4
Ne vidim šta je sporno da se Kolarac podrži. Volela bih da dobijem dogovor i da se kaže "da". Ukoliko je odgovor "ne", tražim objašnjenje, kaže za Nova.rs direktora Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević.
– U ovakvoj situaciji je nemoguće da Kolarčeva zadužbina, koja ima 50 zaposlenih i izdržava se od svojih programa i prihoda od zakupa, može da ima održivo poslovanje – naglašava ona.
Uprkos tome što su posle višemesečne stanke programi u ovoj instituciji ponovo pokrenuti, i što su iza njih uspešni koncerti Nemanje Radulovića i Jol Eum Son, kao i brojna predavanja, Kolarac tek delimično uspeva da ostvari neke prihode. Reč je o, kako precizira Dimitrijevićeva, svega tridesetak odsto planiranih prihoda.
Sa večerašnjeg koncerta ✨✨Jol Eum Son ✨✨ @yeoleumson #koncert #tvojsvetmuzike #velikadvorana #concerthallkolarac #mts #hotelenvoybeograd #mts #koreainserbia pic.twitter.com/0mwTlEf0ah
— Ilija M. Kolarac (@IlijaMKolarac) October 17, 2020
– Dakle, ostvarujemo trećinu prihoda neophodnih za funkcionisanje ove institucije. Minimum troškova, za sada, uspevamo da pokrivamo. U skladu sa epidemiološkim merama, ograničili smo broj i vrstu programa, kao i broj posetilaca. Organizujemo predavanja, a koncerti, koji su održani, su oni koji su prethodno bili odloženi. Ne radimo koncerte sa velikim brojem izvođača na sceni. Sve mere kontrole su preduzete i publika izuzetno poštuje propise, obazriva je, nose se maske – priča direktorka Kolarca, a pogoršavanje epidemiološke situacije i eventualno neke strože mere, koje se najavljuju, mogu još negativnije da utiču na planirane programe.
– Za sada nemamo otkazane programe, ali imamo dogovore kako da se oni realizuju što bezbednije. Podsećam da kulturne institucije nisu isto što i masovna okupljanja, masovni događaji i proslava, žurke, ili kafići. To je neka druga vrsta zabave i komunikacije. Kod ove vrste kulturnih programa ne postoji čak ni direktna komunikacija umetnika sa publikom, već postoji razmak, sedenje sa maskama i izlazak sa programa u skladu sa socijalnom distancom. Tu ljudi ne dolaze da se druže, već da čuju i vide nešto. Život u kulturi je neophodnost, a svi mi koji radimo kao organizatori takvih događaja poštujemo sva pravila i preporuke Kriznog štaba.
Opravdana „halabuka“, koja se proteklih meseci digla oko Kolarca, i neizvesnosti oko njegove dalje sudbine zbog nedostatka finansijskih sredstava, prema rečima direktorke, još uvek nije „raspetljana“. Sve je stalo, a ova institucija već mesecima čeka odgovor nadležnih.
– Poštujući to da za ovu državu postoje prioriteti i da je mnogima u raznim sektorima teško, smatramo da, kada je u pitanju Kolarac, ne bi trebalo da postoji problem. Jer, u Zakonu u kulturi jasno stoji da imamo pravo na subvencije, zato što smo u tom istom zakonu navedeni kao „subjekt u kulturi koji uživa posebnu brigu“. Na tom spisku su, između ostalih, i Matica srpska, SANU, Vukova i Dositejeva zadužbina, a nisam čula da oni imaju problema od marta meseca sa finansijskom održivošću. Kada govorim o finansiranju, tu mislim na osnovne troškove objekta – struja, grejanje, održavanje raznih sistema, bez kojih objekat ne može da radi, kao i na pokrivanje dela troškova zarada zaposlenih. Imali smo pomoć Vlade Srbije, intervencijom premijerke Ane Brnabić, i Sekretarijata za kulturu, kroz donacije. Međutim, nama donacije nisu rešenja. U Zakonu o kulturi je jasno navedeno da imamo pravo na cifru koja iznosi do 45 odsto finansijske pomoći za svoj rad i tekuće poslovanje. I na tome insistiramo – odsečna je Jasna Dimitrijević.
Direktorka Kolarca naglašava da je važan stav države prema ovoj instituciji, i pretpostavlja da na pisma, koje je uputila, kao i na apele stručne javnosti, umetnika i udruženja, niko ne reaguje, jer se čeka formiranje nove Vlade Srbije.
– Pretpostavljam da je sve stalo zbog toga što odlazeća struktura u Vladi i Ministarstvu kulture neće to da potpiše. Čekamo novu Vladu i novo Ministarstvo kulture da bismo dobili konačan odgovor… U međuvremenu nas je kriza i zvanična kulturna politika naterala da nešto pod hitno učinimo. Iako apsolutno nema razloga da država ovakvu instituciju ne podrži, prinuđeni smo da u narednom periodu organizujemo donatorske akcije, kao pomoć i podršku Kolarcu. I to ne kratkoročno, već će to biti deo koncepta rada ovakve institucije. Želimo da animiramo celu zajednicu u odnosu na tu večnu temu podrške kulturi, kroz donatorska sponzorstva i izdvajanja za kulturu, filantropiju, namenjenu institucijama i projektima koji su nezavisni. Očigledno da država i resorno ministarstvo nemaju jasan stav, sem konkursa za projekte, o bilo kakvom drugom vidu pomoći i podrške bez kojih Kolarac, a i druge institucije ne mogu da opstanu.
Dimitrijevićeva podseća da je u poslednjem pismenom obraćanju Vladi Srbije i Ministarstvu kulture, kao i kabinetu premijerke, naglasila da je Kolarcu potreban odgovor.
– Postoji Zakon o kulturi i želimo odgovor da li po tom zakonu postoji rešenje, i pravno i političko. I na koji način i kojim pravnim aktom će se uvažiti taj član zakona koji se odnosi na Kolarac, a podrazumeva da na godišnjem nivou dobijamo sredstva za pokrivanje u procentu do 45 odsto, koja su neophodna za naš rad. Volela bih da dobijem dogovor i da se kaže „da“. Ukoliko je odgovor „ne“, tražim objašnjenje, kao i odgovor šta je pravni i politički uslov da zadovoljimo te kriterijume? A podsećam da ih zadovoljavamo po svemu što je predviđeno Zakonom o kulturi. Bilo bi za očekivati da za novog ministra kulture Kolarac bude prvo rešenje, jer smo se mi obratili njima još u aprilu. Intervencijama smo dobili donacije u junu i nešto u julu, ali od avgusta čekamo odgovor.
Jasna Dimitrijević smatra da će stav novog Ministarstva kulture biti važan, jer će biti odraz toga kako ono gleda na nezavisni kulturni sektor, a u krajnjoj liniji i na celokupnu kulturu. Sudbina Kolarca praktično je u rukama nove izvršne vlasti i resornog ministarstva.
– Ne vidim šta je sporno da se Kolarac podrži. Tražimo jasan odgovor, a ako nema pomoći, onda ćemo pokušati da idemo dalje uz pomoć zajednice…Kako, pitanje je, jer treba pronaći neki novi koncept finansiranja, koji u ovoj situaciji ne opstaje ni u drugim evropskim državama, a kamoli kod nas. A to nisu neka sredstva koja ne postoje. Samo je potrebno naći pravno rešenje i politički se opredeliti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
