1
Maestro Zubin Mehta više je od običnog dirigenta. Ma šta – više – on nezamislivo nadmašuje čak i one mlađe kolege koji povremeno apsolutno oduzimaju dah svojim umećem na sceni.
Ali, Zubin Mehta, za razliku od pukog rukovođenja orkestrom, makar i superiornog, upravlja zapravo čitavim univerzumom zvučnih ideja i, tom prilikom, kao da se svaki put iz metafizičke zvezdane prašine materijalizuje – tek na par sati, i čitavu večnost, dodajemo! – kako bi suptilnim scenskim gestovima uputio muziku najdirektnijim putem u samu srž stvari. Zato je stanje duhova u njegovom okruženju uvek intrigantno za auditorijumske mase, pa je i svaki Mehtin dolazak u Beogradsku filharmoniju, poslednjih par decenija, bez sumnje zlata vredno slušalačko isklustvo. A tek sviračko…
Najnoviji dolazak ovog majstora orkestarske interpretacije, događaj je za sebe. Iako sada nosi štap i ne zapućuje se onako kršnom animalnom energijom ka dirigentskom pultu – kako smo ga upamtili sa starta 2000-ih naovamo, to jest od nulte godine demokratskih promena u Srbiji i onog njegovog trijumfalnog nastupa u Sava centru – Zubin Mehta i dalje isijava uverenje da je najbolji svetski zvuk upravo onde gde on trenutno boravi, dakle – ovde i sada.
Ukoliko ste pomislili da je reč samo o fami, koja uobičajeno naginje tome da izvikana svetska imena prodaje skupo neobaveštenoj svetini – da vam objasnimo nešto: Zubin Mehta svetac je savremene klasične muzike već dovoljno dugo da bi na koji način bio upitan, a istovremeno je izaslanik svih božanstava muzičkog zanosa i plemenitog ludila vibracija pride. Njegov pristup, pri tom, nije anarhičan, ali jeste revolucionaran; nije prevratnički, iako nipošto ne prašta zatucanost i ziherašku plovidbu utabanim koritom; nije otpadnički ama nimalo, jer poštuje istoriju i njene slavne graditelje, i tako dalje… plemenit je neizrecivo sve vreme.
Ali, prijatelji dragi, on JESTE jedan i jedinstven za sve. A kada ga slušate, okruženog Beogradskom filharmonijom, nema vam druge nego da pomislite kako je baš ovo orkestar iz njegovih snova i naših slušalačkih ideala. Gabrijela Felca obožavamo, no Mehti se do poda klanjamo kao vrhunskom spiritualnom mesiji ili šta god u tom smislu.
Maestro Zubin Mehta poseduje ono nešto što mu brani da muziku čuje, čita i tumači udžbenički, da partituru rečju tretira kao otrcan telefonski imenik, u visokoparnoj govornici ižvrljanoj floskulama. Praznoslovlje definitivno nije njegov fazon, ako razumete. Iz tih razloga, njegove postavke čuvenih simfonija imaju neporecivu strastvenost i slast, živi ukus i miris, smesta podižu na noge slaveći život, uvlače vas u avanturu surfovanja po kresti talasa nesvakidašnjih zamisli, šire eros i oduševljenje, nikada dosadu i pedantnu sitničavost.
Njegova interpretacija Simfonije br. 7 u A-duru op. 92 mogla bi se stoga potpisati kao Ludvig Van – Zubin Mehta. A ovo piše deklarisani Betovenov obožavalac, koji bi za svog heroja krv prosuo. Ako nakon ovog drugog stava niste umrli od lepote i preciznosti sprovođenja u delo izvornog stvaraočevog nauma – onda ste za muziku zauvek izgubljeni. A Fantastična simfonija op. 14 Hektora Berlioza? Pa, znate, opijumske halucinacije autora nikada nisu zvučale toliko religiozno pokorno, a plam onostranog toliko lavfkraftovski sablasno. O odavanju počasti Betovenovim vizijama, da i ne govorimo. Maestro Mehta sažima vekove, udahnjuje im savremenost i podučava nas večitosti. Trebalo je da svi padnemo na kolena pred ovim kolektivnim podizanjem u nebesa stvarne umetnosti.
Ovaj koncertni osvrt ne bi uopšte bio potpun bez nekoliko rečenica o Beogradskoj filharmoniji. Sestre Milošević, Tijana i Ksenija – senzacionalne! Duvači – neprikosnoveni. Gudačke divizije toliko senzibilne, polifonično radoznale i do detalja sveobuhvatne. Bravo za perkusioniste! Svi komplimenti za publiku. Beskrajno divljenje urednicama programa Danici Maksimović i Asji Radonjić, kao i nenadmašnoj menadžerki za odnose sa javnošću Jeleni Milašinović! Čitavom timu Beogradske Mehtafonije!
Kakvo zadovoljstvo, kakve uspomene!
Bonus video: Koncert Zubina Mehte na Kolarcu