0
Najbolja stvar u glumi jeste to što možete da se izgubite u nekoj ličnosti i za to budete i plaćeni. A ko sam ja? Nisam siguran, čini mi se da se to menja iz dana u dan, rekao je jednom prilikom glumac Leonardo Dikaprio.
Svi Dikaprija znaju kao glumca još od klinačkih dana, od ostvarenja kakva su „Dečakov život“ ili „Šta izjeda Gilberta Grejpa“. Znaju ga i kao Šekspirovog Romea iz moderne inscenacije Baza Lurmana čuvene tragedije engleskog barda „Romeo i Julija“, ili iz blokbastera „Titanik“.
S rolama u filmovima „Avijatičar“, „Bande Njujorka“, „Revolucionarni put“, „Vuk sa Vol strita“, „Đangova osveta“ zacementirao je sebi status jednog od najtraženijih i najplaćenijih holivudskih glumaca. Za ulogu u Injarituovom filmu „Povratak“ ovenčan je Oskarom, Baftom i Zlatnim globusom.
I dok se sve zna o desetinama uloga koje je ostvario na velikom i malom platnu, ali i o ženama koje je zavodio, ili pak o glumčevoj filantropiji malo se zna o njegovoj najvećoj strasti, uz glumu i dame. A to je likovna umetnost!
Leonardo Dikapio rođen je 11. novembra 1974. godine u Los Anđelesu. Ali, pre nego što će se Leonardova majka Irmelin poroditi sa svojim suprugom Džordžom Dikapriom, inače crtačem i distributerom stripova bila je u Firenci. I neizbežno je bilo da posete jedan od najuglednijih i najstarijih muzeja na svetu, Ufici. Kako i ne bi kad zbog remek-dela Sandra Botičelija, Mikelanđela, Đota, Ticijana, Rafaela, Rubensa, Karavađa, Goje, Rembranta, Da Vinčija, koja su čuvaju u ovom muzeju, posetioci iz svih krajeva sveta hrle u Firencu. I dok je bračni par Dikaprio stajao ispred autoporteta Leonarda da Vinčija u Uficiju beba u stomaku Irmelin se „ritnula“.
– E, pa to je to – prokomentarisao je Džordž.
Dete je, naravno, dobilo ime Leonardo.
I možda Leonardo Dikaprio ne može da odgovori na pitanje ko je, ali zato vrlo dobro zna koji je prvi prizor koji mu je ostao urezan u sećanju. Bio je to print čuvene Bošove slike „Vrt zemaljskih užitaka“.
– Visila je iznad moje kolevke. Ta slika je moje prvo sećanje – pričao je glumac u dokumentarcu „The Flood“.
Neminovna je stoga bila glumčeva ljubav spram likovne umetnosti. Ali, ne samo što je oduvek voleo slike, već je i s prvim većim prilivom novca od filma počeo da ih skuplja. I postao je strastveni kolekcionar. Na tržištu umetnina važi za jednog od najuglednijih kupaca. Redovan je posetilac umetničkih sajmova, poput onog najvećeg „Art Basel“. Upravo je na ovom sajmu pazario jedan od printova s kojim je počeo da gradi svoju kolekciju – „Double Gray Scramble“. Ovaj print iz 1973. nadaleko poznatog američkog slikara i vajara Frenka Stele platio je davno gotovo milion dolara.
Posle uloge u filmu „Romeo i Julija“ sve je više počeo da kupuje. Ali, nije sve, kako je priznao jednom, išlo kao po loju:
– U njujorškoj galerijskoj sceni, u Sohou počeo sam sve više da kupujem. Ali, na početku sam bio veoma naivan kad je u pitanju kolekcionarstvo, i šta mi se zaista sviđa. I kad god bi mi neko punudio nešto, rekao bih: „O Bože, da, kupujem, kupujem“. Nisam tada znao ko je ko u istoriji umetnosti i trebalo je vremena da naučim.
Još jedno od prvih umetničkih dela koje je kupio bio je i crtež Žana-Mišela Baskijata. Koji crtež, nikada nije otkrio, za razliku od ostalih radova iz zbirke, ali jeste zato glumac govorio koliko voli slavnog njujorškog umetnika.
– U Njujorku Endi Vorhol, Baskijat, Frančesko Klemente i Džulijan Šnabel bili su ličnosti tako velike tokom osamdesetih kada sam umetnost počeo bolje da upoznajem i razumem. Bili su moji heroji, a i danas sam veliki poštovalac Baskijata – kazao je svojevremeno za „Volstrit žurnal“ Dikpario.
Još 2011. godine kupio je delo Salvadora Dalija na aukciji u njujorškom Kristiju. Čak 1,2 miliona dolara dao je za sliku “Chevalier” nadrealističkog umetnika. Iste godine pazario je i delo „Under the Influence“ Oskara Murilja za „samo“ 400.000 dolara, a potom još jedno iz kičice istog umetnika – „Untitled (Drawings off the wall)“.
Kolekciju je obogatio koju godinu kasnije s delom „Nachlass“ bruklinskog umetnika Žana Pjera Roja.
Zbirku poznatog glumca i producenta čini i crtež Pabla Pilasa „Fillette“ iz 1939. godine. Tu su i „The Tigress“ Voltona Forda, pa „Mononoke“ Takašija Murakamija.
Pre desetak godina glumac je organizovao humanitarnu aukciju „The 11th Hour“ na kojoj je publika mogla da vidi neke od slika iz zbirke Leonarda Dikaprija, među kojima su bile „Untitled“ Marka Grotjana, ili „Ocean V“ Andreasa Gurskija. Baš na toj dobrotvornoj aukciji portret glumca iz kičice Elizabet Pejton kupljen je za milion dolara.
Upitan jednom koje kriterijume koristi kada kupuje slike, uporedio je to s glumom:
– Kao i kad biram filmove, uvek se vodim svojim instinktom. Nikada se ne premišljam šta bi trebalo da mi se sviđa, a šta ne. Kad pročitam scenario, ako me privuče, odmah ću pristati da snimam film. Isto je i slikovnom umetnošću.
A pored slika, Dikaprio skuplja i stare filmske postere. Jedan od najređih primeraka koje ima u svojoj kolekciji jeste originalni poster za ostvarenje „Metropolis“ za koji je svojevremeno iskeširao 690.000 dolara. Skuplja i stare, antikvarne knjige, a čak i fosile, pa tako ima lobanju Torvosaurusa.
I pre nekoliko godina producirao je za Netfliks dokumentarac o velikom poljskom vajaru iz prve polovine 20. veka Stanislavu Šukalskom – „Struggle: The Life and Lost Art of Szukalski“.
Iako je obišao ceo svet i danas Leonardo Dikaprio izdvaja jedan jedini muzej:
– Metropoliten muzej je verovatno najbolji muzej na svetu. Tako ga volim. I čim uđem u muzej, prvo što uradim, odem na odeljenje impresionista!
Bonus video: Pablo Pikaso
