1
Paviljon Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na sajmu u Barseloni 1929. godine privukao je ogromu pažnju tadašnje javnosti, a decenijama unazad se o ovom čuvenom delu pionira srpske moderne arhitekture Dragiše Brašovana pojavljuju malobrojne, nejasne, pa i oprečne informacije.
Međutim, arhitekta Dario Čupić i istoričar umetnosti Milan Poznanović su, posle višegodišnjih istraživanja, došli su do otkrića i fotografija koje bacaju novo svetlo na ovo značajno delo i priredili su izložbu “Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine” u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.
Pionir srpske moderne arhitekture Dragiša Brašovan (Vršac, 1887- Beograd, 1965) i „kreativni arhitektonski genije“, kako ga opisuju autori izložbe, poznat po tome što je projektovao zgradu BIGZ-a, hotel „Metropol“, Genčićevu kuću (danas Muzej Nikole Tesle), beogradsku kafanu „Ruski car”, zgradu Komande vazduhoplovstva u Zemunu, zgrade Banovine i Glavne pošte u Novom Sadu, bio je i autor paviljona tadašnje Kraljevine SHS na svetskoj izložbi u Barseloni.
Paviljon, sagrađen od drveta, o kome je pisala svetska štampa onog vremena, razmontiran je, a objekat je potom bio skoro zaboravljen. Dugo se mislilo da je trag o paviljonu, pored opisa u ondašnjim medijima, ostavljen na tek nekoliko fotografija, o enterijeru se samo nagađalo na osnovu tekstulanih opisa, kao i o njegovoj daljoj sudbini…
– Postojalo je dosta nejasnih predstava i informacija o objektu koji se smatra jednim od najbitnijih dela athitekture sa naših prostora – paviljonu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na svetskoj izložbi u Barseloni. Zahvaljujući autorima, arhitekti Dariju Čupiću i istoričaru umetnosti Milanu Poznanoviću, veliki broj bitnih nepoznanica je odgonetnut, pa se otuda i nametnuo naziv izložbe – „Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine“. Izložba i katalog predstavljaju presek njihovog dugogodišnjeg istrivačkog rada, jednog iscrpljujućeg procesa sa jasnim ciljem da aktuelizuju određene teme. Njih dvojica su, baveći se temama međuratne arhitekture na našim prostorima, popunili neke od praznina u poznavanju opusa arhitekte Dragiše Brašovana i bacili novo svetlo na tumačenje stilova, kao i na odnos modernizma i ar dekoa, i tako učinili opipljivim portret tog vremena – navodi Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehnike gde će izložba moći da se pogleda od sutra.
„Godine 1929. u Barseloni se vodila najdramatičnija bitka u međuratnom periodu naše istorije arhitekture. Na tom bojnom polju su se sa nekoliko različitih koncepata savremenosti sukobili koncepti preživele prošlosti španske akademske arhitekture, koji su bili pred kapitulacijom. Vrata za invaziju modernosti na evropsku tvrđavu prošlosti široko su se otvorila. Novi koncepti bili su razdvojeni na dve struje koje su se međusobno utrkivale u preuzimanju primata: jednu struju, na čelu sa Dragišom Brašovanom, predstavljala je modernost koja se evolutivno nastavljala na prošlost, a u drugoj struji nalazila se revolucionarna modernost predvođena Ludvigom Mis van der Roeom. U prvi mah, prevagu je odneo Dragiša Brašovan. Njegova strategija sastojala se u tome da gledaocima, putem asocijacije na prepoznatljive objekte ili pojave iz dalje (brod) ili bliže (kubizam) ponudi moderan vizuelni oblik koji će u isto vreme predstaviti i mladu Kraljevinu SHS i odati počast istoriji domaćina“, pišu Čupić i Poznanović.
Godinama tragajući po arhivana u Srbiji i Španiji za detaljima vezanim za Brašovanov paviljon, Čupić i Poznanović došli su do obilja novog materijala od kojih će deo ekskluzivno biti predstavljen javnosti na izložbi u Muzeju nauke i tehnike.
– Postojalo je nekoliko manjih fotografija na internetu, a sada su to arhivske fotografije, u velikoj rezoluciji. Ove koje smo sada izložili su iz Arhiva Srbije, gde je naš prijatelj i suradnik, arhitekta Milan Milovanović, skoro slučajno pronašao jednu kolekciju. To su fotografije sa Etnografske izložbe u Barseloni, koje nisu bile ni označene tako da imaju bilo kakve veze sa Brašovanom. Odlučili smo se da te fotografije iz Arhiva Srbije predstavimo pre ovih koje smo dobili iz Španije i španskih arhiva. Dali smo prednost našoj arhivistici i hteli smo da na neki način predstavimo građu sa informacijama koje afirmativno pričaju priču o našoj arhitekturi i uspesima naše arhitekture koji su, nažalost, zaboravljeni – kaže Čupić.
Publika će, pored detaljnog objašnjenja projekta, prvi put moći da vidi i rekonstrukciju enterijera paviljona (čiju lokaciju u Barseloni je tada predlagao Ivo Andrić kao tadašnji konzul), da sazna zašto je žiri prvo odlučio da Brašovan dobije Gran pri, a potom povukao odluku zbog prigovora njegovog glavnog rivala, čuvenog nemačkog arhitekte Mis van der Roea, autori izložbe razjasnili su i to da ispred paviljona nije bila skulptura „Ecce homo“ Tome Rosandića, kako se dugo mislilo, nego njegov rad „Anđeo plodnosti“ koji se čuva u depou Narodnog muzeja u Beogradu, te kakvu je ulogu imala velika zvezda tog vremena, pevačica Džozefina Bejker, koja je posetila svetsku izložbu u Barseloni te godine i zašto je smatrana inspiracijom modernističkih i kubističkih umetnika…
– To što izlažemo je 10 odsto od tema koje smo nameravali da budu ispričane. I prvobitno smo planirali da bude iz više delova i odlučili smo se da u prvom koraku iznesemo neke zagonetke koje bi bile interesantne ljudima. Prvo smo hteli da pokažemo da je paviljon postojao i koji je njegov značaj, tako da je ovaj prvi korak izložbe namenjen široj publici, s tim što će i oni upućeniji prvi put videti neke ekskluzivitete za koje i ne znaju da smo do njih došli kroz istraživanje. Te fotografije enterijera, informacije vezane za skulpturu i slično. Hteli smo da to predstavimo tako da je, figurativno rečeno, i gledaocu iz poslednjeg reda na tribinama jasno da je naša arhitektura postigla 1929. godine gol protiv Nemačke u finalnoj utakmici Svetskog prvenstva usred Barselone i da je taj gol poništen – kaže Čupić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
