Tri različita koncepta kao kuriozitet: 60. Oktobarski salon pod sloganom ”Šta ostaje? / What's left?”

Ovogodišnje izdanje Oktobarskog salona održava se od 20. oktobra do 1. decembra, u organizaciji Kulturnog centra Beograda. Manifestaciju koja se ove jeseni održava 60. put, realizuju tri međunarodna kustoska tima, a slogan ovogodišnjeg izdanja glasi: ”Šta ostaje? / What's left?”

Gde je i šta je prostor za umetnost i umetnike? Šta ostaje — nakon što napustimo izlagačke prostore? Šta donose velike manifestacije i šta ostaje posle njih — …kao put, proces, kontinuitet, diskontinuitet, cilj? Šta ostaje posle jedne izložbe? Zatim, šta ostaje — posle svih susreta? Umetnika sa umetnicima, umetnosti sa publikom, međunarodnih i domaćih kustosa, prostora sa umetničkim radovima?

Odgovore i nova pitanja ponudiće tokom jeseni tri kustoska tima kroz tri kustoska koncepta, što je kuriozitet ovogodišnjeg izdanja Oktobarskog salona. Lorenco Balbi (Lorenzo Balbi), direktor Muzeja moderne umetnosti u Bolonji – MAMbo, u saradnji sa Dobrilom Denegri, istoričarkom umetnosti i kustoskinjom, predstaviće koncept pod nazivom Trag. Matju Lelijevr (Matthieu Lelièvre), kustos u Muzeju savremene umetnosti u Lionu, u saradnji sa Majom Kolarić, direktorkom Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, predstaviće koncept Estetika(e) susreta.

Treći koncept, Nada je disciplina, osmislile su Lina Džuverović, viši predavač i rukovoditeljka studijskog master programa Kustoski rad i kolekcije na Čelsi koledžu za umetnosti Univerziteta umetnosti u Londonu, u saradnji sa Emilijom Epštajn i Anom Knežević, kustoskinjama u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu, i Rafaelom Dražić, koja je osmislila vizuelni identitet.

„60. izdanje priprema se i realizuje u duhu i sa idejom propitivanja mogućnosti suživota različitih koncepcija, kustoskih i umetničkih pozicija, s obzirom da je Odbor odlučio da nakon konkursa po pozivu, prihvati sve tri predložene koncepcije. Ovakva odluka je potaknuta i potrebom da se nastavi započeti proces preispitivanja načina funkcionisanja ove manifestacije”, kaže Zorana Đaković Minniti, članica Odbora Oktobarskog salona i programska direktora Kulturnog centra Beograda.

„Ideja o koegzistenciji obično se razume kao metoda bez jasne politke, pa je pitanje može li ona unutar jedne manifestacije nešto suštinski poboljšati. Ostaje da se vidi i o tome aktivnije razmisli i kroz traženje odgovora na pitanje iz naslova izložbe Šta ostaje?, ali i istraži njegovo dodatno značenje koje ima na engleskom What’s Left? (šta je levo?). S obzirom da i dalje ne postoji centralni izlagački prostor namenjen za Oktobarski salon, niti je bio dostupan za korišćenje neki od postojećih u Beogradu, galerije Kulturnog centra Beograda biće jedini prostori u kojima će ove tri koncepcije fizički biti najbliže.”

Vizuelni identitet 60. Oktobarskog salona osmislio je grafički dizajner i vizuelni umetnik Slavimir Stojanović Futro.

„Želeo sam da postignem da vizuelni deo izgleda kao neka vrsta urbane šume. Koristio sam simbole koji su grafički vrlo svedeni, a svaki od njih predstavlja jednu od tri posebne kustoske izložbe: Trag, Nada je disciplina i Estetika susreta. Već kad izgovorite nazive, ova tri koncepta zvuče kao tri knjige koje treba da pročitate. Čist, apstraktni grafički metod, na nivou piktograma, gde strelice određuju smerove, direktno ilustruju same naslove i povezuju tri priče. Igrao sam se dalje koristeći paletu boja koja je na ivici ružnog, koja deluje čak neskladno i neprikladno, malo boli. Ali bez tog bola, ne može ništa dobro da nastane, jer umetnost je oduvek tu da nas pita najteža pitanja, pa je takvo i ovo pitanje Šta ostaje?.“

Slavimir Stojanović Futro, tvorac ovogodišnjeg vizuelnog identiteta Oktobarskog salona, bio je i autor grafičkog rešenja 36. Oktobarskog salona, koji je realizovan pre tačno 30 godina, 1994. godine.

Bonus video: Otvorena izložba povodom 40. godina od Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu