Kad su banke bile statusni simboli: Šta donosi jedna neobična izložba u Užicu

Autorka izložbe, istoričarka i muzejski savetnik Narodnog muzeja Užice Stanojka Milivojević ističe bogatu arhivsku građu tog vremena koja kroz rad banaka svedoči o statusnom životu.

Stanojka Milivojević je i sama svoj radni vek provela u objektima koji su za potrebe Narodne banke Kraljevine Jugoslavije građeni između dva rata, a koje su danas zgrade Narodnog muzeja u kojima se čuva vredno kulturno nasleđe. Za Nova.rs kaže da je ideja za ovakvu izložbu došla jer je u muzeju vodila numizmatičku zbirku metalnog novca od XV veka do 41. godine XX veka i deo papirnog novca XX veka.

- Moja ideja je bila da sve to povežem, da pored novca vidim šta se događa u bankama, koliko imamo tog materijala i da potom krenem u istraživanje. Pošto smo na konkursu dobili sredstva Ministarstva kulture, istraživala sam arhivu Jugoslavije u Beogradu i BIH, jer je Sarajevo bilo centar Drinske banovine od 1929. kada je Kraljevina Jugosavija podeljena na banovine. Tako smo mi gravitirali prema Sarajevu, a ta sva dokumentacija o radu cele naše privrede i dešavanjima u kulturi čuva se u Arhivu BIH. Iz tog razloga arhivska građa dominira izložbom, a kolege iz okolnih sredina su nam ustupile arhivski materijal koji svedoči o tim mestima - rekla je Milivojevićeva.

Što se te arhivske građa tiče, dodala je autorka izložbe, ona je uglavnom vezana za otvaranje banaka. Tu su različiti proglasi, plakati koji građane pozivaju na upisivanje akcija, te vrednosni papiri koji predstavljaju mala umetnička dela jer su ih izrađivale poznate litografske radionice, kao i umetnici tog vremena koji su dali likovna rešenja papirnog novca:

- Paja Jovanović stoji iza novčanice od hiljadu dinara ili Vlade Josić iza novčanice od sto dinara i dela ostalih novčanica.

Tokom pripreme izložbe na Stanojku Milivojević je najveći utisak ostavilo to što je rad banaka bio vezan za ekonomsku i političku situaciju u samom društvu i državi.

- Ukoliko je situacija stabilna, rad banaka je uspešan i napredan, prema korisnicima fleksibilan. Ukoliko je ekonomsko-politička situacija nestabilna ili je kriza, to se takođe odražavalo na rad banaka koje su u takvim situacijama često i zatvarane. Uslovi za korisnike su naravno bili daleko nepovoljniji.

Autorka objašnjava da je rad na izložbi počeo od prikazivanja situacije u razvoju banaka u Užicu, a onda i gradovima u kojima su postojale banke. Izložba prikazuje i Narodnu banku Srbije sa kojom su sve banke imale korelaciju. Fotografije prikazuju razvoj tih gradova, čime su se bavili, šta su gradili, šta su izvozili. Između ostalog može se videti i banovinska bolnica, putevi, ali i pruga iz 1925. koja je vodila ka Višegradu i Sarajevu. Banke u navedenom periodu su bile reprezentativne zgrade, kvalitetno građene, čija arhitektura je bila autentična, sa najfinijom dekoracijom.

- Zgrada banke, današnjeg Narodnog muzeja u Užicu, delimično je izgrađena 1938. godine kada je i otvorena filijala Narodne banke u ovom gradu. To je bio period kada se već osećao nagoveštaj Drugog svetskog rata pa Narodna banka odlučuje da sve vrednosti prebaci u unutrašnjost, te banka u Užicu postaje filijala. Plan je bio da užička banka bude i kovnica novca, ali i trezori vrednosti Narodne banke. Sve to kratko traje jer početak Drugog svetskog rata i bombardovanje Beograda znači i prestanak rada banke i uklanjanje vrednosti Narodne banke - zaključuje autorka izložbe.

Direktorka Narodnog muzeja Užice Slavica Stefanović, na otvaranju ove postavke, rekla je da taj muzej danas čuva kulturno nasleđe, blago koje se ne može porediti sa kovanicama, novcem ni zlatnim polugama koje su se deponovale u prostorijama njegovih zgrada.

Izložba će u galeriji Jokanovića kuće biti otvorena do 7. oktobra, dok će četiri dana kasnije, u istom prostoru, biti otvorena postavka povodom 180 godina od rođenja jednog od najznačajnijih Užičana, Milana prote Đurića.

Bonus video: Izložba povodom 40 godina od Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu