka", na kom je izabrana da bude deo ekipe statista. Međutim, imala je tad nesreću da scena, u kojoj se pojavljuje, u montaži bude izbačena. Ali, iako joj se tad nije dalo, priznaje kroz smeh, ipak je stupila na filmsko platno u velikom stilu.

- Nije lako "držati pažnju" gledalaca više od dva sata. Da, ja sam u prethodnom Sorentinovom filmu bila statista (smeh). Tačnije, bila sam na letovanju u Napulju, i slučajno se desilo da statiram. Ali, na kraju od toga nije bilo ništa. No, ipak sam tad mogla iz prve ruke da udahnem atmosferu jednog filmskog seta. I pomislila sam tada kako je moja najveća želja da budem glavni lik u jednom filmu. Život mi je, eto, ispunio želju. Za mene je to bilo iznenađujuće, ali i ispunjujuće - skromna je Dala Porta.

I italijanska glumica je dobila izvrsne ocene svetskih medija za veliki debi na filmskom platnu. Upitana šta joj znači kad "Varajeti" ili "Skrin dejli" pišu da "pleni glumom i harizmom", Čeleste Dala Porta odgovara:

- Kad čujem sve te reakcije, kad pročitam da sam se dopala kritičarima, jako sam srećna i počastvovana. Vezala sam se za lik Partenope, koju sam igrala. S obzirom da mi je prva uloga na filmu naišla na tako dobar prijem, to je zaista veoma važno za mene.

Iako bi se za prošli Sorentinov film "Božja ruka" moglo reći da je autobiografski, reditelj je, uoči premijere u Kanu, izjavljivao da je i "Partenopa" delom "njegova životna priča". A da li je ovo ostvarenje, koje se plete oko ključnog pitanja - šta lepota znači, moglo da bude i Čelestina priča?

- Film "Partenopa" sa sobom nosi određenu tipologiju lepote. Sorentino i ja smo je zajedno "stvorili". Ali, u tome nam je puno pomogao direktor fotografije i drugi ljudi koji su radili na filmu. I zato ta lepota pripada isključivo Partenopi koju sam igrala. Vrlo dobro znamo da film može lako da "stvori" i lepotu i ružnoću. Ali, ja kao Čeleste ne živim život na način na koji to čini Partenopa. Zato ta tipologija lepote i njena idealizacija ne pripadaju meni. Kad već pričam o toj lepoti, u filmu sam je dočarala tako da svako pomisli kako svi mi možemo da je iskažemo i aktiviramo. Neophodno je samo da budete sigurni u sebe i da gajite osećanje slobode, lične slobode. To je ono što čini moj lik u film lepim. I svi to, po mom mišljenju, možemo da postignemo. I danas lepotu koristim ponekad, kad mi je to potrebno, ali onda je odbacim. U stvari, sve se ovde svodi na unutarnju energiju.

Lepota i inteligencija idu zajedno

Kad već pričamo o lepoti, u filmu se može čuti nekoliko zanimljivih replika, poput one "Da li ste svesni razaranja koje lepota donosi". Ili one da je "lepota kao rat, otvara sva vrata", kao i rečenica upućena glavnoj junakinji: "Ti si retka žena koja ne koristi svoju lepotu".

- Da, lepota jeste kao rat, može zaista otvoriti sva vrata. Rekla bih da lepota nekada uspeva da otvori ta vrata velikom brzinom i snagom. I možda se zato ponekad poistovećuje s ratom. A lepota svakako ima svojih prednosti, no volela bih da naglasim da lepota i inteligencija idu zajedno, iako to nije uvreženo mišljenje. Čak kao da, po nekima, lepota i inteligencija isključuju jedno drugo.

Glavna junakinja u svojim mladalačkim lutanjima, ispunjenim lepotom, uzbuđenjima, ali i tragedijama, pre nego što će se otisnuti u akademski svet, u jednom trenu pokušava da postane glumica. I Partenopi poručuju da "glumice treba da budu drske i radoznale". Da li i Čeleste krase te osobine?

