Iako film ne spada pod novu upravu DC-ijevim materijalom, na kojoj se od skora našao James Gunn ("Guardians of the Galaxy"), "Blue Beetle" je promovisan kao novi, svež talas bavljenja superherojima DC-ijevog univerzuma, koji na izvestan način pokušava da, kao "Shazam!", iskorači iz ozbiljnosti koju je utkao Christopher Nolan svojim bavljenjem Batmanom i vrati "superherojstvo" u zabavu kakvu, recimo, promoviše Spiderman svojim poslednjim nastavcima- dakle, da postane nešto što primarno i jeste zabava za tinejdžere i omladinu.
Blue beetle (2023, r. Angel Manuel Soto)
A dobili smo… Nažalost još jednu demonstraciju toga kako je put do biskopskog proseka popločan dobrim i politički korektnim namerama. Kako je „Plava buba“ zapravo latino-Amerikanac Jaime Reyes, onda je i za reditelja morao da bude pronađen reditelj latino porekla, bez obzira na to da li u potpunosti odgovara visini postavljenog zadatka.
Soto formira Reyesa u „Plavu bubu“ pred očima svoje porodice i to je nešto što nismo imali do sada – da heroj nastaje pred publikom i da praktično od početka ne mora da se krije. Geneza i porekla nastanka „Plave bube“ sa potencijalnim vanzemaljskim poreklom koje možda seže i u mitsko druženje Asteka sa pripadnicima drugih planeta također obezbeđuju interesantan pristup klasičnom narativu, ali sve ostalo je takav kliše koji čini da „Blue Beetle“ uprkos tehnološki impresivnim momentima deluje kao film izvučen iz sredine osamdesetih, koji je potpuno nesvestan da su priče poput njegove već ispričane, prepričane, retro-ispričane ili zamenjene u desetinama sličnih filmova. Ili vi zaista nalazite nešto arhetipsko u krutom držanju za formulu – junak se bori protiv korporacije koju drži bela žena, ona želi da ga učini svojim oružjem, on joj se suprostavlja i pobeđuje? To je sva radnja. Koja još banalnije izgleda u svojoj egzekuciji.
Na sve to, Soto je iz svog nacionalnog bekgraunda (doduše, on je Portorikanac) izvukao i sve ostale klišee koji su do sada plasirani u vezi sa Meksikancima, a to je njihova vezanost za porodicu, sklonost melodrami i sentimentalnosti, svi mogući stereoptipi o njihovom tretmanu u zemlji Americi, od toga da su građani drugog reda, do toga da od poslova ne mogu da maknu dalje od metle. Soto te aspekte priče gura i do parodije (militantna prošlost nane Reyes), te kraj filma izgleda kao „Plava buba fičuring Superbaka i Superstrika“ koja nas u isto vreme zabavlja humorom koji nismo videli još od „Naked Gun“ serijala, ali i omalovažava „Plavu bubu“ kao ozbiljnog superheroja.
Ako ste došli zbog akcije i tu moram da vas razočaram. „Plava buba“ ima samo jednog stvarnog neprijatelja, „Carapaxa“, i uz njega gomilu potrošnih naoružanih piona, dok su same scene borbe bleda kopija, i u znatno manjem formatu, sukoba koje su postavili Transformersi, gde jedna čelična grdosija sreće drugu i njihova borba se odvija kroz naizmenično odgurivanje čas jednog čas drugog borca, koji potom u kotrljanju unazad lome i uništavaju inventar. Nema apsolutno ničeg novog i inventivnog. I to za 2003, a ne 2023!
Xolo Mariduena, koji igra „Plavu bubu“, stiže iz superpopularne serije „Cobra Kai“, ali u ovom filmu ima tretman kakav su Corey Haim i Feldman imali osamdesetih- on je samo bejbifejs lice koje se našlo u, trebalo bi da bude, komičnoj nevolji, zbog čega hiljade devojčica gubi razum i lepi njegove postere na zid. Tom Holland on nije.
OCENA: 4 / 10
Bonus video: Boda Ninković o Dunav film festu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar