ISTRAŽUJEMO: Da li akademik može da nosi suknju

Kultura 10. nov. 202121:45
Podeli:
Foto:Ivan Dinić/Nova S; Dragan Mijan/Nova.rs

Čini mi se da sve one žene koje su politički prepoznatljivije nisu prošle u završni krug izbora u SANU, kaže za Nova.rs Milena Dragićević-Šešić, a Vida Ognjenović podseća kako su bojkotovali i našu prvu ženu akademika Isidoru Sekulić.

– Ne znam zbog čega je iznenađujuće što među akademicima gotovo i da nema žena, ni zbog čega ih sada tražite na tom mestu. Ako niste primetili, ni u fudbalskoj reprezentaciji nema nijedne žene. A šta mislite zbog čega je tenis podeljen na muški i ženski? Prosto, ispostavlja se da su za neke stvari muškarci nadareniji i sposobniji. U Akademiju se ne ulazi preko veze, kriterijumi moraju da se ispune, e sada, što ih daleko više i bolje ispunjavaju muškarci, to je samo trenutno stanje stvari, jer nije bitan pol niti bilo šta drugo kada se biraju akademici. I da je neko hermafrodit, ako je genije, postaće član Akademije.

Ovako je pre nekoliko godina književnik i akademik Matija Bećković za „Naše novine“ objašnjavao kako to da među 160 članova Srpske akademije nauka i umetnosti ima tek petnaestak žena.

Ali, to stanje stvari očigledno nije trenutno jer se prošle nedelje prilikom izbora 12 redovnih, 13 dopisnih i pet inostranih članova SANU među akademicima nije našla nijedna dama s ovih prostora.

Rediteljka i književnica Vida Ognjenović gorko se smeje kada je upitate kako to da je uprkos svim njenim postignućima u karijeri niko nije ni predložio za članstvo u SANU. A osvrćući se na završetak još jednog izbornog procesa u Akademiji ističe za Nova.rs da ne zna odakle da krene sa primedbama:

– SANU jeste autonomna institucija, koja ima svoj izborni proces. Ali, naše, kao onih koji nismo u tom izbornom procesu, jeste da to posmatrmo kao publika i damo svoj sud. I meni je, kao publici, žao što nijedna žena nije ušla u SANU, kao što i neki ljudi nisu izabrani, počev od Mihaila Pantića. Ne razumem kako svi ti ljudi nisu zadovoljili kriterijume. Rekla bih da nemaju dobar uvid, i da se nisu rukovodili sudom struke, odnosno resornih odeljenja – smatra Vida Ognjenović.

Rediteljka primećuje da, kad god se povede priča o srpskim akademicima, sve se uvek svede na svega dva-tri ženska imena.

– Stalno se ističe kako je Isidora Sekulić prva žena akademik. Ali, i nju su jedva primili u Akademiju – podseća Ognjenovićeva.

Vida Ognjenović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

A kada je Bogdan Popović predložio Sekulićevu za Srpsku akademiju nauka, Isidoru bojkotuju neki akademici, jer ne žele žene u SANU. Bez obzira na protivljenje izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije februara 1939, a za redovnog člana SANU u novembru 1950, kao prva žena akademik.

Ognjenovićeva podseća i na „slučaj“ Svetlane Velmar Janković, koje su se setili tek 2006, kada je postala dopisni član, a redovan tri godine kasnije:

– Zašto, primera radi, Soja Jovanović, prva žena reditelj u Srbiji, nije postala član Akademije? Bez obzira na to što se bavila teatrom i filmom, kao vrhunska intelektualka zavredela je to priznanje. Ili da se vratimo u sadašnjost – zašto toliko savremenih žena koje same drže tolike resore nisu prepoznate? Kao da je na delu neka idiosinkrazija – primećuje Vida Ognjenović.

Rediteljka i književnica ukazuje da joj se čini kako postoji neka „pregrada“ u SANU za žene:

– Ta pregrada ne dozvoljava proboj žena. A toliko ima vrhunskih žena u svim oblastima delovanja, jedino ih nema u Akademiji nauka. Mislim da bi srpski akademici zaista trebalo da se malo zamisle!