- Ne bih rekla da glumice treba da budu drske, niti arogantne. Ne slažem se s tim. A da glumica treba da bude radoznala - da, svakako. Najpre, lik koji interpretiraš mora da te zainteresuje. Ako se pitate o kakvoj radoznalosti govorimo, to je ona vezana za tuđe živote ili za priču koju treba da iznesete. U tom smislu je apsolutno neophodno da budete znatiželjni.

Oldman je izuzetan čovek

Slavnog američkog pisca Džona Čivera u nekoliko nadrealnih scena u filmu tumači čuveni engleski glumac Gari Oldman. "Čudni susreti" pisca s Partenopom na Kapriju među upečatljivijim su delovima Sorentinovog ostvarenja, a s obzirom da je, praktično, početnica Dala Porta priznaje da je bila "uznemirena i uzbuđena" kad je, uoči snimanja, trebalo da se upozna s Oldmanom:

- Međutim, čim smo se upoznali opustila sam se. I to zato što je Gari, osim što je veliki umetnik i glumac, i izuzetan čovek. Veoma je otvoren i velikodušan. Davao mi je mnogo saveta i bio je zaštitnički nastrojen spram mene.

Film “Partenopa” je trenutno najgledaniji na italijanskom boks-ofisu, I, kako prenose svetski i tamošnji mediji, ruši rekorde. Glumica nam priča da su u Italiji nedavno dobili i nagradu "Zlatna ulaznica" za veliku gledanost u bioskopima.

- U neku ruku sam očekivala veliku gledanost, jer svi mi u Italiji veoma dobro poznajemo Paola Sorentina. Znamo da je Sorentino u stanju da uvek - ili podeli pubiku - ili da se mnogo dopadne. To je njegova glavna karakteristika. Stalno sa svojim filmovima provocira, i osvaja publiku. I publika dolazi u bioskop da gleda "Partenopu" iz radoznalosti, ali i iz želje da vidi ovaj film, gde je po prvi put u njegovom opusu glavni junak protagonistkinja, odnosno žena.

Biću prava zvezda jednog dana

Paolo Sorentino je ovih dana najavio novi projekat "La Grazia", u kom će glavnu rolu igrati junak njegove nagrađivane "Velike lepote" Toni Serviljo. Zato pitamo Čeleste da li bi volela ponovo da radi s Paolom ili s nekim drugim filmskim stvaraocima?

- Malo mi je neprijatno da odgovorim na to pitanje, jer me Sorentino još nije upitao za eventualnu buduću saradnju. Reditelj Danijele Luketi koji je ovih dana, takođe, bio gost Beograda i Dana italijanskog filma jedan je od onih s kojima bih želela da radim. Jer, Luketi je sineasta kog veoma poštujem. Tu je i Aliče Rorvaker, čiji rad veoma cenim. Ali, dopadaju mi se i mladi, novi reditelji koji su tek na početku karijere - iskrena je Čeleste Dala Porte, a na konstataciju da je Sorentinov film od nje načinio zvezdu, sramežljivo na kraju kaže:

- Ne bih rekla da sam postala zvezda. Više volim da mislim da je junakinja koju sam interpretirala postala zvezda. A ja ću, možda, postati prava zvezda jednog dana. Meni je svakako važno da se dobro osećam sada i da mi je ova avantura sa Sorentinom omogućila da radim ono što sam oduvek želela. A da li sam se promenila posle svega? Svakako jesam, zato što ovakva uloga sa sobom nosi izvesnu zrelost koju sam tek sada dosegla. I dodala bih da se svako od nas ponaosob u sopstvenom životu oseća kao zvezda. Postoje neki trenuci u životu kada smo potpuno ispunjeni, a da nismo bili glavni junaci u nekom filmu. Svi smo mi glavne zvezde filma svoga života!

https://www.youtube.com/watch?v=4gmagbgCB_M

Bonus video: Venecija