Ode medved na doboš

Međutim, da bi se razvejala bilo kakva pogrešna tumačenja, neophodno je reći da to nije običan medved. Ne, to je kulturno-istorijski artefakt koji će biti ponuđen na aukciji u Londonu.

Jer, taj neobičan medved, koji će biti "predmet" javnog nadmetanja, bio je, ispostavlja se godinama kasnije, inspiracija za čuvenu skulpturu "Medved i policajac" Džefa Kunsa, koji je i danas umetnik s "titulom" najskupljeg živog umetnika.

Medved, koji je navršio pola veka, konačno će izaći iz dugog "zimskog sna". A snivao je u domu britanskog pisca i filmskog producenta Stivena Marijansa, koji ga je svojevremeno osmislio i naručio da ga "izrade". Jedan je od najstarijih primera animiranih modela na radio-upravljanje, odnosno na pokretanje pomoću baterija uz sposobnost da se pokreće. Marijans ga je kreirao u svojoj glavi sedamdesetih godina prošlog veka za dečju televizijsku emisiju "Toy Shop". No, taj TV šou nikada nije emitovan.

Iako Medved danas nije potpuno funkcionalan, te ga je neophodno opraviti, i dalje je redak sačuvani primerak iz ranih dana animatronike, tehnologije koja je spojila animaciju i elektroniku kako bi stvorilla lutke ili figure sposobne za "prirodno i fluidno kretanje".

I Medved ide na aukciju, koja je zakazana za 9. jul u kući "Rouzberis London", a očekuje se da će biti prodat za cifru od 20.000 funti.

"Ovaj medved se može posmatrati kao rani primer animatroničkog inženjeringa, kao predmet vezan za televiziju i popularnu kulturu, ali i kao eksponat sa dobro dokumentovanom istorijom. Svi ti aspekti spojeni su na jedinstven način, te je ovo istinsko delo kulturne istorije", saopšteno je iz ove kuće uoči aukcije.

I istorija Medveda jednako je zanimljiva kao i sam artefakt. Iako se nikada nije pojavio na dečjoj televiziji, zbog koje je osmišljen, Marijans ga je često koristio za dobrotvorne kampanje ali i u brojnim javnim nastupima. Primera radi, 1985. upravljao je njime na londonskom Kensington skveru tokom akcije prikupljanja sredstava za organizaciju "Spasimo decu". Usred akcije, prišao mu je policajac pitajući ga ima li dozvolu za akciju na javnom mestu. I "Medved" je onda zagrlio policajca koji ga je pogledao s dečjim iščuđavanjem, a taj trenutak ovekovečio je fotograf Majk Holist. Fotografije susreta ove "životinje" sa organom reda i mira odmah su objavljene u nekoliko britanskih dnevnih listova, među kojima je i "Dejli ekspres".

Nepunu deceniju kasnije Marijans je rešio da penzioniše svoj izum. Međutim, jednoga dana je u londonskom metrou ugledao svog medveda i to na posteru kojim je najavlivana izložba u Galeriji Hejvard. Zapravo, video je fotografiju čuvene skulpture Džefa Kunsa "Medved i policajac" (Bear and Policeman). Učinilo mu se da skulptura tada već uveliko etabliranog američkog umetnika iznova dočarava susret Medveda i policajca u Londonu 1985. godine. Čak je Medved imao prugastu majicu jarke boje, kao i toga dana na Kensingtin skveru. Kunsova skupltura načinjena od drveta bila je glavna atrakcija na posteru u metrou, kojom se promoviše izložba nazvana "The Human Factor: The Figure in Contemporary Sculpture".

I Marijans, kako je ispričao za magazin "Artnet", nije mogao da veruje:

- Bilo je nestvarno videti nešto što nam se činilo tako poznatim... Da li je fotografija našeg medveda, snimljena 1985. godine, mogla da inspiriše ovu svetski poznatu skulpturu? Ako jeste, bio sam počastvovan što je moja kreacija motivisala tako poznatog umetnika da napravi skulpturu.

Međutim, Džef Kuns nikada nije želeo da otkrije otkud inspiracija za "Medveda i policajca", iako je to umetničko delo postalo jedna od njegovih najpoznatijih skulptura.

Manifest slobode

Delo "Medved i policajac" (Bear and Policeman) Kuns je završio 1988. godine. Ova skulptura deo je kontroverzne serije radova slavnog američkog umetnika - "Banality" (Banalnost). Ovom serijom radova, sačinjenom od niza grandioznih figura, kako su ocenjivali kritičari, svakodnevne motive, pa i kič uvrstio je u visoku umetnost. Ovu seriju, koja je ustalasala umetničke krugove, osim "Medveda i policajca", čine i kontroverzne skulpture "Majkl Džekson i Babls", "Uvodeći banalnost", "Zimski fakti".

A u ovoj, u prikazu gigantskog, nasmejanog medveda, odevenog u majicu na pruge, kako nežno grli znatno nižeg policajca, koji ga gleda, Kuns se poigrava s odnosom moći i autoriteta. Jer, policajac, koji simboliše autoritet, ovde je tako sićušan. Neki kritičari su svojevremeno ovo delo tumačili i kao manifest slobode, tačnije simbol oslobađanja od krivice i srama, i uživanja u jednostavnim stvarima.

Skulptura "Medved i policajac" bila je izložena u pariskom Versaju 2008, i šest godina kasnije u Muzeja američke umetnosti Vitni. Sva dela iz ove serije dostizala su milione dolara na aukcijama. I dok je, primera radi, "Majkl Džekson i Babls" prodat za šest, "Medved i policajac" otišao je u njujorškom Sotbiju za osam miliona dolara.

A uoči aukcije Medveda koji je, očigledno, inspirisao Kunsa za čuvenu skultpuru, čelnici Rouzberisa najavljuju da će javno nadmetanje pratiti mnoštvo fotografija, dokumenata i novinskih isečaka koji hronološki beleže izuzetnu istoriju ovog artefakta.

"Ova prodaja označava sledeće poglavlje za Medveda", poručuju iz ondonske aukcijske kuće.

Titula najskupljeg živog umetnika

Nije zgoreg podsetiti da je Džef Kuns više od četiri decenije jedan od najpopularnijih, ali i najuticajnijih likovnih umetnika. Rođen u januaru 1955. godine u Pensilvaniji, od kada se početkom osamdesetih pojavio na njujorškoj umetničkoj sceni, dela Kunsa, gotovo po pravilu, izazivala su brojne kontroverze. I dok su neki kritičari njegov rad odbacivali kao neukusan i čak kič, drugi ga već decenijama vide kao pionira i značajnu figuru za istoriju umetnosti. Takođe, sedamdesetjednogodišnji umetnik, koga su počesto stavljali u "fioku" pop-arta, s obzirom na to da je svoj studio u njujorškom Sohou napravio po uzoru na Vorholovu "Fabriku", iza sebe ima ne samo rekorde, već i brojna priznanja - od Medalje umetnosti koju mu je dodelila Vlada SAD, do francuskog ordena Legija časti.

Umetnik je prvu izložbu imao daleke 1980. godine. I od tada do danas jedan je od onih stvaralaca čija su dela najviše puta izlagana, i to u najprestižnijim svetskim galerijama i muzejima.

Najveća skulptura, koju je predstavio svetu 2019. godine - "Buket lala" (Bouquet of Tulips), na kojoj je grandiozna ruka koja drži lale od balona, danas se čuva u Parizu, u botaničkoj bašti Šanzelizea. Visoka je 12,5 metara, a teška čak 67 tona, i Džef Kuns ju je darovao Parizu, u znak sećanja na žrtve terorističkog napada u "Bataklanu". Još jedna monumentalna skulptura "Štene" (Puppy) iz 1992. godine danas se nalazi ispred španskog muzeja "Gugenhajm Bilbao".

Kuns se diči i "titulom" najskupljeg živog umetnika, s obzirom da je u maju 2019. njegova skulptura "Zec" (Rabbit) iz 1986. godine prodata za neverovatnih 91,1 milion dolara. To je, ujedno, i najprepoznatljivije delo američkog umetnika. Skulptura "Zec", napravljena 1986. godine od nerđajućeg čelika, na aukciji u njujorškoj kući "Kristi" u proleće 2019. kupljena je za 91 milion dolara, čime je oboren rekord za najskuplje plaćeno delo umetnika koji još uvek stvara. Tada je to delo premašilo sve procene aukcijske kuće "Kristi". Tačnije, prodato je za 20 miliona skuplje od procenjenog iznosa.

Kuns je tako 2019. povratio "titulu" najunosnijeg živog umetnika koju je držao čitavih pet godina. Jer, u novembru 2018. godine, takođe na aukciji u "Kristiju" bio je oboren dotadašnji rekord s obzirom da je slika "Portret umetnika (bazen sa dve figure)" nedavno preminulog britanskog umetnika Dejvida Hoknija prodata za 90,3 miliona dolara.

Džef Kuns je prethodno, od 2013. godine držao rekord za najskuplje delo jednog živog umetnika, kada je njegova skulptura "Pas od balona (narandžasta)" (Balloon Dog- Orange) prodata za 58,4 miliona dolara.

I dok ne želi da priča o svojoj umetnosti, niti da je tumači, Džef Kuns ima običaj da kaže:

- Budite hrabri, sigurni u sebe i verujte svom instinktu. Na umetnost ne treba gledati kao na završen proizvod, već kao na proces grandioznih razmera.