Kada Ognjenovićevu upitate koje su to žene „zavredele“ titulu akademika, odgovor je da je spisak tako pregolem da se plaši da nabrajanju ne bi bilo kraja. No, ipak izdvaja jedno ime koje je „ispalo“ u završnom krugu glasanja – kompozitorku Aleksandru Vrebalov.

– Imamo li mi toliko kompozitorki koje su svetski poznate kao Aleksandra? Sarađivala sam sa njom radeći libreto za njenu operu koja se i danas izvodi, i ona je, po meni, muzičarka blizu genijalnosti. Pa, sarađuje sa svetski priznatim američkim Kronos kvartetom! Ako je neko apsolutno zaslužio da bude u SANU onda je to Aleksandra Vrebalov.

Ime naše kompozitorke pominje i teoretičarka kulture i dugogodišnja profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević-Šešić, koja je takođe, po drugi put bila u „trci“ za članstvo u SANU, ali nije prošla prvi krug glasanja:

– Ne mogu da razumem kako jedno svetsko ime koje komponuje za najčuvenije orkestre ili opere koje se izvode sa uspehom u inostranstvu nije izabrana za akademika. Isti je slučaj i sa kompozitorkom Ivanom Stefanović, koja je „otpala“ još u prvom krugu. Zapravo, čini mi se da sve one žene koje su politički prepoznatljivije nisu prošle u završni krug – smatra Milena Dragićević-Šešić, dodajući da je to verovatno i njoj „presudilo“.

I u prethodnom izbornom ciklusu za SANU, kada je naša sagovornica prvi put bila kandidovana za članstvo, priseća se da su o njoj u medijima preovlađivali negativni napisi.

– Davane su namerno nategnute i lažne informacije o meni. Na primer, da imam doktorat tehničkih nauka i da se bavim menadžmentom. Kad neko hoće da vas diskvalifikuje, onda se stalno javljaju tradicionalni argumenti našeg konzervativnog društva. Jedan krug žena naučnica ovde uopšte nije vidljiv zbog njihovog neučestvovanja u javnom životu, a one koje su prisutne i usude se da govore van svoje sfere nauke ili umetnosti, aktivno izražavajući svoje političko mišljenje onda se, u skladu sa našim patrijarhalnim tradicijama, nazivaju „agresivno-ambicioznim“ – priča naša sagovornica.

Dragićević- Šešić, koju je za članstvo u SANU predložio Institut za društvenu teoriju, pominje da još jedan predlog ovog instituta – Korneliju Ičin, koja isto nije prošla:

– Držala je predavanja po svetu, njeni radovi su štampani na ruskom, vrhunski je poznavalac ruske avangarde, i bavi se važnim temama, ali to nije prepoznato. Nisu prošle ni Mirjana Rašević i Snežana Smederevac. Zašto u SANU nisu mogle da prođu četiri istoričarke i arheološkinje, koje se bave značajnim domenom nacionalne istorije. Ili zašto jedna demografkinja već dva puta ne može da uđe u SANU?

Milena Dragićević Šešić Foto:Ivan Dinić/Nova S

Na ovo pitanje koje postavlja Milena Dragićević- Šešić ima i spreman odgovor:

To je deo naše politike i tradicionalnog društva zbog koje nemamo mnogo žena ni na čelu značajnih ustanova. A ako ih kojim slučajem i ima, vi tu ne možete da vidite žene koje su na te pozicije izabrane snagom svoje ličnosti, već kao članice stranke kojoj lojalno služe.

Tri odeljenja SANU bez ijedne žene

U Odeljenju umetnosti trenutno se nalaze dve žene- Milica Stojanović u svojstvu redovnog člana i Jelena Jovanović, kao dopisnog. U Odeljenju istorijskih nauka ih je sedam, od čega su tri redovne, jedna dopisna, druga van radnog sastava, a dve su inostrani. Na Odeljenju jezika i književnosti samo su dve dame u svojstvu redovnih članica, dok su tri inostrane članice, a na Odeljenju za matematiku i fiziku nema nijedne, kao ni na Odeljenju tehničkih nauka, niti Društvenih nauka. Samo dve su redovne članice Odeljenja bioloških nauka, jedna je dopisni, a jedna inostrani član. Samo je jedna dama redovni član Odeljenja medicinskih nauka, jedna je dopisni, i takođe jedna članica van radnog sastava.

Bonus video:

Žene (ne)mogu u SANU

Komentari

Vaš komentar